„Odgovor je usledio u roku od nekoliko minuta“: Obnovljen trgovinski rat Kine i SAD, Tramp pauzirao tarife Meksiku i Kanadi, da li je šteta već učinjena?

Tramp kaže da želi da iskoristi tarifno oružje da zaustavi protok fentanila i ilegalnih migranata preko severnih i južnih granica Sjedinjenih Država. Da bi to učinio, pozvao je na hitna ovlašćenja – iako američka ekonomija snažno raste i ima punu zaposlenost.

Kina je, u roku od nekoliko minuta od Trampove odluke uvela carine na američki uvoz kao brzi odgovor na nove američke carine na kinesku robu, obnavljajući trgovinski rat između dve vodeće svetske ekonomije. Predsednik SAD na ovaj način, kako je obrazložio, želi da kazni Kinu zato što nije zaustavila protok nedozvoljenih droga, prenosi Gardijan.

Trampova dodatna carina od 10 odsto na sav kineski uvoz u SAD stupila je na snagu u utorak u 12.01 po istočnom vremenu. Za nekoliko minuta, kinesko ministarstvo finansija saopštilo je da će uvesti namete od 15 odsto za američki ugalj i LNG i 10 odsto za sirovu naftu, poljoprivrednu opremu i neke automobile. Nove carine na američki izvoz startuju od ponedeljka 10. februara, saopštilo je ministarstvo.

Odvojeno, kinesko ministarstvo trgovine i njegova carinska uprava saopštili su da ta država nameće kontrolu izvoza volframa, telura, rutenijuma i molibdena kako bi „zaštitila interese nacionalne bezbednosti“.

Kina je takođe najavila istragu u vezi sa Guglom, nekoliko trenutaka od uvođenja carina od 10 odsto na kinesku robu, čime je ponovo započeo trgovinski rat između dve najveće svetske ekonomije.

Kina će, kako su najavili, povesti istragu protiv američke tehnološke kompanije zbog navodnih kršenja antimonopolskih propisa, navodi se u kratkom saopštenju Državne administracije za regulaciju tržišta.

Za razliku od Kine, Tramp je, u poslednjem trenutku, suspendovao na 30 dana odluku o uvođenju carina od 25 odsto za Meksiko i Kanadu pristajući na obećane ustupke na granici u gonjenju kriminalaca.

To je treći put u dve nedelje da je američki predsednik odložio svoje zaprećene carine od 25 odsto za dve zemlje.

Podsetimo, krajem prošle godine Tramp je pretio da će uvesti carine Kanadi, Meksiku i Kini prvog dana svog predsedavanja. Prvog dana svog predsedavanja, rekao je da će to učiniti od 1. februara. Ovog vikenda je rekao da će početi od 4. februara. Sada su odložene do marta, prenosi Gardijan.

Posle razgovora sa kanadskim premijerom Džastinom Trudoom i meksičkom predsednicom Klaudijom Šejnbaum u ponedeljak, Tramp se u poslednjem trenutku složio da odustane od nametanja novih obaveza dvema zemljama.

Sporazumi su postignuti u danu ekstremne nestabilnosti na globalnim finansijskim tržištima, dok su uznemireni investitori reagovali na mogućnost dramatične eskalacije spora koji uključuje najveće svetske ekonomije.

Američki predsednik je tokom vikenda optužio administraciju meksičke predsednice da se upušta u „nepodnošljiv savez“ sa meksičkim kriminalnim grupama.

Šejnbaum je odbacila tu „klevetničku“ optužbu, ali je u ponedeljak ujutru smirenijim tonom najavila „niz sporazuma“ sa Trampom nakon razgovora dvoje lidera tokom kojeg su se složili da pauziraju američke carine na mesec dana.

Meksiko je pristao da pošalje 10.000 pripadnika svoje nacionalne garde „kako bi sprečio trgovinu drogom iz Meksika u SAD, posebno fentanila“, rekla je Šejnbaum. Zauzvrat, SAD su pristale da rade na sprečavanju da oružje pređe granicu u Meksiko.

