“Narodi dve zemlje i ceo region zaslužuju mir, a ne rat”: Nova predsednica Venecuele pozvala SAD na saradnju dok Maduro izlazi pred američki Sud, a Tramp preti

Maduro i njegova supruga Silija Flores nalaze se u pritvorskom centru u Bruklinu.

Američki predsednik Donald Tramp nije isključio mogućnost nove intervencije ako Sjedinjene Američke Države ne budu zadovoljne potezima privremenog rukovodstva Venecuele.

Tramp je rekao novinarima da bi mogao da naredi novi napad ako Venecuela ne bude sarađivala i otvorila svoju naftnu industriju i zaustavila trgovinu drogom.

Tramp je zapretio vojnom akcijom i u Kolumbiji i Meksiku, ocenjujući i da kubanski komunistički režim „izgleda kao da je spreman da padne“ sam od sebe, javlja Rojters, preneo je FoNet.

Zvaničnici Trampove administracije predstavili su Madurovo hapšenje kao akciju sprovođenja zakona kako bi bio pozvan na odgovornost za krivične prijave podnete 2020. godine protiv njega za zaveru protiv narkoterorizma.

Međutim, sam Tramp je rekao da su u igri bili i drugi faktori, pominjući priliv venecuelanskih imigranata u SAD i odluku Karakasa da nacionalizuje američke naftne interese pre nekoliko decenija.

U međuvremenu, Madurova vlada ostala je na vlasti u Karakasu, a vršilac dužnosti predsednika Delsi Rodrigez formirala je komisiju za oslobađanje Madura i njegove supruge Silije Flores.

Ministar informisanja Venecuele Fredi Nanjez saopštio je da je formirana „komisija na visokom nivou“, na čijem čelu će biti predsednik venecuelanskog parlamenta Horhe Rodrigez dok će članovi biti ministar spoljnih poslova Ivan Hil i sam Nanjez.

Rodrigez, dosadašnja potpredsednica koja ima podršku Vrhovnog suda i vojske, danas u Parlamentu u Karakasu treba da položi zakletvu kao predsednica Venecuele, prenela je Beta.

Rodrigez je ponudila Sjedinjenim Državama saradnju na agendi fokusiranoj na „zajednički razvoj“, zauzevši pomirljiviji ton prema Vašingtonu prvi put otkad su američke snage zarobile Madura, javlja Rojters.

Ona je u objavi na društvenim mrežama navela da venecuelanska vlada postavlja kao prioritet korake koji vode ka „uravnoteženim i poštovanim međunarodnim odnosima“ sa SAD i regionom.

„Pozivamo vladu SAD na saradnju sa nama na agendi kooperacije orijentisane prema zajedničkom razvoju u okviru međunarodnog prava i u cilju jačanja trajne koegzistencije zajednica“, navela je Rodrigez, poručujući Trampu da narodi dve zemlje i ceo region zaslužuju mir i dijalog, a ne rat.

Rodrigez, koja je prethodno bila ministarka za naftu, važi za jednog od najpragmatičnijih venecuealnskih političara, a prema rečima Trampa, spremna je za saradnju sa SAD. Ujedno, ona je javno, kao i drugi zvaničnici Venecuele, nazvala hapšenje Madura i njegove supruge Silije Flores „otmicom“ i istakla da Maduro ostaje legitimni lider Venecuele.

Takođe je isprva opovrgla Trampovu tvrdnju da je voljna da sarađuje sa SAD.

Tramp je rekao juče da je Venecuela „trenutno mrtva zemlja“ i da su SAD „zadužene“ za nju i da se „bave ljudima koji su upravo položili zakletvu“, misleći na Delsi Rodrigez.

„Ne pitajte me ko je glavni jer ću vam dati odgovor, a to će biti veoma kontroverzno“, rekao je Tramp novinarima, dodajući da to znači da SAD imaju kontrolu. „Mi imamo kontrolu“, naglasio je on.

On je upozorio novu liderku Venecuele da bi mogla da „plati veoma veliku cenu ako ne uradi ono što je ispravno“.

Tramp je za američki časopis Atlantik rekao da je za Venecuelu „promena režima“ bolja od onoga što je sada u zemlji.

Sada, kako je ocenio, „ne može biti gore“.

Ne priznajemo Nikolasa Madura kao demokratski izabranog predsednika Venecuele i nastavljamo da zagovaramo mirnu i demokratsku tranziciju u toj zemlji, u skladu sa voljom venecuelanskog naroda, izjavila je danas portparolka Evropske komisije Anita Hiper.

Hiper je na redovnoj konferenciji za novinare rekla da „sve mere moraju biti u skladu sa međunarodnim pravom i usmerene na stvaranje uslova za demokratsku tranziciju“.

