Trvenje Tokija i Pekinga oko Tajvana – da li će kineski turisti bojkotovati Japan

Vlada je u Kini preporučila svom stanovništvu da odustane od turističkih poseta Japanu zbog izjave koja je nova japanska premijerka Sanae Takaići dala u vezi sa Tajvanom, a u kojoj je praktično sugerisala da bi njena zemlja mogla da učestvuje u borbama za to ostrvo.
Takaići je prošle nedelje u parlamentu na pitanje opozicionih poslanika kako vidi eventualnu krizu na Tajvanu odgovorila da bi ona mogla biti „pitanje opstanka“ za Japan ako dođe do primene vojne sile.

Taj izraz je praktično „verbalni kod“ koji označava moguće korišćenje japanske vojske van granica države (u ovom slučaju kod Tajvana), jer je jedan od ranije utvrđenih zakonskih kriterijuma za angažovanje japanskih oružanih snaga u inostranstvu to da u prostoru u kojem intervenišu postoji pretnja koja se može smatrati egsistencijalnom opasnošću za Japan.

Njena izjava u Kini se zato doživljava kao direktno i grubo mešanje u unutrašnja pitanja, odnosno, kao jedna vrsta pretnje ratom.

Strahovanje u Japanu

Eventualni oružani sukob između Pekinga i Tajpeja presekao bi linije snabdevanja Japana energentima sa Bliskog istoka, značajan deo njegovog izvoza bio prekinut ili ometen, dok bi vrlo moguće mešanje američkih trupa sa japanske teritorije privuklo i vojni odgovor Kine.

A ako bi, kao posledica tog sukoba, Tajvan pao pod kontrolu vlasti u Pekingu, Japan bi se našao u novoj, vrlo složenoj situaciji, u kojoj bi osećao povišenu pretnju po svoj teritorijalni integritet, u smislu da bi njegova najjužnija, mala i retko naseljena, ostrva koja su fizički vrlo blizu Tajvanu bila praktično izložena na milost i nemilost kineskog vazduhopolovstva i mornarice.

Za kineske snage Tajvan bi bio i odskočna daska za dalje dublje u prodore u Tihi okean, u zaleđe glavnih japanskih ostrva, što bi onda stalno ugrožavalo svo japansko brodovlje, odnosno, sve linije snabdevanja ostrvske carevine, uključujući tu i one prema američkom kontinentu.

Tajvansko pitanje tako jeste velika glavobolja za vojnopolitički vrh u Tokiju, koji je do sada, u koordinaciji sa SAD, ekonomski i politički podržavao vlasti na Tajpeju i poslednjih godina jačao prisustvo japanske vojske na najjužnijim teritorijama, koje se nalaze svega nekoliko stotina kilometara od Tajvana.

Tako, praktično, protivavionski radari i projektili raspoređeni na japanskom ostrvu Išigakiđima imaju potencijal da blokiraju ili otežaju prilaz Tajvanu sa severa.

Treba reći da se prestonica Tajpej i drugi veći urbani centri Tajvana nalaze na samom severu tog ostrva.

Javna je tajna da se već godinama iza zatvorenih vrata u japanskom vrhu razmatraju razni scenariji intervencije u slučaju rata na Tajvanu, počev od spasavanja japanskih državljana sa tog ostrva, preko logističke podrške ratnim naporima SAD i Tajvanske armije, do odgovora na eventualni kineski napad na američke baze na japanskoj teritoriji i šireg učešća u neprijateljstvima.

Međutim, prethodni japanski premijeri su do sada izbegavali da u javnosti kažu išta što bi moglo da zazvuči kao namera da se vojno učestvuje u ratu za Tajvan.

Zato mnogi komentatori u Japanu istup Takaićijeve u parlamentu ne smatraju slučajnim i dovode ga u vezu s njenim desničarskim nazorima.

Verbalni dueli

Na, za japanske uslove, neobičnu izjavu premijerke Sanae Takaići glasno i na relativno nedeplomatski način odreagovao je konzul NR Kine u Osaki Sjue Đian koji je na društvenim mrežama napisao: „Nemamo izbora nego da bez oklevanja odsečemo tu prljavu glavu koja je krenula na nas“.

I mada je tu objavu povukao, šteta je već bila napravljena i u japanskim medijima i političkim krugovima su počeli da pozivaju na njegovo proterivanje.

U oluji komentara, reakcija i protivreakcija koja je potom usledila ostala je u zapećku objava Jukija Hatojame, jednog od vodećih opozicionih političara i bivšeg premijera, da je Tajvan unutrašnje pitanje Kine u koje Japan ne treba da se meša i došlo do verbalne eskalacije, koja je kulminirala protestom japanskom ambasadoru u Pekingu i pozivom kineskim turistima da bojkotuju Japan.

U debatu se uključio i portparol kineskog Ministarstva odbrane koji je izjavio da će Japan „doživeti težak poraz i platiti veliku cenu“ ako pokuša da vojno interveniše na Tajvanu.

Japanski mediji javljaju da su tri kineske državne avio-kompanije svojim putnicima već ponudile besplatno otkazivanje karata za Japan.

Moguće ekonomske posledice

Ako se bojkot realizuje, to će nesumnjivo biti snažan udarac za japansku ekonomiju, jer u poslednjih desetak godina, izuzimajući tri leta kovida, Zemlju izlazećeg sunca posećuje između šest i devet miliona kineskih turista.

Ove godine, u periodu od januara do septembra Japan je videlo već 7,9 miliona Kineza.

Oni su i najveće trošadžije. Prema podacima japanske turističke agencije, prošle godine njih nešto manje od sedam i po miliona je potrošilo ekvivalent 11,2 milijardi dolara, te su u ukupnom prihodu od svih stranih turista učestvovali čak 21 odsto, što je najveći udeo.

Dalje zaoštravanje verbalne bitke moglo bi da se prenese i na druge obasti privrede, strajuju poslovni ljudi u Japanu.

Poslednji sličan bojkot desio se 2012. godine zbog ostrva Senkaku, u Kini poznatih kao Diaoju, oko kojih se Peking i Tokio spore – tada je broj kineskih turista pao za više od 40 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

I dok vlasti u Pekingu mogu da utiču na krupne turističke operatere, valja videti kako će na poziv vlade na bojkot odreagovati individualni kineski turisti, kojih je sve više.

S obzirom na to da su istočnoazijski mediji izvestili da je kinesko Misnistarstvo inostranih poslova od ambasadora Japana u Pekingu Kenđija Kanasugija zahtevalo da premijerka Sanae Takaići povuče svoju izjavu, poznato je šta kineska strana očekuje od Tokija kako bi odustala od turističkog bojkota.