Tramp je ubrzo nakon toga potvrdio dogovor na svojoj Truth Social mreži. Rekao je da će 10.000 meksičkih vojnika biti „zaduženi da zaustave dotok fentanila i ilegalnih migranata u našu zemlju“.

Pregovori u kojima će učestvovati visoki meksički zvaničnici, američki državni sekretar Marko Rubio, američki ministar finansija Skot Besent i američki sekretar za trgovinu Hauard Lutnik, vodiće se tokom jednomesčne pauze, rekao je on.

Posle dva razgovora sa Trampom u ponedeljak, Trudo je najavio da će tarife biti „pauzirane“ na 30 dana.

„Kanada sprovodi granični plan vredan 1,3 milijarde dolara – ojačavajući granicu novim helikopterima, tehnologijom i osobljem, poboljšanom koordinacijom sa našim američkim partnerima i povećanim resursima za zaustavljanje protoka fentanila“, rekao je on u saopštenju. „Skoro 10.000 pripadnika snaga reda radiće na zaštiti granice“.

Tramp je na svojoj mreži Truth Social napisao:“Kao predsednik, moja je odgovornost da obezbedim bezbednost SVIH Amerikanaca, i upravo to radim. Veoma sam zadovoljan ovim početnim ishodom, a tarife objavljene u subotu biće pauzirane na period od 30 dana kako bi se videlo da li se može strukturisati konačni ekonomski sporazum sa Kanadom. PRAVEDNOST ZA SVE!”

Ekonomisti su upozorili da Trampov planirani talas carina rizikuje povećanje cena za milione Amerikanaca.

U ponedeljak je, međutim, Tramp rekao da su carine „veoma moćno“ sredstvo za ekonomsko jačanje SAD i „dobijanje svega što želite“. On je tokom vikenda priznao da bi oni mogli da izazovu „mali bol“ u SAD.

Kao odgovor na ono što je opisano kao „Trampove besne carine“ na tržištima je došlo do turbulencija pre nego što su nadoknadili neke od svojih gubitaka nakon što su se pojavile vesti o sporazumu sa Meksikom. Volstrit je pao na početku trgovanja, a S&P 500 je pao za skoro 2 odsto. Nakon oštrog pada cena akcija na berzi u Aziji to se osetiilo i u Evropi.

Londonski indeks FTSE 100 pao je za 1,4% sa rekordnog maksimuma u ​​petak pre nego što je vratio neke od svojih gubitaka za 1 odsto.

Analitičari i ekonomisti koji veruju da bi Trampove tarife mogle da imaju katastrofalne posledice po globalnu ekonomiju izražavajući olakšanje zbog sporazuma sa Meksikom.

Brajan Vinter, glavni urednik časopisa Americas Quarterly i stručnjak za Latinsku Ameriku, rekao je: „Mislim da niko nije očekivao da će danas doći do dogovora i očigledno je to olakšanje. Ali šteta je učinjena“.

​Četiri Trampove prve odluke kada je reč o spoljnoj politici odnose se na Latinsku Ameriku: diplomatski sukobi sa Kolumbijom i Venecuelom oko deportacije migranata, sa Meksikom zbog trgovine drogom i migracije i sa Panamom zbog navodne kineske umešanosti u Panamski kanal.

U sva četiri slučaja, Tramp je uspeo da ostvari pobedu ili izvuče ustupke, iako kritičari tvrde da su mnogi od njih uglavnom kozmetički.

„Nema sumnje da je Trampov pristup proizveo opipljive kratkoročne rezultate u Latinskoj Americi, odluke koje su donete sa obimom i vremenskim okvirom koji inače ne bi bili mogući… Mislim da morate da priznate da svaka od ovih vlada je krenula daleko brže da se prilagođava Vašingtonu nego što bi to učinili pod tradicionalnijim zahtevom“, zaključuje Vinter.