Ukrajina i Evropa strahuju od ruskog „trojanskog konja“

U evropskim prestonicama raste strah da bi Moskva mogla da iskoristi potencijalni sporazum da ponovo uđe u istočnu Ukrajinu, pre svega u Donbas, pod drugačijim okolnostima.

Ključna tačka spoticanja, prema izvorima, jeste američki predlog o uspostavljanju demilitarizovane zone. Evropski saveznici se plaše da bi takav aranžman omogućio Kremlju da tajno rasporedi snage u spornom području, koristeći hibridne metode, uključujući inscenirane incidente, kako bi potkopao američke bezbednosne garancije i stvorio izgovor za novu invaziju. Takav plan bi bio neka vrsta ruskog „trojanskog konja“, piše Blumberg.

Pregovori o teritoriji u centru spora

Skoro četiri godine nakon početka ruske invazije u punom obimu, kontrola teritorije ostaje centralno pitanje u složenim pregovorima između Vašingtona, Kijeva i Moskve. Rusija zahteva povlačenje ukrajinskih snaga iz Donjecke i Luganske oblasti, uključujući područja koja trenutno nisu pod kontrolom ruskih snaga, dok Ukrajina odbija da se odrekne bilo koje teritorije.

Detalji pregovora se i dalje menjaju. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da su Sjedinjene Države pokrenule mogućnost davanja Donbasu statusa „slobodne ekonomske zone“ pod posebnim režimom upravljanja, dok Moskva insistira na konceptu demilitarizovane zone.

Zelenski je takođe pomenuo mogućost referenduma o budućem teritorijalnom uređenju područja ove nedelje.

Evropa upozorava na rizik

Evropski izvori upozoravaju da bi svako povlačenje ukrajinskih snaga iz područja koja sada drži Kijev moglo biti iskorišćeno u korist Rusije. Zato je, kažu, glavni evropski cilj u narednim nedeljama sprečiti da mirovni sporazum sadrži „ruskog trojanskog konja“, preneo je Index.hr.

Bela kuća se još nije oglasila povodom ovih zabrinutosti.

Pitanje je i da li će ruski predsednik Vladimir Putin, uprkos svojim maksimalističkim ciljevima u Ukrajini, u nekom trenutku taktički podržati američke napore da se postigne sporazum ili će ih nastaviti odbacivati. Dodatni rizik, upozoravaju obavešteni izvori, jeste moguće rusko mešanje u referendum ili izbore koji bi mogli da uslede nakon mirovnog sporazuma.

Nastavak razgovora

Zelenski bi trebalo da otputuje u Berlin u ponedeljak na razgovore sa nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom i drugim evropskim liderima, uključujući britanskog premijera Kira Starmera. Pre tog sastanka, rekli su izvori, planirani su i razgovori između savetnika za nacionalnu bezbednost Ukrajine, Evrope i Sjedinjenih Država kako bi se iznela moguća rešenja.

Piter Rikets, bivši savetnik za nacionalnu bezbednost britanske vlade, upozorio je da su evropske zabrinutosti opravdane. On veruje da kada se američka pažnja okrene drugim krizama, Putin bi mogao da „stvori incidente kao izgovor“, na primer pod izgovorom zaštite ruskog stanovništva, da nastavi vojne akcije.

„To bi ostavilo ostatak Ukrajine ranjivim na još jedan ruski upad“, rekao je Rikets, dodajući da ovo nije tehnička stvar, već ključno pitanje za evropsku bezbednost.

Ušakov: Donbas ostaje pod ruskom kontrolom

Takođe je nejasno ko bi nadgledao eventualnu demilitarizovanu zonu. Američki pregovarači su pominjali posebnu administraciju, ali i mogućnost priznavanja Donjecke i Luganske oblasti, zajedno sa Krimom, kao de fakto ruske teritorije. Dve delimično okupirane oblasti zapadnije, Zaporoška i Hersonska, bile bi „zamrznute“ duž trenutne linije fronta prema ovim predlozima.

Savetnik Kremlja, Jurij Ušakov, stavio je do znanja da Moskva podržava ideju demilitarizovane zone, sa predlogom da se tamo umesto vojske rasporede ruska Nacionalna garda i policija. Evropski zvaničnici smatraju takvu ideju neprihvatljivom za Ukrajinu i njene saveznike.

Istovremeno, Ušakov je rekao da će Rusija pristati na prekid vatre tek nakon povlačenja ukrajinskih snaga sa linije fronta i da je, bez obzira na ishod pregovora, Donbas „teritorija Ruske Federacije“.

Zelenski zahteva čvrste bezbednosne garancije

Ukrajina insistira da ne može da se odrekne teritorije, pozivajući se na svoj ustav, i traži snažne bezbednosne garancije uporedive sa kolektivnim odbrambenim mehanizmom NATO-a.

„Ako Rusija ponovo započne rat, šta će naši partneri učiniti?“, upitao je Zelenski u razgovoru za Bloomberg.

Istovremeno, objavio je da su ukrajinske snage povratile nekoliko naselja i kvartova u blizini Kupjanska u Harkovskoj oblasti, nakon višemesečne operacije usmerene na zaustavljanje ruskog napredovanja, što je suprotno ranijim tvrdnjama Vladimira Putina da su ukrajinske snage okružene.

Tramp vrši pritisak za brzi kraj rata

Američki pregovarači već mesecima pokušavaju da pomire zahteve dve strane dok američki predsednik Donald Tramp insistira na brzom završetku rata i sve otvorenije izražava nezadovoljstvo sporim napretkom.

Prema prethodnom američkom planu od 28 tačaka, Kijev bi morao da se odrekne Donjecke i Luganske oblasti kako bi tamo uspostavio demilitarizovanu zonu, koja bi u praksi bila pod ruskim uticajem.

Rusija trenutno kontroliše oko 20 odsto ukrajinske teritorije, a poslednjih meseci je dodatno intenzivirala vojne operacije sa ciljem potpune kontrole nad Donbasom.