Trampov „Dan oslobođenja“ je stigao, carine stupaju na snagu odmah: Hoće li trgovinski rat eskalirati?

Međutim, po njegovim obećanjima, danas 2. aprila je dan kada će odgovoriti na bar neka od njihovih gorućih pitanja.

Ali sreda verovatno neće doneti olakšanje za preduzetnike koji su već mesecima žudeli za sigurnošću od trenutka Trampove pobede u novembru, ocenjuje se.

Umesto toga, to će otvoriti novu „konzervu crva“, jer će države odgovarati na nove tarife protivmerama na američku robu, postavljajući temelje za novu fazu pregovora koja bi mogla eskalirati ionako gorak trgovinski rat.

Iako je Tramp u ponedeljak naveče rekao novinarima da je „doneo“ odluku o planu za carine, savetnici Bele kuće su mu u utorak i dalje predočavali opcije, samo nekoliko sati pre njegovog samoiniciranog roka, izvestio je CNN.

Među planovima koji se razmatraju bila je personalizacija tarifnih stopa za svakog trgovinskog partnera SAD-a, nametanje tarifa na određene zemlje i uvođenje fiksne stope do 20 odsto na sve uvoze. Jedan zvaničnik Bele kuće je rekao za CNN da ne veruju da će Tramp doneti odluku do poslednjih sati pred ceremoniju najave danas u 16 časova po istočnom vremenu.

Šta god Tramp na kraju odluči da saopšti u vezi sa tarifama biće „odmah primenjeno“, izjavila je u utorak portparolka Bele kuće Karolajn Levit. To je logistički problematično, ali ako se to dogodi, druge državei imale bi vrlo malo vremena za pregovore i mogle bi odmah odgovoriti nametanjem protivmera, poput uzvratnih tarifa.

Tramp carine vidi kao sredstvo za postizanje četiri glavna cilja: suzbijanje toka fentanila i ilegalne migracije u SAD, izjednačavanje uslova sa trgovinskim partnerima, povećanje vladinih prihoda i podsticanje domaće proizvodnje.

On je povezao fentanil i pitanja vezana za granicu sa tarifama od 20 odsto koje je već nametnuo na kineske uvoze, kao i sa pretnjama od 25 odsto tarifa za Kanadu i Meksiko.

Prema Trampovom viđenju, Sjedinjene Države su „prevarene“ od strane zemalja koje imaju veće tarife na proizvode proizvedene u SAD-u, ili od strane zemalja sa kojima SAD ima trgovinski deficit tj. onih zemalja iz kojih Amerika uvozi više nego što izvozi.

On je rekao da je to razlog zbog kojeg se zalaže za recipročne tarife, koje bi takođe mogle uzeti u obzir ono što Trampova administracija smatra netarifnim trgovinskim barijerama, kao što su porezi na dodatu vrednost (PDV) i porezi na digitalne usluge (DST).

Ove tarife mogle bi posebno pogoditi zemlje u razvoju, posebno Indiju, Brazil, Vijetnam i druge zemlje Jugoistočne Azije i Afrike. Ove zemlje imaju neke od najvećih razlika u tarifnim stopama koje se naplaćuju na proizvode iz SAD-a u odnosu na to što SAD naplaćuje na robu iz tih zemalja, pokazuje nedavna analiza Morgan Stanlija.

Ekonomisti investicione banke napominju da Brazil, Indonezija, Indija, Tajland i Vijetnam imaju najveći procenat proizvoda sa razlikom u tarifama većom od pet odsto u odnosu na stopu po kojoj SAD oporezuje robu iz tih zemalja.

Međutim, mnoge zemlje u Evropskoj uniji takođe imaju PDV i DST, što čini jednog od najvećih trgovinskih partnera Amerike verovatnim ciljem za viši tarifni okvir.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen upozorila je Trampa u utorak, rekavši da EU ima „snažan plan“ kao odgovor na mere SAD. Druge zemlje, uključujući Kanadu, Meksiko, Kinu, Japan i Južnu Koreju, takođe su počele da osnažuju svoje planove za uzvratne mere.

