Vladavina kralja Donalda Trampa je počela: Kolumnista Gardijana o nedelji kada je inaugurisan predsednik SAD

To je, naravno, bila upravo namera predsednika koji se vratio. „Šok i strahopoštovanje“ je bila popularna fraza u Trampovom kampu da se to opiše, dok je predsednik pokušavao da zbriše Bajdenovu eru u mećavi izvršnih predsedničkih naredbi prvog dana, piše Martin Ketl, kolumnista Gardijana.

Trampova druga inauguracija je bila izuzetno dobro obavljena. Gde ili da li će sve to dospeti u obliku isporučene politike je drugo pitanje. Nekima će možda biti beznačajno primetiti da je poslednja američka vežba „šok i strahopoštovanje“ – invazija na Irak 2003. – takođe stvorila gozbu neizbrisivih slika američke moći. Ali taj se svakako nije dobro završio.

Trampov povratak možda se pojavio u okviru poznatih okvira ceremonija inauguracije. Istina, gorko vreme je oteralo događaj u zatvorenom prostoru, i u istu zgradu Kapitola na koju je Tramp podstakao mafiju da umaršira 2021.

Ali formalnosti su ispoštovane na način na koji ustav zahteva, i mnogi su Trampa ovog puta ocenili prigušenijim nego njegov govor iz 2017. onaj koji je Džordž V. Buš nazvao „nekim čudnim sranjem“.

Ipak, iza poznatih rituala bilo je teško ne osetiti da se nastavlja važna promena u načinu upravljanja SAD.

Tramp nije, po bilo kom instinktu ili dokazu, konvencionalni predsednik ili predsednik kontinuiteta. On je narcis, nasilnik i tragač za dogovorom koji ne želi nikakvu obavezu prema drugima.

Profesori i udžbenici su nam uvek govorili da su SAD nacija u kojoj se vlada održava jasnom podelom ovlašćenja između predsednika, Kongresa i sudova. Na mnogo načina i dalje jeste. Ipak, ova nedelja je pružila mnogo uvida u to kako se taj ideal sada dovodi u pitanje manje zavidnom realnošću, koja će se ubrzati pod Trampom.

SAD su nacija kojom sve više upravlja sud. Ali ovaj upravni sud nije sud. Trampov stisak na najvišim sudijama u američkom vrhovnom sudu, od kojih je mnoge imenovao tokom svog prvog mandata, već je čvrst i verovatno će sada postati čvršći.

Umesto toga, Tramp vlada stavljajući sebe u centar predsedničkog suda skoro po monarhijskom modelu.

Nije sve ovo samo na Trampu. Tokom prošlog veka, predsednici poput Franklina Ruzvelta proširili su domet predsedništva u ekonomskim i međunarodnim poslovima.

Posle Vijetnamskog rata, istoričar Artur Šlezinger je ovo nazvao usponom „imperijalnog predsedništva“. Ali to nije prestalo.

U svom intervjuu Dejvida Frosta, Ričard Nikson je tvrdio da ako predsednik nešto odobri, to nije protivzakonito.

Vrhovni sud je prošle godine dao ovom nekada nezamislivom gledištu svoj većinski blagoslov, presudivši da predsednik poseduje apsolutni imunitet za bilo koje službene radnje. Jedna liberalna pravda, Sonja Sotomajor, rekla je da je to predsednika učinilo „kraljem iznad zakona“.

A kod kralja neizbežno dolazi i sud. Sa kraljem iznad zakona, dolazi i sud za koji zakon na kraju mora biti i sporedna briga. Kraljevski sud nema ovlašćenja ili lični interes da zastupa drugačiji ustavni poredak koji je sam kralj odbacio.

Nije iznenađujuće da su moderne demokratije postale nepoznate dinamici sudske vladavine. Ipak, u britanskoj istoriji, kraljevski sudovi su bili mesto gde je bila moć, gde su se donosile odluke, borila se rivalstva i gde su, ne samo u doba Tjudora, žrtvovani životi.

Čak i kada su parlamenti postali više ukorijenjeni u 18. veku, sud ili kraljeva stranka borila se za prevlast sa Commons ili Lordovima.

Upravo zbog toga je i sam Džordž Vašington možda prepoznao sudski politički sistem koji sada cveta oko Trampa kao nešto što se približava obliku kraljevske vladavine protiv koje je on bio primoran da se pobuni pre skoro 250 godina.

Pišući 1967. o poreklu američke revolucije, američki istoričar Bernard Bejlin je tvrdio da je pobuna bila vođena strahom da su oni oko Džordža III izopačili ustavnu ravnotežu, uz ohrabrenje samog kralja.

Mnogo od onoga što je Bejlin tvrdio vidi se u američkoj politici ove nedelje, ne samo u duboko feudalnoj upotrebi kvazi-kraljevskih ovlašćenja pomilovanja i Trampa i Džoa Bajdena.

Kraljevski sudovi mogli bi biti izuzetno formalni oblici vlasti, kao što je to bio francuski Luj XIV. Vojvoda de Sen-Simon je u svojim memoarima napisao da su sudske formalnosti bile toliko fiksirane da se tačno zna gde će Luj biti, i u čijem društvu, u svako doba dana.

Ali sud takođe može biti više kao pijaca, gde se članovi kraljevske porodice, ministri, savetnici, miljenici, laskavci, agenti, prodavači i prodavci bore za pažnju i naklonost suverena.

Ovo je bila vrsta suda koji je bio izložen za inauguraciju.

Neki dvorjani su bili tamo po pravu – čelnici domova Kongresa, na primer. Neki su tamo bili po srodstvu – mlađi Trampovi su bili ekvivalenti prinčeva kraljevske krvi u Versaju. Drugi, poput bivših demokratskih predsednika, bili su prisutni jer im je bila bolna dužnost da budu poniženi.

Mnogo ih je, međutim, bilo tamo jer su kupili put i žele usluge od Trampa, koji besramno plasira svoju političku moć. Nigde više nego kod tehnoloških šefova koji traže smanjenje poreza i udela na tržištu kako bi unapredili svoje globalne interese.

Prisustvo britanskih političara lojalnih Trampa, Najdžela Faradža, Borisa Džonsona i Liz Trus među njima, ponudilo je još jedan podsetnik o sudovima.

SAD su još uvek ustavna demokratija. Većina njenih institucija radi. Opklada profesora Dejvida Ransimana pre Trampovog prvog mandata da će u utorak, 8. novembra 2072. biti predsednički izbori u SAD, ostala je netaknuta, iako malo potresnija nego kada je prvi put došao. Niko sa sigurnošću ne može da kaže da će Džej Di Vens biti inaugurisan za predsednika za četiri godine, iako to izgleda vrlo moguće.

Ipak, ako je Tramp ozbiljan u vezi sa ukidanjem dela američkog ustava – državljanstva po rođenju – koje druge delove bi mogao da pokuša da zaobiđe? Takav razgovor ima bogatije tlo za puštanje korena u sistem predsedničkih dvora nego tamo gde su vlasti podeljene i ustav poštovan. Zato će Tramp vladati ovim putem koliko može. U ponedeljak je svom sudu najavio da zlatno doba Amerike počinje upravo sada. Da je bio u Kapitolu, Kralj Sunce bi razumeo šta gleda.