Analiza novih američkih carina: Tramp podigao rizik od recesije i razbio političke i ekonomske saveze

Poslednja runda carina američkog predsednika Donalda Trampa stupa na snagu danas, sa višim stopama uvoznih poreza na desetine zemalja i teritorija, piše AP.

Trampov novi talas carina uključuje namete od 104 odsto na kinesku robu.

Masovni tarifni udari predstavljeni su kao „recipročni“ i kako je navedeno imaju za cilj da se usklade sa tarifama koje druge zemlje naplaćuju Sjedinjenim Američkim Državama.

Kina je najteže pogođena carinama, ali nije pokazala znake povlačenja, rekavši da će voditi trgovinski rat „do kraja“ i obećavajući kontramere za odbranu svojih interesa.

Kinesko ministarstvo finansija objavilo je danas dodatne carine od 84 odsto na svu robu uvezenu iz SAD.

Ministarstvo kaže da će ove nove naknade stupiti na snagu 10. aprila, javlja BBC.

Ekonomisti su zbunjeni kada vide kako Tramp pokušava da prepravi postojeći ekonomski poredak i to čini ubrzo nakon što je preuzeo najjaču ekonomiju na svetu.

„Postoji duboka ironija u Trampovoj tvrdnji o nepravednom tretmanu američke ekonomije u vreme kada je ona snažno rasla dok je svaka druga velika ekonomija zastala ili je gubila zamah rasta“, rekao je Esvar Prasad, profesor trgovinske politike na Univerzitetu Kornel, prenosi AP.

„U još većoj ironiji, Trampove tarife će verovatno okončati izuzetan uspeh Amerike i srušiti ekonomiju, rast radnih mesta i finansijska tržišta“.

Tramp i njegovi trgovinski savetnici insistiraju na tome da pravila koja regulišu globalnu trgovinu stavljaju Sjedinjene Države u izrazito nepovoljan položaj.

Ali mejnstrim ekonomisti čije stavove Tramp i njegovi savetnici preziru kažu da predsednik ima iskrivljenu ideju o svetskoj trgovini, posebno preokupaciju trgovinskim deficitima, za koje kažu da ne čine ništa da ometaju rast.

Administracija optužuje druge zemlje da postavljaju nepravedne trgovinske barijere kako bi sprečile američki izvoz i da koriste prikrivene taktike za promovisanje sopstvenih. Prema Trampovom mišljenju, njegove tarife su davno zakašnjeli obračun: SAD su žrtva ekonomske pljačke od strane Evrope, Kine, Meksika, Japana, pa čak i Kanade.

Istina je da neke zemlje naplaćuju veće poreze na uvoz od Sjedinjenih Država. Neki manipulišu svojim valutama kako bi osigurali da njihova roba bude konkurentna po ceni na međunarodnim tržištima. Neke vlade daju svoje industrije subvencijama da bi im dale prednost.

Međutim, Sjedinjene Države su i dalje drugi po veličini izvoznik u svetu, posle Kine. SAD su izvezle 3,1 bilion dolara robe i usluga 2023. godine, daleko ispred trećeplasirane Nemačke sa dva biliona dolara.

Strah da su Trampovi lekovi smrtonosniji od bolesti koje pokušava da izleči poslao je investitore da beže od američkih akcija. Otkako je Tramp 2. aprila najavio visoke uvozne takse, S&P 500 je pao za 12 odsto.

Trampov trgovinski savetnik Piter Navaro naziva američki trgovinski deficit „zbir svih varanja“ drugih zemalja.

Međutim, ekonomisti kažu da trgovinski deficiti nisu znak nacionalne slabosti. Američka ekonomija se skoro učetvorostručila, prilagođena inflaciji, tokom tih pola veka trgovinskog deficita.

„Nema razloga da se misli da veći trgovinski deficit znači niži rast“, ​​rekao je bivši glavni ekonomista MMF-a Moris Obstfeld, koji je viši saradnik na Peterson institutu za međunarodnu ekonomiju i ekonomista na Univerzitetu Kalifornije u Berkliju. „U stvari, suprotno je bliže istini u mnogim zemljama.“

„Nije da nas ostatak sveta krade decenijama“, rekao je Džej Brajson, glavni ekonomista u Wels Fargu. „To je zato što ne štedimo dovoljno“.

Direktne strane investicije u SAD dostigle su 349 milijardi dolara 2023. godine, izvestila je Svetska banka, što je skoro duplo više od priliva broj 2 u Singapuru.