Ministar spoljnih poslova Kine Vang Ji rekao je u izjavama objavljenim u utorak na državnoj televiziji CCTV da će Peking „uzvratiti“ ako SAD nastave da se bave „ucenom“.

„Amerika na prvom mestu ne bi trebalo da bude američko zlostavljanje, i ne bi trebalo da gradi sopstvene interese na štetu legitimnih prava i interesa drugih zemalja“, kazao je Vang.

Izrael je pristupio drugačijem pristupu: Najavio je da će ukinuti sve svoje tarife na američke proizvode u utorak, postajući prva zemlja koja je to učinila od Trampovog reizbora. Ovaj potez je verovatno bio namenjen da stavi zemlju van predsednikovog fokusa, iako je Izrael imao samo ograničen broj tarifa na američki izvoz.

Međutim, zemlje koje slede Izrael mogu biti delimično zaštićene od tarifa.

Već je Tramp nametnuo 25 odsto tarifa na sve uvoze čelika i aluminijuma, kao i 25 odsto tarifu na strane automobile, koja će stupiti na snagu u četvrtak. Tarifa od 25 odsto na strane auto-delove trebalo bi da stupi na snagu početkom maja.

Ove tarife dolaze uz bilo koje tarife specifične za zemlju – na primer, 10 odsto tarifa na sve uvoze iz Južne Koreje značila bi da bi automobili, aluminijum i čelik odatle bili podložni ukupnim tarifama od 35 odsto.

Pored toga, Tramp bi danas mogao odlučiti da uvede još šire sektorske tarife.

Predsednik je istakao ove tarife kao način da pomogne američkoj vladi da se manje oslanja na poreze na dohodak kao glavni izvor prihoda. Čak je išao toliko daleko da kaže da bi prihodi od tarifa mogli potpuno zameniti poreze na dohodak.

Strahovi od recesije rastu

Tarife koje su već na snazi i neizvesnost u vezi s onima koje Tramp još nije objavio već su povukle američku ekonomiju u opasnu situaciju, u trenutku kada sve veći broj potrošača ima finansijskih poteškoća.

Tarifni pristup „sve za sve, svuda, odmah“ mogao bi značajno povisiti cene koje potrošači plaćaju i izazvati pad finansijskih tržišta, ali i odgurnuti američku ekonomiju prema recesiji.

Ekonomisti su izrazili zabrinutost zbog ekonomskih posledica tarifa. Analitičari Goldman Saksa u napomeni prošle nedelje rekli su da ekonomski rast pokrenut Trampovim fiskalnim politikama neće moći da nadoknadi štetu koju bi mogao prouzrokovati njegov ogroman plan tarifa.

Međutim, Tramp i njegovi savetnici su više puta odbacivali pretpostavku da bi plan o tarifama mogao da im se obije o glavu. Levit je u utorak izjavila da će Trampovi planovi za smanjenje poreza i deregulisanje pomoći u smanjenju inflacije, možda kompenzovati efekat tarifa.

„To će da funkcioniše“, rekla je Levit.

Test za Kinu

U prva dva meseca svog mandata, predsednik Tramp već je dva puta povisio tarife za Kinu. Kineska vlada gotovo da nije reagovala, ukazuje Politico.

Zbog toga je ova sreda ultimativni test za Trampovu interakciju sa drugom po veličini svetskom privredom da li predsednik može da privuče najvećeg ekonomskog rivala Sjedinjenih Država za pregovarački sto.

„Tramp je na neki način poslao signal, ‘Ako dođete u Vašington, budete ljubazni i pregovarajte, možda ćete dobiti neke popuste’. A do sada Si Đinping jednostavno nije bio spreman da dođe i pregovara“, rekao je Piter Harel, koji je predvodio tim za međunarodnu ekonomiju u Savetu za nacionalnu bezbednost predsednika Džo Bajdena.

