„Vučićeva strategija se, za sada, oslanja na jednu stvar“: Poljski medij o situaciji u Srbiji

Noćni protesti, koji su isprva bili mirni, eskalirali su u nasilje, dok se studenti sukobljavaju s policijom u punoj opremi za razbijanje demonstracija, a suzavac se širi letnjim vazduhom.

Ipak, ovi protesti ne otkrivaju krhkost vlasti predsednika Aleksandra Vučića, već njen dizajn – sistem otporan na pobunu, koji opstaje zahvaljujući monopolu nad medijima, klijentelističkoj mreži, i fragmentisanoj opoziciji koja nije u stanju da bes pretoči u političku moć.

Proteste, najveće u Srbiji još od pada Slobodana Miloševića 2000. godine, predvode pripadnici generacije Z i oni predstavljaju najteži test Vučićeve vlasti, piše dalje u tekstu.

Od 2012. godine, njegova Srpska napredna stranka (SNS), nacionalističko-konzervativna snaga, preuzela je kontrolu nad televizijama i vezala pristup zaposlenju i socijalnim davanjima za političku lojalnost. Paralelno s tim, opozicija je ostala podeljena.

Čak i dok mase pune ulice Beograda i Novog Sada uz povike da Vučić treba da podnese ostavku i raspiše nove parlamentarne izbore, studentski pokret odbija da se transformiše u političku stranku, a nepoverenje prema postojećoj opoziciji dodatno ih razdvaja, primećuje poljski medij.

Dodaju da to znatno umanjuje šanse da se ovaj bunt pretoči u stvarne političke promene.

Koreni talasa protesta u Srbiji sežu do maja 2023. godine, kada je 13-godišnji dečak ubio devetoro učenika i osoblja u beogradskoj školi, a dan kasnije, 21-godišnji napadač ubio je još osam ljudi u selima u blizini.

Sa sedamnaest izgubljenih života, tihe mise i okupljanja ubrzo su prerasle u političke proteste, dok su roditelji nosili fotografije žrtava a ministri odgovornost svaljivali na „strane uticaje“.

Taj kolektivni bol ponovo je buknuo u novembru 2024, kada se srušio krov novoobnovljene železničke stanice u Novom Sadu, usmrtivši 16 ljudi.

Projekat koji je Aleksandar Vučić isticao kao dokaz kineske modernizacije Srbije postao je simbol korupcije i nemara. U roku od nekoliko dana, studenti su se okupili u centru Novog Sada pod transparentima „Korupcija ubija“.

Nakon što su aktivisti SNS-a napali demonstrante, pokret se radikalizovao. Do sredine 2025., uzvici „Gotov je“ odjekivali su univerzitetima i gradskim trgovima, podsećajući na 2000. godinu.

Protesti su kulminirali ovog meseca. Na ulicama su se pojavili „tituški“ – batinaši verni vlasti, regrutovani iz teretana i navijačkih grupa, koji su koristili pendreke i pesnice dok je policija mirno posmatrala. Nasilje na ulicama bilo je očigledno odobreno odozgo.

Obim protesta stavio je Vučićevu vlast na ozbiljnu probu, ali sistem koji je izgradio osmišljen je da apsorbuje takve potrese.

Mediji pod kontrolom

Medijski pejzaž u Srbiji je gotovo potpuno zarobljen: Telekom Srbija, u državnom vlasništvu, kupovao je privatne medije, čime je osigurana dominacija provladinog sadržaja.

Državno oglašavanje usmerava se isključivo ka lojalnim medijima.

Kritički nastrojeni mediji se sistematski finansijski guše, čime im se otežava opstanak.

Ovakav informacioni monopol omogućava vlasti da oblikuje narativ, delegitimizuje proteste i izoluje građane od alternativnih pogleda.