Jedini scenario u kojem tarife smanjuju američki deficit jeste ako dovedu do kraha investicija u SAD, rekao je Bari Ajhengrin, ekonomista sa Univerziteta Kalifornije u Berkliju. To bi „bila katastrofa“.

Ekonomista Univerziteta Harvard Deni Rodrik rekao je da je „dobro osmišljena industrijska politika“ podržana odabranim tarifama „mogla da podstakne povećanje investicija i kapaciteta u proizvodnji“.

Umesto toga, rekao je Rodrik, Trampovi postupci samo „unose mnogo neizvesnosti“ i otuđuju najbolje saveznike Amerike, čineći „užasnu politiku sve u svemu“.

Tramp je u utorak rekao da njegova vlada radi na „prilagođenim sporazumima“ sa trgovinskim partnerima, a Bela kuća je rekla da će dati prioritet saveznicima poput Japana i Južne Koreje, piše Gardijan.

Njegov najviši trgovinski zvaničnik Džejmison Grir takođe je rekao Senatu da su Argentina, Vijetnam i Izrael među onima koji su ponudili da smanje svoje carine.

Tramp:“Ove zemlje nas zovu da me ljube u dupe“

Tramp je na večeri sa kolegama republikancima u utorak uveče rekao da zemlje „umiru“ od želje da sklope dogovor. Američki predsednik je rekao: „Kažem vam, ove zemlje nas zovu da me ljube u dupe“.

Evropska unija je pokušala da smanji napetosti, a šefica bloka Ursula fon der Lajen je u razgovoru sa kineskim premijerom Li Kiangom upozorila da je protiv pogoršanja trgovinskog konflikta. Naglasila je važnost stabilnosti svetske ekonomije, uz „potrebu da se izbegne dalja eskalacija“, navodi se u izveštaju EU.

CNN piše da metodologija koju je Trampova administracija koristila u pokušaju da uravnoteži trgovinu nema nikakve veze sa stopom carina koju strane zemlje nameću SAD-u.

Umesto toga, Trampova administracija je koristila krajnje pojednostavljenu računicu za koju je rekla da je uračunala širok skup pitanja kao što su kineske investicije, navodna manipulacija valutama i propisi drugih zemalja.

Predsednik u suštini uzima čekić kako bi rešio niz pritužbi, koristeći trgovinski deficit koji druge zemlje imaju sa SAD kao žrtveno jagnje.

A nejasna kalkulacija mogla bi da ima široke implikacije na zemlje od kojih Amerika zavisi u pogledu robe – i stranih kompanija koje ih snabdevaju.

„Ne čini se da su tarife korišćene u izračunavanju stope“, rekao je Majk O’Rurk, glavni marketinški strateg u Jones Trading. „Trampova administracija posebno cilja zemlje sa velikim trgovinskim suficitima u odnosu na njihove izvoze u Sjedinjene Američke Države“.

Stvarne brojke su verovatno bliže „prosečnoj tarifnoj stopi najpovlašćenije nacije (MFN)“, koja je u suštini gornja granica uvoznih taksi za koje se više od 160 zemalja Svetske trgovinske organizacije složilo da naplaćuju jedna drugoj, iako mogu da variraju u zavisnosti od sektora.

A za zemlje sa postojećim trgovinskim sporazumima, tarife bi mogle biti niže ili uopšte ne postoje.

Tramp je često govorio da je njegova trgovinska politika ukorenjena u jednom jednostavnom motu: „Oni naplaćuju nama, mi njima“. Ispostavilo se da to nije tako jednostavno.

„Mnoga pitanja koja je administracija istakla, o kojima je zabrinuta, zapravo nisu u vezi sa tarifnim stopama“, rekla je Sara Bjanki, glavni strateg za međunarodne političke poslove i javnu politiku u Everkor ISI, u četvrtak tokom panel diskusije koju je organizovao Institut Brukings.

Trampov takozvani odgovor na netrgovinske barijere

Carinske stope MFN nastale su iz pregovora među članicama STO tokom 1990-ih, kada je organizacija prvi put osnovana.

MFN stopa Evropske unije je pet odsto, ali Trampova administracija je rekla da je više od 20 odsto zato što „američki izvoz pati od neujednačenih i nedoslednih“ carinskih pravila širom valutne zone i zato što „institucije na nivou EU ne pružaju transparentnost u donošenju odluka“, saopštila je kancelarija američkog trgovinskog predstavnika.

