„Ne diraj ništa, ne silazi s trotoara, pitaj vojnike o sumnjivim predmetima“: Zašto su majke u Ukrajini uvele stroga pravila za decu?

Dok Rusija gomila trupe u blizini Kupjanska i granatira ga gotovo svakog dana, 35-godišnja Katarina koja je preživela šestomesečnu rusku okupaciju strateškog železničkog grada u ukrajinskoj Harkivskoj oblasti prošle godine, uvela je stroga pravila za troje svoje dece: Ne diraj ništa, ne silazi s trotoara, pitaj vojnike o sumnjivim predmetima i ne uzimaj slatkiše, igračke ili pakete ni od koga, pa čak ni od komšija.

Razlog su mine.

Prema ukrajinskoj Državnoj službi za vanredne situacije (DSNS), Harkivska oblast, koja se graniči s Rusijom i ratom razorenim ukrajinskim oblastima Donjeck i Lugansk, spada među najteže pogođene regione.

Od početka opšte invazije Rusije u februaru 2022. godine, od eksplozija mina u Harkivskoj oblasti poginulo je 27 ljudi, a ranjeno 195, pokazuju podaci regionalne vlade. Od ukupno 222 žrtava, 45 su deca.

Na nivou cele zemlje, prema DSNS-u, u eksplozijama mina je poginulo 220 a povređeno više od 450 ljudi.

S ruskim bombardovanjem Kupjanska, zbog čega je iz tog područja 10. avgusta evakuisano 12.000 stanovnika, povećane su šanse da se naiđe na nagazne mine.

Samo u julu je šestoro stanovnika Harkivske oblasti ranjeno u eksplozijama mina. Demineri se bore da održe korak.

Do sredine avgusta 2023. godine, demineri nisu uspeli da očiste ni jedan odsto od procenjenih 12.400 kvadratnih kilometara teritorije – trećinu cele Harkivske oblasti – za koju vlada u Kijevu veruje da je minirana, rekao je regionalni portparol DSNS Jevhen Vasilenko. Poljoprivredno zemljište još nije dirano.

DSNS i vojna uprava Harkiva priznaju da je tempo rada spor. Zvanično se krivica pripisuje proliferaciji ruskih mina, ali i manjku ljudstva i vozila za razminiranje.

Demineri su stavili prioritet na čišćenje zemljište oko takozvane „ključne infrastrukture“ kao što su dalekovodi, putevi, železničke pruge, gasovodi i vodovodi, rekao je za RSE Ivan Sokol, načelnik regionalnog odeljenja za civilnu odbranu, koji koordinira radom svih deminera u Harkivskoj oblasti.

Ihor Ovčaruk, šef Međuregionalnog centra za humanitarno razminiranje DSNS-a, koji se fokusira na čišćenje teritorija naseljenih civilima koje su udaljene više od 20 kilometara od fronta, procenjuje da još treba da se očisti teritorija kod više od 8.000 kilometara dalekovoda.

Ovčaruk je okrivio zamke koje su postavile ruske snage kako bi otežale čišćenje tih lokacija.

„U toku je lov na deminere. Rusi namerno postavljaju mine da bi digli deminere u vazduh“, rekao je on.

Da bi vozila za razminiranje stigla do miniranih dalekovoda, demineri prvo moraju da raščiste deo puta širine osam do 10 metara, što je „najteža stvar“ u celoj operaciji, rekao je Sokol.

„To područje ima dodatne mine“, rekao je Ovarčuk. „Počnete da razminirate jednu stvar, a druga pored nje eksplodira“.

Ovarčuk je i sam preživeo eksploziju mine u maju 2022. Sveukupno, osam deminera DSNS-a je poginulo, a 33 su ranjena u toj Harkivskoj oblasti od početka invazije u februaru 2022, rekao je on za RSE.

Vojni deminer kapetan Pavlo Herman rekao je da Rusija koristi „ceo svoj arsenal“ mina, zamki s minama i eksplozivnih naprava za zaustavljanje ukrajinske kontraofanzive, koja je počela početkom juna i koja sporo napreduje. Među njima su „veoma napredne“ mine sa seizmičkim senzorima koji reaguju na kretanje i protivpešadijske mine bez uređaja za samouništenje posle određenog vremena, koje su zabranjene Konvencijom o zabrani protivpešadijskih mina iz 1997. Rusija nije potpisala taj međunarodni sporazum, poznat kao Otavska konvencija.

U regionu Zaporožja, gde Herman obično radi duž linije fronta, i protivpešadijske i protivtenkovske mine „potpuno“ pokrivaju neke predele, a ne kako je uobičajeno s tri ili četiri reda mina po širini polja, dodao je on.