Reakcija Kine stoji u kontrastu sa bujicom besa i anksioznosti koja je zahvatila Trampove odnose sa Kanadom, Meksikom i Evropskom unijom. Lideri svakog od tih dugogodišnjih američkih saveznika izgledaju preplašeno i uvređeno zbog načina na koji ih je tretira nova američka vlada.

Kina, međutim, pokazuje hladan stav koji sugeriše da nije ni najmanje uplašena od Trampovih pretnji. Deo razloga za to jeste što je Peking već vrlo dobar u izbegavanju američkih tarifa.

Kinezi su „stvarno dobri prevaranti na porezima“, rekao je Derek Skisors, viši saradnik u desno orijentisanom think tanku American Enterprise Institute, koji se fokusira na odnose između SAD-a i Kine.

„Ako postoji rupa, prevaranti će je pronaći i platiti manje poreza. Tako Kina funkcioniše sa tarifama. Druge zemlje to ne mogu da rade tako dobro“.

„Recipročne tarife“ koje Tramp planira da uvede danas mogle bi da pomognu da se zatvore neke od tih rupa, nametanjem visokih carina drugim zemljama kroz koje Kina prevozi svoje proizvode, efikasno „pranje“ njihove robe kroz mesta sa nižim tarifama, poput Vijetnama, Tajvana i Meksika.

To bi trgovinski sukob sa Pekingom podiglo na novi nivo i stvorilo velike nove rizike za globalnu ekonomiju.

Evropa se bori za jedinstven odgovor

Evropa se priprema za to da će Tramp danas uvesti široke tarife na globalne trgovinske partnere, što preti povećanjem cena i verovatnim odgovorima sa svih strana.

Francuski ministar industrije, Mark Ferasi, kaže da će Evropa odgovoriti na verovatnu primenu tarifa proporcionalno, ali da neće eskalirati napetosti pod bilo kojim okolnostima, prenosi Gardijan.

„Evropa je uvek bila na strani pregovora i smirivanja stvari, jer trgovinski ratovi, znate, samo proizvode gubitnike“, rekao je Ferasi za RMC radio.

U ponedeljak je guverner Banke Finske, Oli Ren, jedan od najviših donosilaca odluka Evropske centralne banke, rekao da Evropska unija treba da se pripremi za „proporcionalne protivmere“ i uzvrati na Trampove mere.

Njegovi komentari odražavaju stavove predsednice Evropske centralne banke Kristin Lagard, koja je rekla da trenutak predstavlja jedinstvenu priliku za Evropu i da ne bi trebalo da „leži“.

„Smatrala bih to trenutkom kada možemo zajedno da odlučimo da preuzmemo sudbinu u svoje ruke, i mislim da je to put ka nezavisnosti“, izjavila je.

Lagard je kazala da će tarife predsednika Donalda Trampa imati negativan uticaj širom sveta, pri čemu će šteta zavisiti od toga koliko daleko će ići, koliko će trajati i da li će dovesti do uspešnih pregovora.

„Biće negativno širom sveta, a gustina i trajnost uticaja variraće u zavisnosti od obima, proizvoda na koje se ciljaju, koliko će to trajati, i da li će biti pregovora“, rekla je ona u intervjuu za iradski Newstalk radio.

„Zato, hajde da ne zaboravimo, često se te tarife pokažu štetnim, čak i za one koji ih primenjuju, i na kraju vode do pregovaračkih stolova gde ljudi zapravo sede i diskutuju i uklanjaju neke od tih barijera.“

Evropska komisija je nagovestila da će pripremiti odgovor na mere u roku od dve nedelje.

Pred najavu američkih tarifa evropske akcije su već počele da padaju.

U Londonu, FTSE 100 indeks je izgubio 20 poena, ili 0,2 odsto, na 8.614. Berze u Nemačkoj, Francuskoj i Italiji pale su za oko 0,5 odsto.