U međuvremenu, vijetnamska MFN carinska stopa iznosi 9,4 odsto, prema najnovijim podacima iz 2023. godine, ali Trampova administracija ju je navela na 46 odstozbog netrgovinskih barijera, prema izveštaju kancelarije USTR objavljenom ove nedelje.

Netrgovinske barijere mogu uključivati uvozne kvote i antidamping zakone koji imaju za cilj zaštitu domaće industrije.

Vijetnamski najviši trgovinski zvaničnik u četvrtak je nazvao Trampovu novu tarifu za tu zemlju „nepravednom“, ukazujući na stopu MFN.

Indija i Kina takođe imaju neke netrgovinske barijere, primetio je Sung Von Son, profesor finansija i ekonomije na Univerzitetu Lojola Merimaunt i glavni ekonomista u SS Economics. Na primer, Indija ima sanitarne mere za uvoz poljoprivrednih proizvoda, a Kina ima državne subvencije koje favorizuju domaće kompanije, napisao je u komentaru objavljenom ranije ove godine.

Ali „Dan oslobođenja“ i dalje nije bio pravi pristup rešavanju necarinskih mera iz drugih zemalja, rekao je Džo Brusuelas, glavni ekonomista kompanije za uvid u tržišta RSM, u intervjuu za CNN.

„Ako pogledate formulu koju je Bela kuća iznela za način na koji su uspostavili nove tarife, one nisu imale nikakve veze sa necarinskim barijerama“, rekao je on i dodao: „Meni deluje kao da je to ad hok napor kažnjavanja zemalja jer su imale velike trgovinske bilance sa Sjedinjenim Državama“.

Taj bilateralni trgovinski bilans koji SAD vodi sa drugim zemljama, rekao je, je „jednostavno funkcija štednje i potrošnje u Sjedinjenim Državama“.

Trgovinski deficiti nisu hitni slučaj

U razgovoru sa novinarima u sredu, visoki zvaničnik Bele kuće naveo je deficite kao nacionalnu vanrednu situaciju koja se mora rešiti da bi se zadržale fabrike i radna mesta u SAD.

Ali da li je strašno što zemlje imaju toliki deficit sa SAD? Ne obavezno.

Prema podacima o trgovini, mnoge zemlje imaju trgovinski deficit sa SAD. Sjedinjene Države uvoze 230 milijardi dolara više nego izvoze u EU i skoro 300 milijardi dolara više u Kinu.

„Kada odem u prodavnicu i kupim namirnice u gotovini, imam trgovinski deficit sa svojom prodavnicom, ali da li to znači da sam u gorem položaju? Očigledno da ne“, rekao je Džon Dav, profesor ekonomije na Univerzitetu Troj, za CNN. „To su dobra koja želim, i ne moram da pružam recipročno dobro ili uslugu zauzvrat. To nije nužno dobra ili loša stvar. Jednostavno jeste“.

Ipak, Trampova administracija je ukazala na tarife koje imaju za cilj fiksiranje trgovinskih deficita kao potencijalni izvor vladinih prihoda za otplatu nacionalnog duga i finansiranje smanjenja poreza. Ali to je rizično kockanje koje bi se moglo pokazati katastrofalnim ako se zemlje udruže da uzvrate.

„Pitanje koje više zabrinjava je to što ove velike tarife podstiču naše trgovinske partnere da nam se osvete“, rekao je Dav.

Dolar u padu

Vrednost američkog dolara danas beleži pad zajedno sa dugom američke vlade, pošto se investitori pitaju da li će najveća svetska ekonomija upasti u recesiju, piše Gardijan.

Dolar je u sredu pao za 0,7 odsto u odnosu na korpu valuta ponderisanu trgovinom. Evro je skočio za 0,75 odsto na 1,1041 dolara. Sterling je ojačao 0,3 odsto u odnosu na dolar.

Japanski jen je takođe ojačao za 0,6 odsto u odnosu na dolar, pri čemu se dolar kupuje za 145,48 jena.

Lee Hardman, viši valutni analitičar u MUFG, japanskoj investicionoj banci, rekao je:

„Nepovoljna akcija cena bacila je izvesnu sumnju na status sigurnog utočišta američkog tržišta državnih obveznica i američkog dolara u vreme kada se globalni trgovinski rat zaoštrava.

Očekujemo da će volatilnost na tržištima stranih valuta ostati visoka u skoroj budućnosti, i dalje predviđamo da će tradicionalne sigurne valute, poput jena i švajcarskog franka, imati bolji učinak.