Sutra je po Trampu „Dan oslobođenja“, šta sve možemo da očekujemo?

Tramp je u više navrata nazvao 2. april „Danom oslobođenja“, uz obećanja da će uvesti skup carina ili poreza na uvoz iz drugih zemalja, za koje kaže da će osloboditi SAD od oslanjanja na stranu robu.

Da bi to uradio, Tramp je rekao da će uvesti „recipročne“ carine koje bi odgovarale carinama koje druge zemlje naplaćuju na američke proizvode.

Ali mnogo toga ostaje nepoznato o tome kako će se ovi nameti zapravo sprovoditi, piše AP.

Sekretarka za štampu Bele kuće Karolajn Levit rekla je u ponedeljak da će Tramp u sredu otkriti svoje planove za uvođenje recipročnih carina skoro svim američkim trgovinskim partnerima, ali je istakla da detalje treba da saopšti predsednik.

Otkako je preuzeo dužnost pre samo nekoliko meseci, Tramp se pokazao agresivnim sa tarifnim pretnjama, a sve to istovremeno stvarajući osećaj udarca kroz ponovljene, nestalne trgovinske akcije. I moguće je da ćemo ove nedelje videti još kašnjenja ili zabune.

Tramp je tvrdio da carine štite američku industriju od nepravedne strane konkurencije, donose prihod za saveznu vladu i pružaju polugu za traženje ustupaka od drugih zemalja.

Međutim, ekonomisti naglašavaju da bi široke carine po stopama koje je Tramp predložio mogle imati suprotan efekat.

Tarife obično osete potrošači kroz veće cene, dok firme širom sveta mogu mnogo da izgube ako im troškovi porastu, a njihova prodaja padne.

Porezi na uvoz koji su već na snazi, zajedno sa neizvesnošću oko budućih trgovinskih akcija i mogućih odmazdi, već su uzburkali finansijska tržišta i snizili poverenje potrošača, a moglo bi da dođe do odlaganja zapošljavanja i ulaganja.

Šta će se desiti 2. aprila?

Detalji Trampovih planova ostaju nejasni. Uzvratne carine mogle bi na primer biti u obliku carina na određene proizvode ili šire „prosečne“ carine koje se primenjuju na svu robu iz svake zemlje  ili nešto potpuno drugačije.

Stope carina mogle bi da odražavaju ono što druge zemlje naplaćuju, kao i njihove poreze na dodatu vrednost i subvencije domaćim kompanijama.

Trgovinski savetnik Bele kuće, Peter Navaro, rekao je u emisiji na Foks nuz da bi carine mogle da donesu 600 milijardi dolara godišnje, što bi značilo prosečnu stopu od 20 odsto.

Tramp je govorio o oporezivanju Evropske unije, Južne Koreje, Brazila, Indije i drugih zemalja kroz ove takse.

U ponedeljak je Levit rekla da su  savetnici Trampu predstavili nekoliko predloga. Dodala je da će predsednik doneti konačnu odluku, ali trenutno ne razmatra izuzeća od carina za bilo koju zemlju.

Ranije odloženi uvozni porezi mogli bi uskoro da stupe na snagu. Trampovo mesečno odlaganje za mnoge proizvode iz Kanade i Meksika, na primer, trebalo bi da istekne početkom aprila.

Početkom ovog meseca, Tramp je na svojoj društvenoj platformi Truth Social napisao da produženo vreme za uvoz iz Meksika, koji pokriva Sporazum SAD-Meksiko-Kanada, traje do 2. aprila. Međutim, od tada nije bilo dodatnih potvrda o tačnom datumu.

Koje Trampove carine će uskoro zaživeti?

Tramp je rekao da će uvesti carine od 25 odsto na sve uvozne proizvode iz bilo koje zemlje koja kupuje naftu ili gas od Venecuele, što uključuje i same Sjedinjene Američke Države, počevši od srede uz dodatne carine na uvoz iz same Venecuele.

