lekar foto ALEKSANDAR ROKNICfoto ALEKSANDAR ROKNIC

Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, opterećenje malignim bolestima u svetu pokazuje nastavak višegodišnjeg rastućeg trenda, navodi se na sajtu Gradskog zavoda za javno zdravlje. 

Ovakva globalna kretanja za posledicu imaju sve veće zauzeće ličnih i sistemskih resursa koji se koriste za potrebe dijagnostike malignih bolesti, kao i lečenja i nege obolelih. Izdvajajući se kao jedan od vodećih uzroka smrti u svetu, uticaj koji maligne bolesti iskazuju delom je i posledica ukupnog porasta broja stanovnika, produženog očekivanog trajanja života, kao i usvajanja životnog stila odgovornog za nastanak određenih tipova raka.

Posebne izazove u sferi kontrole malignih bolesti doneli su različiti efekti pandemije COVID-19, koja se odrazila na vrlo sličan način u celom svetu na kompletan sistem zdravstvenih usluga usmerenih ka ranom otkrivanju i adekvatnom lečenju malignih bolesti.

Zapaženo je da je u brojnim zemljama došlo do manjih ili većih poremećaja u radu ovih medicinskih službi, što se odrazilo na sprovođenje programa ranog otkrivanja, kao i dodatno usložnjavanje procesa lečenja i pružanja nege pacijentima. Uticaj koji će pandemija COVID-19 imati na dijagnostiku i mortalitet od raka, osećaće se, prema procenama stručnjaka, i u godnama koje dolaze.

Stoga, važnost pružanja dodatne podrške pacijentima i zdravstvenim radnicima, kao i aktivan rad na ojačavanju celokupnog sistema zdravstvene zaštite imaće presudan značaj za očuvanje i unapređenje kvaliteta života pacijenata.

Opterećenje rakom u svetu

U svetu je, prema procenama Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne agencije za istraživanje raka za 2020. godinu, registrovano oko 10 miliona smrtnih slučajeva od svih lokalizacija malignih tumora.

Učestalost različitih lokalizacija u svetskim razmerama u 2020. godini, govori da su najzastupljeniji oblici raka u pogledu smrtnosti bili rak pluća (1,8 miliona smrtnih slučajeva), kolorektalni karcinom (916.000 smrtnih slučajeva), rak jetre (830.000 smrtnih slučajeva), rak želuca (769.000 smrtnih slučajeva) i dojke (685.000 smrtnih slučajeva).

Od posebne je važnosti i podatak da godišnje oko 400.000 dece oboli od nekog oblika malignih bolesti.

Procene su da je u svetu oko 1/3 svih smrtnih ishoda od raka u vezi sa pet vodećih faktora rizika (povezanih sa ponašanjem i ishranom): visokim indeksom telesne mase, niskim unosom voća i povrća, nedostatkom fizičke aktivnosti, upotrebom duvana i alkohola.

Opterećenje rakom u Srbiji

U Srbiji je tokom 2019. godine od svih malignih tumora obolelo 42.290 osoba (22.544 muškaraca i 19.745 žena). Iste godine od raka je umrlo 21.340 osoba oba pola, 12.134 muškaraca i 9.206 žena. Vodeći uzroci obolevanja i umiranja od raka u našoj zemlji gotovo su identični vodećim uzrocima obolevanja i smrtnosti od malignih tumora u većini zemalja u razvoju. Muškarci u našoj sredini najviše su obolevali od raka pluća, kolona i rektuma i prostate. Kod žena maligni proces je najčešće bio lokalizovan na dojci, plućima, kolonu i rektumu i grliću materice.

Maligni tumori pluća i bronha vodeća su lokalizacija i u obolevanju i u umiranju među muškarcima, odnosno drugi su po učestalosti uzrok obolevanja i umiranja među ženama sa dijagnozom raka. Tokom 2019. godine u Srbiji je od raka bronha i pluća obolelo 4.794 muškaraca i 2.069 žena, a umrlo je 3.624 muškaraca i 1.618 žena.

Prema obolevanju i umiranju u populaciji žena, rak dojke nalazi se na prvom mestu među malignim bolestima – u Srbiji je u 2019. godini od malignih tumora dojke obolelo 4.636 i umrlo 1.665 žena.

Posmatrajući teritoriju Beograda, u 2019. godini, od malignih bolesti obolelo je 7.945 stanovnika. Stopa registrovanih obolelih stanovnika Beograda na 100.000 stanovnika iznosila je 469 za 2019. godinu.

Prevencija i rano otrkivanje raka

Kao izuzetno delotvoran pristup u kontroli malignih bolesti, prevencija zauzima ključno mesto u svim javnozdravstvenim programima. Naučna istraživanja dovela su do sledećih zaključaka:

• 30 – 50 odsto malignih bolesti može se sprečiti izbegavanjem poznatih faktora rizika

• Upotreba duvana je pojedinačno najznačajniji faktor rizika za razvoj malignih bolesti, koji se povezuje sa oko 22 odsto smrtnih slučajeva od raka u svetu.

• Konzumiranje alkohola povećava rizik od nastanka raka usta, ždrela, dojke, debelog creva i jetre.

• Prekomerna telesna težina i gojaznost povezuju se sa nastankom nekih tipova malignih bolesti (karcinom endometrijuma, dojke, debelog creva, prostate)

• Svaka preterana izloženost sunčevoj svetlosti ili veštačkim izvorima svetlosti, kao što su solarijumi, povećava rizik od dobijanja svih vrsta raka kože.

• Svaki deseti slučaj raka je posledica infekcije. Skoro 22 % smrtnih ishoda od raka u zemljama u razvoju i 6 % u razvijenim zemljama su posledica hronične infekcije. U ovom pogledu, najznačajnije su infekcije hepatitis B ili C virusom (koji su odgovorni za nastanak raka jetre), Humanim papiloma virusom (rak grlića materice) i Helicobacter pylori (rak želuca).

U Srbiji su 2013. godine doneti nacionalni programi za skrining raka grlića materice, raka dojke i kolorektalnog raka, koji će u narednom periodu značajno smanjiti obolevanje i umiranje od navedenih lokalizacija malignih tumora.

Na skrining raka dojke pozivaju se žene starosti od 50 do 69 godina. Mamografski pregledi predviđeni su da se rade svim ženama navedenog uzrasta na dve godine. Skriningom na karcinom grlića materice obuhvaćene su žene uzrasta od 25 do 64 godine, koje se pozivaju na preventivni ginekološki pregled i Pap test jednom u tri godine.

Ciljna grupa za testiranje na rak debelog creva obuhvata građane oba pola starosti od 50 do 74 godina, koji se jednom u dve godine pozivaju na testiranje na skriveno krvarenje u stolici.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.