Iza ekrana leži gusta mreža partijske lojalnosti. Poslovi u javnom sektoru, socijalna davanja, pa čak i pristup subvencijama za stanovanje često su vezani za pripadnost vladajućoj stranci.

U manjim mestima u Srbiji, gde su državne institucije najveći poslodavci, građani rizikuju egzistenciju ako se otvoreno suprotstave Vučićevoj nacionalističko-konzervativnoj stranci.

Lažni izbori

Izbori u Srbiji više ne predstavljaju istinsku demokratsku utakmicu, već scenirane rituale osmišljene da održe Aleksandra Vučića na vlasti.

OEBS-ova misija za izbore 2023. godine zaključila je da su izbori bili “poremećeni sistemskim nepravilnostima,” uključujući direktno učešće predsednika, medijsku pristrasnost i “zloupotrebu državnih resursa”.

CRTA, domaći nadzorni organ, je za beogradske lokalne izbore 2023. navela da su ishodi izmenjeni “organizovanim migracijama birača”, gde su hiljade ljudi autobusima dovođene da se privremeno prijave u ključne opštine.

Zaposleni u javnom sektoru svedoče da im je rečeno da će izgubiti posao ako ne glasaju za SNS, dok lokalni aktivisti dokumentuju kupovinu glasova i zastrašivanje birača ispred biračkih mesta.

Evropski parlament je izjavio da u Srbiji sada postoji “zamagljena granica između partije i države” – eufemizam koji zapravo označava da vladajuća partija koristi samu državu kao izbornu mašinu.

Čak ni Evropska unija, kojoj Srbija formalno teži kao kandidat za članstvo, nije uspela da promeni ovakav sistem. Brisel jeste osudio izborne nepravilnosti tokom izbora 2023. i 2024, ali nije preduzeo sankcije, niti je usporio pregovore o pristupanju.

Studenti koji su pokrenuli pobunu insistiraju da se neće pretvoriti u političku partiju. Umesto toga, govore o podršci listi uglednih nestranačkih ličnosti – profesora, pravnika i građanskih aktivista – koji bi mogli da se kandiduju kao nezavisni.

Vučićeva kontraofanziva

Pod pritiskom, Vučić je pokušao da preuzme inicijativu. U televizijskom obraćanju krajem avgusta, ponudio je da debatuje sa predstavnicima protesta „na svim našim televizijama, na svim portalima“.

Organizatori protesta sa Filozofskog fakulteta u Beogradu odbili su ponudu bez oklevanja, poručivši:
„On nema odgovor na narodnu pobunu. Debatu ćemo voditi – tokom kampanje, nakon što izbori budu raspisani“.

Protesti su uzdrmali političku scenu Srbije, ali nisu slomili Vučićevu vlast. Meseci protesta, sukoba i skandiranja za vanredne izbore otkrili su razmere nezadovoljstva, ali društvo nije uspelo da iznudi stvarne ustupke. S druge strane, režim nije uspeo potpuno da umiri ulice.

Vučiću drugi i poslednji predsednički mandat ističe 2027. godine. Ustav mu zabranjuje da se ponovo kandiduje. Jedna opcija je guranje ka promeni ustava, što bi zahtevalo i skupštinsku većinu i referendum.

Analitičari spekulišu da bi Vučić mogao da oslabi predsedničku funkciju tako što bi se predsednik ubuduće birao u parlamentu, dok bi stvarna moć prešla u ruke premijera – funkciju na koju bi mogao da se vrati.

Njegovi saveznici su već izneli ideju da bi 2027. godina – kada Srbija bude domaćin Svetske izložbe (EXPO) – mogla da bude povod za jednu ovakvu „kontrolisanu tranziciju“.

Za sada, Vučićeva strategija oslanja se na vreme: nada se da će umor iscrpeti proteste i da će ga to bezbedno dovesti do 2027. Njegov cilj nije samo politički opstanak, već i kontrola nad uslovima svog povlačenja, zaključuje poljski medij.