U Kataru umrlo više od 6.500 radnika migranata

Ovi podaci, koji su dobijeni prikupljanjem od izvora u vladama, znače da je u proseku 12 radnika migranata iz tih pet azijskih zemalja umiralo svake sedmice od noći decembra 2010. kada su ulice Dohe bile preplavljene ekstatičnim gomilama ljudi koje su slavile pobedu Katara na žrebu.

Podaci iz Indije, Bangladeša, Nepala i Šri Lanke pokazali su da je zabeleženo 5.927 smrtnih slučajeva radnika migranata od 2011. do 2020.

Prema zasebnim podacima iz pakistanske ambasade u Kataru, preminula su još 824 pakistanska radnika između 2010. i 2020.

Ukupan broj smrtnih slučajeva je znatno veći, pošto ove cifre ne obuhvataju podatke o umrlima iz mnogih zemalja koje šalju veliki broj radnika u Katar, uključujući Filipine i Keniju. Smrtni slučajevi do kojih se došlo u poslednjim mesecima 2020. takođe nisu obuhvaćeni.

Tokom proteklih 10 godina Katar sprovodi nezapamćen program izgradnje, najvećim delom u okviru priprema za fudbalski turnir 2022.

Pored sedam novih stadiona, desetine velikih projekata su u toku ili su već završeni, a među njima su novi aerodrom, putevi, sistemi javnog prevoza, hoteli i novi grad, koji će biti domaćin finala Svetskog kupa.

Iako podaci o smrtima nisu kategorizovani prema zanimanju ili radnom mestu, velika je verovatnoća da su mnogi radnici koji su preminuli bili zaposleni na ovim insfrastrukturnim projektima povodom Svetskog kupa, kaže Nik Mekgin, direktor organizacije „FairSquare Projects“, koja je specijalizovana za prava radnika u tom regionu.

„Veoma veliki udeo radnika migranata koji su umrli od 2011. je bio u zemlji samo zato što je Katar osvojio pravo da bude domaćin Svetskog kupa“, dodao je Mekgin.

Zabeleženo je 37 smrtnih slučajeva među radnicima koji su bili direktno povezani sa izgradnjom stadiona za Svetski kup, od kojih je 34 klasifikovano kao „nepovezano sa poslom“, prema komitetu za organizaciju ovog događaja.

Stručnjaci su doveli u pitanje upotrebu ovog izraza zato što je on u nekim slučajevima upotrebljavan za opis smrti koje su nastupile na poslu, uključujući i određeni broj radnika koji su kolabirali i preminuli na stadionskim gradilištima.

Ovi podaci ukazuju na to da Katar nije zaštitio svoju radnu snagu od dva miliona migranata, niti je istraživao uzroke očigledno visoke stope smrtnosti među uglavnom mladim radnicima, navodi Gardijan.

Iza ovih statistika leže nebrojene priče o razorenim porodicama koje su ostale bez svog glavnog hranitelja, ne znajući ništa o okolnostima pod kojim su njihovi voljeni izgubili život.