Njegove carine od 25 odsto na uvoz automobila počeće da se naplaćuju u četvrtak, sa porezima na potpuno uvezene automobile koji stupa na snagu u ponoć. Ove carine će se proširiti na odgovarajuće delove automobila u narednim nedeljama, do 3. maja.

Bela kuća tvrdi da očekuje da će ove nove dažbine doneti 100 milijardi dolara godišnje, ali ekonomisti upozoravaju da će ova trgovinska akcija poremetiti globalni lanac snabdevanja automobilske industrije i dovesti do viših cena za potrošače.

Koje carine su već stupile na snagu?

Tramp je uveo carine od 10 odsto na sav uvoz iz Kine počevši od 4. februara, a kasnije je tu taksu povećao na 20 odsto od 4. marta.

Kina je uzvratila carinama na širok spektar proizvoda iz SAD-a, uključujući carinu od 15 odsto na ugalj i proizvode od tečnog prirodnog gasa, kao i 10 odsto carina na sirovu naftu iz SAD-a, koja je stupila na snagu 10. februara.

Kina je takođe uvela carine do 15 odsto na ključne američke poljoprivredne izvoze počevši od 10. marta.

Trampove proširene carine na čelik i aluminijum takođe su stupile na snagu početkom ovog meseca. Ova dva metala sada se oporezuju sa carinom od 25 odsto na sve uvezene količine  a Trampov nalog da se ukinu izuzeća za čelik i poveća carina na aluminijum stupio je na snagu 12. marta.

Kanada i Meksiko, najveći trgovinski partneri Amerike, takođe su se suočili sa visokim carinama. Početkom ovog meseca, Tramp je implementirao delimično mesečno odlaganje svojih carina od 25 odsto na ova dva partnera – odgađajući poreze na proizvode vezane za automobile, kao i robu koja se slaže sa Sporazumom SAD-Meksiko-Kanada iz 2020. godine, do početka aprila.

Ali ostali uvozi se i dalje naplaćuju, kao i niža carina od 10 odsto na potaš (mineralno jedinjenje koje sadrži kalijum) i kanadske energente.

Kao odgovor na ove tarife, kao i na nove poreze na uvoz čelika i aluminijuma, Kanada je uvela niz kontramera u iznosu od milijardu dolara na američku robu. U međuvremenu, Meksiko tek treba da formalno uvede nove namete – što signalizira da se i dalje može nadati deeskalaciji trgovinskog rata, iako je zemlja ranije obećala odmazdu na Trampove akcije.

Možemo li očekivati dodatne carine u budućnosti?

Od Trampa je za očekivati još više carina  budući da je predsednik SAD takođe zapretio uvođenjem poreza na proizvode poput bakra, drvene građe, lekova i računarskih čipova.

Mnoge zemlje su obećale uzvratne mere ako ih već nisu uvele, poput Kanade. Tramp je rekao da neće pregovarati sa drugim zemljama o carinama koje će biti uvedene u sredu dok se one ne sprovedu, iako je rekao da će njegove carine od 25 odsto na uvoz automobila biti trajne.

Kao odgovor na Trampove carine na čelik i aluminijum, Evropska unija je najavila mere na američke proizvode u vrednosti od oko 26 milijardi evra (28 milijardi dolara) koje će se odnositi na proizvode od čelika i aluminijuma, ali i na američku govedinu, živinsko meso, burbon, motocikle, kikiriki puter i farmerke.

Blok od 27 članica planirao je da sprovede ovu uzvratnu trgovinsku akciju u dve faze – prva danas i druga 13. aprila, ali je kasnije rekao da će je odložiti do sredine aprila, bez navođenja tačnog datuma.

Moguće je da ćemo videti još uzvratnih najava ove nedelje, posebno ako Tramp potvrdi više detalja o širokim uzvratnim carinama u sredu.