Tramp uznemiren, demokrate čestitaju 1Foto: EPA-EFE/ JUSTIN LANE

Stav Zakerberga je da ni u jednoj demokratiji privatne kompanije nemaju pravo da cenzurišu političare ili vesti.

Iako jedan od osnivača Tvitera 2006. i aktuelni direktor ove mreže DŽek Dorsi u nizu svojih tvitova nije direktno spomenuo Zakerberga, nije se ustručavao da ukaže na „rupe“ u izlaganju koje je nedavno izneo osnivač Fejsbuka. Dorsi je tvitovao da nije reč o slobodnom izražavanju, već se radi o plaćanju da što više ljudi vidi objave.

Zakerberg je pre dve sedmice održao govor na Univerzitetu DŽordžtaun, u kojem je naveo posvećenost svoje kompanije „slobodnom izražavanju“ kao razlog što omogućavaju političke oglase na svojoj mreži.

Direktor Tvitera, takođe, usredsredio se na tvrdnju koju je promovisao Zakerberg da će pooštravanje politike oko političkih oglasa nesrazmerno naneti štetu onima koji žele da se probiju i „dobrim“ grupama. Dorsijev stav je, međutim, da su „mnogi društveni pokreti napravili uspeh bez bilo kakvog političkog marketinga“.

Stoga, kako navodi, „pažnju birača treba zaslužiti a ne kupiti“. Takođe je ismejao stavove Fejsbuka o dezinformacijama. „Ne, za nas nije verodostojno reći ‘trudimo se da zaustavimo ljude da koriste naše sisteme za širenje lažnih informacija ali ukoliko nam taj neko plati da ljudi vide njegovu političku reklamu, onda može da radi šta god želi’ „, rekao je Dorsi.

Poruka Dorsija da pažnju birača treba zaslužiti a ne kupiti, mogla bi da bude nezvanična poruka političkom establišmentu u SAD, naročito jer bi, kako se očekuje, nova odluka Tvitera mogla da ima velike posledice pred predsedničke izbore u Americi naredne godine.

Očekivano, usledile su burne reakcije u Vašingtonu gde se među prvima oglasio Bred Paskal, menadžer kampanje aktuelnog predsednika SAD, ocenivši da je ovo „još jedan u nizu pokušaja levice da naudi Trampu i konzervativcima“.

Iz američke opozicije stižu odobravanja. „Kada se suočite sa izborom između zarade od reklama i integriteta naše demokratije, ohrabruje to što, barem jednom, prihod nije pobedio“, kazao je Bil Ruso, portparol kampanje DŽozefa Bajdena. Hvale stižu i od Hilari Klinton, koja je odluku Tvitera nazvala „pravim postupkom za demokratiju u Americi i širom sveta“.

Podaci pokazuju da u principu u vreme izbora u SAD 20 odsto finansija ode na internet reklame, a najveći deo za reklame na televiziji.

Prema proceni „Advertising Analytics and Cross Screen Media“, firme koja se bavi analizom reklamnog tržišta, tokom izbornog perioda u SAD na reklame bi moglo da bude utrošeno šest milijardi dolara. Od čega, 1,6 milijardi dolara na digitalni video, pri čemu će Fejsbuk i Gugl uzeti veći deo tog novca.

Od maja 2018. Fejsbuk je zaradio 857 miliona dolara na političkim i tematskim oglasima, pokazuju podaci kompanije. Gugl i njegova video platforma Jutjub prikupili su 122 miliona dolara od reklama u kojima su učestvovali političari koji su na vlasti ili su nastojali da se domognu funkcije u istom istom periodu.

Portparol Tvitera nije odgovorio na zahtev sajta politico.eu da dostave informaciju o tome koliki prihod toj društvenoj mreži donosi političko oglašavanje. Kompanija je ranije objavila da je imala približno tri miliona dolara prihoda od političkog oglašavanja tokom prelaznog izbornog ciklusa 2018. U februaru je Tviter imao 126 miliona svakodnevno aktivnih korisnika, dok je Fejsbuk u septembru imao 1,64 milijarde.

close
Tramp uznemiren, demokrate čestitaju 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.