„Korak napred sa Ukrajinom uz porciju boršča“: Američka šatl diplomatija ima teži problem – Kremlj

Međutim, posluženje boršča, zajedno sa halupkima – tradicionalnim sarmama od mesa i kupusa – shvaćeno je kao dobrodošao omaž ukrajinskoj kulturi, vešt diplomatski gest dok SAD pokušavaju da podstaknu Ukrajinu da napravi kompromis u mirovnom sporazumu sa Rusijom.

Izvor koji je imao direktan uvid u pregovore na Floridi u kojima su učestvovali američki državni sekretar Marko Rubio, specijalni izaslanik Stiv Vitkof i zet predsednika Donalda Trampa, Džared Kušner rekao je za CNN da su intenzivni pregovori predstavljali „korak napred“ i „nadovezali se na napredak postignut u Ženevi“, gde je prošle nedelje održana prva runda razgovora o američkim predlozima za okončanje ruskog rata u Ukrajini.

„Bilo bi veoma prerano reći da smo ovde sve finalizovali, jer mnogo toga još mora da se uradi“, rekao je izvor za CNN.

„Ali sastanak je bio veoma fokusiran i najproblematičniji aspekti mirovnih predloga razmatrani su detaljno“, dodao je izvor, nagoveštavajući da bi u nekim oblastima mogao biti ostvaren preliminarni napredak.

Jedan od najviše „problematičnih aspekata“ originalnog američkog mirovnog predloga od 28 tačaka bila je odredba da Ukrajina zvanično odustane od svoje težnje – utvrđene u njenom ustavu – da se priključi NATO-u, što je ključni ruski zahtev za okončanje rata, a nešto što ukrajinski zvaničnici i dalje odbijaju.

Međutim, izvor CNN-a sada kaže da su pregovarači razgovarali o mogućem scenariju u kojem bi Ukrajina bila faktički onemogućena da se pridruži zapadnoj vojnoj alijansi putem aranžmana koji bi morali biti neposredno ispregovarani između zemalja članica NATO-a i Moskve.

„Ukrajina neće biti gurnuta da zvanično, u pravnom smislu, odbaci težnju ka NATO“, rekao je izvor za CNN.

„Ali ako Sjedinjene Države imaju nešto što bi mogle bilateralno da dogovore sa Rusijom, ili ako Rusija želi da dobije određene garancije od NATO-a multilateralno, onda to ne uključuje Ukrajinu u proces donošenja odluka“, dodao je izvor.

Konačna odluka o ovako osetljivom kompromisu – verovatno nepopularnom među državama NATO-a – još nije doneta i na kraju bi je doneo ukrajinski predsednik, naglasio je izvor za CNN.

Ali to sugeriše da se, kako pregovori SAD – Ukrajina napreduju i kako Vitkof putuje u Moskvu na razgovore u Kremlju, razmatraju kreativna rešenja koja bi mogla zaobići crvene linije Kijeva.

Još jedno od tih problematičnih područja jeste zahtev Kremlja, koji je, takođe, ušao u američki mirovni predlog od 28 tačaka, da Ukrajina preda teritoriju u regionu Donbasa na istoku zemlje, koju je Rusija anektirala, ali još uvek nije osvojila.

Američki plan je predložio da region, koji uključuje „pojas tvrđava“ – gusto utvrđene gradove i naselja koja se smatraju ključnim za bezbednost Ukrajine – postane ruska demilitarizovana zona, koju bi Moskva administrirala, ali u koju ne bi sme­la da rasporedi vojne snage.

Izvor koji ima direktan uvid u pregovore kaže za CNN da razgovori napreduju i po ovom pitanju – jednom od najkontroverznijih u pregovorima.

„Ideja da se Rusima prepusti kontrola nad teritorijom na način koji bi značajno oslabio odbranu Ukrajine, učinio dalju potencijalnu agresiju verovatnijom i drastično smanjio sposobnosti Ukrajine – to je van svakog dometa,“ rekao je izvor za CNN.

„Ali to ne znači da ne postoje potencijalni načini da se očuvaju ustavne odredbe i istovremeno sačuva bezbednost Ukrajine,“ dodao je izvor.

Međutim, izvor je odbio da govori o konkretnim opcijama koje su na stolu, rekavši da je pitanje „previše osetljivo“.