„Postavljaju minske zamke koje liče na eksploziv. Ili postavljaju granatu ispod protivtenkovske mine“, rekao je Herman. „I ako neiskusni deminer počne da je uklanja, to eksplodira.“

Letnja trava visine oka dva metra, koja raste preko osušene starije trave koja skriva mine, dodatno komplikuje stvar, rekao je Sokol.

Pošto poljoprivredno zemljište nije „ključna infrastruktura“ i demineri nemaju vremena, poljoprivrednici ne mogu uvek da uklone te mine bez finansijske pomoći vlade ili iz inostranstva.

U Harkivu, Hersonu i delovima Mikolajevske oblasti, poljoprivrednici – od kojih su mnogi prestali da rade zbog rata — nemaju novca da plate razminiranje, rekao je Denis Marčuk, zamenik predsednika Sveukrajinskog poljoprivrednog saveta. Troškovi za grupu profesionalnih deminera za čišćenje „intenzivno miniranog“ polja mogu da budu „između 1.000 i 1.300 dolara po hektaru“ i to ne uključuje naknade za ispitivanje terena, rekao je on.

Marčuk je procenio da je više od sedam odsto ukrajinskog poljoprivrednog zemljišta, otprilike 28 miliona hektara, i dalje pod minama. Dosad su, kako je rekao, demineri očistili samo 160.000 hektara od 470.000 koliko je tražila vlada.

U Harkivu bi bilo potrebno 125.000 deminera, procenjuje Ovčaruk, da bi se razminirala sva minirana teritorija te oblasti u roku od godinu dana. DSNS trenutno ima samo 183.

Osim planiranog uklanjanja mina, demineri odgovaraju i na upite civila, kojima, kao i Katarininoj deci, neobični predmeti mogu biti „zanimljivi“.

„Demineri, kao i Oružane snage Ukrajine, sada vrede zlata koliko su teški“, rekao je u decembru 2022. Ovčaruk za Karent tajms (Current Time), medijski projekat na ruskom jeziku koji RSE vodi u saradnji s Glasom Amerike.

Pored DSNS-a, u Harkivskoj oblasti rade i demineri iz Specijalne državne saobraćajne službe, Nacionalne policije i pojedinih jedinica Oružanih snaga. Od 14 grupa koje su u Ukrajini sertifikovane za razminiranje, tri rade u Harkivu.

Sveukupno, 300 ljudi radi na humanitarnom razminiranju i „operativnom“ ili hitnom razminiranju, kao što je slučaj kada se tokom građevinskih radova pronađe granata.

Vozila za razminiranje ima još manje. Cela oblast ima samo sedam vozila na daljinsko upravljanje za mehaničko razminiranje, rekao je Sokol za RSE. On smatra da je potrebno najmanje 500 takvih vozila.

On se nada da vozilo koje je izumeo poljoprivrednik iz Harkiva Oleksandr Krivcov, šef poljoprivredne kompanije, može pomoći u ispunjavanju te potražnje.

Pošto su demineri preopterećeni, Krivcov, u želji da zaseje njivu, ukombinovao je traktor s delovima tenka kako bi napravio sopstveno vozilo za razminiranje na daljinsko upravljanje, izvestio je u maju Rojters (Reuters). U probnom radu, ova naprava je za nekoliko dana uklonila 33 protivpešadijske mine u jednom selu, navodi ukrajinski javni servis Suspilne.

Harkivska oblast sada planira da počne sama da proizvodi to vozilo. Njegova cena je 10 puta manja od cene zapadnog modela koji može da košta oko 1,3 miliona dolara, rekao je Sokol za Suspilne.

U drugim delovima Ukrajine radi se na vozilu za razminiranje baziranom na bageru i testiranju dronova za otkrivanje mina.

Ti napori su usmereni na ruske mine, ali, uprkos tome što je potpisala Konvenciju o zabrani protivpešadijskih mina, Ukrajina se suočava s optužbama Hjuman rajts voča (Human Rights Watch) da je takođe koristila protivpešadijske mine koje su ubijale i sakatile ukrajinske civile. Vlada je saopštila da će pregledati izveštaj.

Ipak, takvi navodi nisu umanjili zahteve Kijeva za međunarodnu pomoć za rešavanje problema razminiranja, za što bi, prema Svetskoj banci, moglo da bude potrebno 37,4 milijarde dolara.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je 13. avgusta pozvao partnerske zemlje da pomognu njegovoj zemlji da „aktivnije“ jača bezbednost i podrže proizvodnju vozila za razminiranje u Ukrajini.

Na konferenciji za oporavak Ukrajine održanoj u junu u Londonu, hrvatska kompanija DOK-ING i danska firma Hidrema, oba proizvođača vozila za razminiranje, potpisale su memorandume o razumevanju o saradnji s lokalnim partnerima da bi upravo to uradili.