Tunis u krizi zbog politike sve autoritarnijeg predsednika i pred kolapsom privrede

Međunarodni monetarni fond zamrznuo je sporazum koji treba da pomogne Vladi Tunisa da dobije kredite za isplatu plata u javnom sektoru i popuni budžetske rupe pogoršane pandemijom kovida-19 i posledicama ruskog rata u Ukrajini.

Strani investitori se povlače iz Tunisa, a agencije za ocenu rejtinga su u pripravnosti. Inflacija i nezaposlenost su u porastu, a mnogi Tunišani, nekada ponosni na relativni prosperitet svoje zemlje, sada se bore da sastave kraj s krajem.

Izborni debakl pre nedelju dana pogoršao je stvari: samo 11 odsto birača učestvovalo je u prvom krugu glasanja za novi parlament koji je trebalo da zameni poslanike koje je prošle godine raspustio predsednik Kais Sajed. Opozicione ličnosti, uključujući popularni islamistički pokret Enahda, zahtevaju da on podnese ostavku, a sindikati prete generalnim štrajkom.

Sam Sajed je nameravao da izborima da zameni i preoblikuje parlament, kao deo širokih reformi koje jačaju njegova ovlašćenja i za koje kaže da će rešiti krize u Tunisu. Ali razočaranje birača u vladajuću klasu je usred strašnih ekonomskih problema doprinelo skoro potpunom bojkotu izbora.

Zapadni saveznici Tunisa, među kojima SAD i Francuska, izrazili su zabrinutost i pozvali predsednika da uspostavi „inkluzivan politički dijalog“ koji bi bio od koristi i za posustalu privredu. Pre 12 godina u Tunisu je počela prodemokratska pobuna, nazvana „Arapsko proleće“.

Sajed je odbacio kritike zbog malog odziva birača, rekavši da je važano drugi krug glasanja koji će biti 19. januara.

On kaže da su njegove reforme potrebne da bi se Tunis oslobodio korumpirane političke klase i „stranih neprijatelja“. On se obrušio na svoje političke neprijatelje u stranci Enahda koja je imala najveći broj poslanika u prethodnom parlamentu, i naredio da se ove nedelje uhapsi njen potpredsednik i bivši premijer Ali Larajede pod optužbom za terorizam.

„Izgleda da Saied ne podnosi kritiku i da namerava da ide ka novom političkom sistemu bez obzira na to koliko je malo Tunišana uključeno u proces“, rekla je Monika Marks, profesorka bliskoistočne politike na Univerzitetu Njujork u Abu Dabiju.

„Nijedan Tunišanin nije tražio od Sajeda da ponovo izmisli točak tuniske politike, da napiše novi ustav i prepravi izborni zakon“, rekla je Marks. „Oni su tražili da on vlad sa više poštovanja koja zadovoljava njihove osnovne potrebe što im daje ekonomsko dostojanstvo“.

Sajedova obećanja da će stabilizovati privredu pomogla su mu da ubedljivo pobedi na predsedničkim izborima 2019.

Ali on tek treba da predstavi plan ili strategiju ekonomskog oporavka svoje duboko zadužene države bar da bi obezbedila sredstva za plaćanje subvencija za hranu i energiju. Predsednik je ostavio po strani ekonomiste u državnim institucijama, blokirao sprovođenje državnog budžeta i pogoršao uslove za strane investitore.

Tunišani su poslednjih meseci pogođeni rastućim cenama hrane i nestašicom goriva i osnovnih namirnica, poput šećera, biljnog ulja i pirinča. Inflacija je dostigla 9,1 odsto, najviše za tri decenije po podacima Nacionalnog instituta za statistiku, a nezaposlenost je 18 odsto, po podacima Svetske banke.

„Čini se da predsednik Sajed naivno misli da će se privreda popraviti ako on sprovede svoj politički plan“, rekao je Džef Porter, analitičar za procenu rizika Severne Afrike iz Njujorka.

Tunis je u oktobru postigao preliminarni sporazum sa MMF-om o zajmu od 1,9 milijardi dolara. To bi omogućilo veoma zaduženoj državi da pristupi kreditima drugih donatora tokom četvorogodišnjeg perioda, u zamenu za sveobuhvatne ekonomske reforme koje uključuju smanjenje sektora javne uprave – jednog od najvećih na svetu i postepeno ukidanje subvencija.

Sporazum je trebalo da Izvršni odbor MMF-a odobri 19. decembra, ali državna novinska agencija TAP je izvestila da su se „Vlada i MMF složili da odlože“ odluku o zajmu da bi tuniskim zvaničnicima dali „više vremena za predstavljanje novog plana reformi zastale privrede“.

Tunisu je očajnički potreban pristup specijalnim pravima vučenja da bi izbegao neizvršenje obaveza na osnovu postojećeg spoljnog duga i stabilizovao privredu, rekao je Porter i dodao da „bez sredstava MMF-a, ekonomski slobodni pad Tunisa će se ubrzati“.

Strani investitori koji posluju u Tunisu su zabrinuti. Proizvođači lekova Novartis i Bajer napuštaju tu zemlju jer ih ne plaća dovoljno finansirani državni farmaceutski distributer. „Rojal Dač Šel“ koji upravlja s dva gasna polja koja su činila 40 odsto domaće proizvodnje nafte u Tunisu, najavio je u novembru da će napustiti Tunis do kraja godine.

„Ništa nije urađeno da se privuku investitori jer su regulatorne institucije paralisane Sajedovim političkim potezima“, rekao je Porter.

Predsednik je izgubio uslovnu podršku moćnog sindikata u zemlji, UGTT, za plan reformi koji je propisao MMF u zamenu za pomoć.

Lider UGTT Nuredin Tabubi pristao je u avgustu da razgovara o novom „društvenom ugovoru“ za pomoć Tunišanima u finansijskim nevoljama, objavila je državna novinska agencija TAP. Ali, Tabubi čiji uticajni sindikat predstavlja 67 odsto radne snage Tunisa, uglavnom zaposlene u javnom sektoru, nedavno je povukao svoju saglasnost i obnovio protivljenje glavnim zahtevima MMF-a za dobijanje kreditnog programa: zamrzavanje plata u javnom sektoru i restrukturiranje državnih preduzeća.