U narednim danima možda će se otkriti još jedan faktor koji bi mogao ugroziti dogovor: Kremlj, koji do sada odbija da ublaži bilo koji od svojih maksimalističkih zahteva da potčini Ukrajinu pre nego što okonča rat.

Usred nagoveštaja da američki pregovarači pokušavaju da oblikuju ukrajinske kompromise, sledeći – i veći – izazov u američkoj „šatl diplomatiji“ mogao bi biti ubediti Rusiju da ih prihvati.

„Tu je ruska strana i oni shvataju da je tamo teže“

I ukrajinska agencija RBC piše da se aktivno razgovaralo o pitanjima teritorija, dotaknuta je i tema članstva Ukrajine u NATO-u.

Informisani izvor rekao je za RBC-Ukrajina da „pregovori više nisu toliko fokusirani na okvir koji je dogovoren u Ženevi, već na problematična pitanja koja ostaju. Odnosno, ne govorimo o činjenici da sada imamo stopostotno razumevanje konačnog teksta, ali to je bio još jedan korak napred“, rekao je izvor.

Prema njegovim rečima, američka strana shvata da postoji druga strana, i bez obzira na zajednički imenitelj do kojeg dođu sa Ukrajinom, tu je i ruska strana, sa kojom i dalje rade. I oni shvataju da je tamo teže.

Takođe, prema njegovim rečima, mnogo pažnje tokom razgovora posvećeno je pitanju teritorija. Istovremeno, Amerikanci, koji sebe vide kao posrednike u tom procesu, prenose Ukrajini stav Ruske Federacije, koja zahteva potpuno povlačenje ukrajinskih snaga iz Donbasa.

Međutim, ukrajinska strana, prema izvoru, na sastanku je tvrdila zašto takav pristup nije moguć: zbog ustavnih ograničenja, mišljenja ukrajinskog društva, kao i neslaganja sa stvarnom situacijom. Stoga stav Ukrajine ostaje nepromenjen: diskusija o teritorijama treba da počne sa trenutnom linijom kontakta.

„Proces traženja potencijalnih rešenja se nastavlja, ali to je, naravno, veoma teško pitanje“, dodao je izvor.

Ukrajina je takođe prenela Amerikancima svoj stav o članstvu u NATO-u. Ukrajinska delegacija je posebno rekla da je kurs ka članstvu u Alijansi sadržan u Ustavu, a njegova promena radi zaključivanja mirovnog sporazuma bila bi loš presedan.

Drugi argument koji se izražava jeste nemogućnost davanja prava veta na članstvo bilo koje zemlje u NATO-u.

„Postoji spremnost da čujemo argumente od Amerikanaca. Drugo pitanje je što oni stalno kažu: u redu, možete biti 100 odsto u pravu, ali postoji i druga strana, i to zahteva ovo i ono. Kao posrednik, moramo osigurati da dođe do mirnog sporazuma. Možete logično objasniti svoju poziciju koliko god želite, ako druga strana kaže ‘ne’ – šta ćemo onda učiniti?“, rekao je sagovornik.

Sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Rustem Umerov, koji predsjedava ukrajinskom delegacijom, obavestio je predsednika Volodimira Zelenskog o rezultatima. On je napomenuo da postoji značajan napredak u promovisanju dostojanstvenog mira, a takođe je rekao da su se pozicije Ukrajine i Sjedinjenih Država približile. Zelenski je potvrdio ove podatke, rekavši da će se rad nastaviti.

U međuvremenu, mediji pišu da će Trampov specijalni izaslanik Stiv Vitkof danas otići u Moskvu kako bi nastavio pregovore, ali sa ruskom stranom.

Tramp: Ukrajina ima male ali teške probleme

„Ukrajina ima neke male, ali teške probleme,“ rekao je Tramp novinarima u avionu Air Force One u nedelju, misleći na korupcionaški skandal, za koji je rekao da „nije od pomoći“. Ponovio je svoj stav da i Rusija i Ukrajina žele da okončaju rat i da postoji dobra šansa da se postigne dogovor, prenosi Rojters.

Umerov je zahvalio Sjedinjenim Državama i njihovim zvaničnicima na podršci. „SAD nas čuju, SAD nas podržavaju, SAD idu uz nas,“ rekao je na engleskom na početku pregovora.

Nakon sastanka, izjavio je da je bio produktivan. „Razgovarali smo o svim važnim pitanjima koja su značajna za Ukrajinu, za ukrajinski narod, a SAD su bile izuzetno podržavajuće,“ rekao je Umerov.