Ona je dodala da Evropska unija „prepoznaje hrabrost venecuelanske opozicije“ i navela da su „milioni građana Venecuele pokazali jasnu volju za promenom i dali podršku Edmundu Gonzalesu i Mariji Mačado“.

Na pitanje o eventualnoj saradnji sa Delci Rodrigez, Hiper je rekla da je „stav EU o legitimitetu jasan“ i da Evropska unija „sarađuje isključivo na osnovu demokratskog legitimiteta“.

Legalnost američke vojne akcije u kojoj je zarobljen predsednik Venecuele biće danas u središtu pažnje u Ujedinjenim nacijama, ali je malo verovatno da će se Vašington suočiti sa oštrom kritikama saveznika ili biti pozvan na odgovornost u Savetu bezbednosti.

Rusija, Kina i drugi saveznici Venecuele optužili su SAD za kršenje međunarodnog prava, ali su američki saveznici, od kojih su mnogi protivnici Madura, bili znatno uzdržaniji u izražavanju zabrinutosti zbog upotrebe vojne sile u Venecueli.

„Sudeći po dosadašnjim reakcijama evropskih lidera, pretpostavljam da će američki saveznici u Savetu bezbednosti UN vešto izbegavati jasan stav“, rekao je Ričard Govan, direktor za globalna pitanja i institucije u Međunarodnoj kriznoj grupi, prenosi Rojters.

Agencija podseća da je generalni sekretar UN Antonio Gutereš rekao da američka operacija postavlja „opasan presedan“ i da mnogi pravni stručnjaci takođe ocenjuju da je akcija SAD bila nezakonita, ali dodaje da će Vašington moći da blokira svaki pokušaj Saveta bezbednosti UN da ga pozove na odgovornost.

Nakon američke operacije, evropske države su uglavnom pozvale na poštovanje međunarodnog prava, ali bez direktnog optuživanja Vašingtona, mada je francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro rekao da su SAD prekršile „princip neupotrebe sile, koji je temelj međunarodnog prava“.

Povelja Ujedinjenih nacija precizira da se zemlje članice „uzdržavaju u svojim međunarodnim odnosima od pretnje ili upotrebe sile protiv teritorijalnog integriteta ili političke nezavisnosti bilo koje države“.

Američki ambasador pri UN Majk Volc juče se pozvao na član 51 Povelje UN, koji navodi da ništa „neće narušiti prirođeno pravo na individualnu ili kolektivnu samoodbranu ako dođe do oružanog napada na neku članicu Ujedinjenih nacija““.

„U ovom slučaju imate narko-bosa, nelegitimnog lidera optuženog u Sjedinjenim Državama, koji sarađuje sa Kinom, Rusijom, Iranom i terorističkim grupama poput Hezbolaha, i koji ubacuje drogu, kriminalce i oružje u Sjedinjene Američke Države, preteći da napadne svoje susede“, rekao je za Foks njuz.

Međutim, pravni stručnjaci tvrde da je američka operacija bila nezakonita jer nije imala odobrenje Saveta bezbednosti UN, nije sprovedena uz saglasnost Venecuele i ne može se smatrati samoodbranom od oružanog napada, navodi Rojters.

„Ova akcija je prekršila međunarodno pravo“, rekao je Tom Danenbaum, profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta Stanford. „Ozbiljne pravne zamerke Madurovom režimu ne ukidaju potrebu za pravnom osnovom za upotrebu vojne sile u Venecueli“, dodao je.

Ipak, Vašington ne može biti pozvan na odgovornost pred Savetom bezbednosti UN, koji je zadužen za održavanje međunarodnog mira i bezbednosti, jer SAD kao stalna članica raspolažu pravom veta, zajedno sa Rusijom, Kinom, Velikom Britanijom i Francuskom, i mogu blokirati svaku odluku.

Maduro je 2020. godine optužen u SAD, između ostalog, za zaveru u okviru narko-terorizma. On je od početka negirao bilo kakvu umešanost u kriminalne aktivnosti.

„Čak i ako bi Maduro bio odgovoran za krijumčarenje određene količine droge u SAD, takvo krijumčarenje ne predstavlja oružani napad i ne daje Sjedinjenim Državama pravo da koriste silu u samoodbrani“, rekla je Milena Sterio, profesorka prava na Državnom univerzitetu u Klivlendu.

Ona je takođe navela da Vašington „ne može da vrši eksteritorijalnu jurisdikciju i hapsi pojedince gde god to poželi“.

Adil Hak, profesor prava na Univerzitetu Ratgers, rekao je da je američko hapšenje Madura „bilo nezakonito kršenje nepovredivosti i imuniteta šefa države na funkciji, koji možda nema demokratski legitimitet, ali je nesporno obavljao zvanične dužnosti u ime svoje države“.