Veštačka inteligencija u borbi protiv demencije

Istraživači započinju sa testiranjem mogućnosti ovakvog pristupa, a tim naučnika koji stoji iza ove alatke veštačke inteligencije se nada da će ona pomoći da se demencija ranije otkrije, što bi moglo da poboljša izglede pacijenata i baci novo svetlo na njihove prognoze, predviđajući da li će stanje ostati stabilno dugi niz godina, polako se pogoršavati ili će zahtevati hitan tretman, prenosi Gardijan.

Doktor Timoti Ritman, viši klinički istraživač i neurolog konsultant na Univerzitetu u Kembridžu, koji predvodi istraživanje, kaže da ovaj sistem veštačke inteligencije predstavlja “fantastičan napredak”.

“Demencija i bolesti poput nje su zaista razorne za ljude. Zbog toga je važno da, kada nekom pacijentu saopštavam dijagnozu, imam sva raspoloživa sredstva koja mogu da pomognu da ona bude što preciznija i da im dam što više informacija o izgledima napretka bolesti da bi mogli da planiraju svoje živote”, kaže Ritman.

Očekuje se da će tokom prve godine ispitivanja sistema veštačke inteligencije, koji koristi algoritme za otkrivanje uzoraka u snimcima mozga, on biti testiran na oko 500 pacijenata u realnom kliničkom okruženju u bolnici Adenbruk u Kembridžu i drugim klinikama širom zemlje.

“Ako se bolest ranije otkrije, možemo na vreme da počnemo sa lečenjem i usporimo napredak bolesti i istovremeno izbegnemo da ona nanese dodatnu štetu. Na taj način je i veća verovatnoća da se simptomi jave mnogo kasnije u životu ili da se nikada ni ne pojave”, rekla je za BI-Bi-Si Zoe Kourtzi, profesorka sa Univerziteta u Kembridžu i saradnica nacionalnog centra za veštačku inteligenciju na Institutu Alan Tjuring.

Sistem upoređuje skeniranje mozga onih koji sumnjaju na demenciju sa snimcima hiljada pacijenata sa demencijom i njihovom medicinskom dokumentacijom.

Algoritam će moći da identifikuje obrasce u snimcima mozga koje čak ni stručni neurolozi ne mogu da uoče i uporede sa onima u njihovoj bazi podataka.

Doktor Laura Fips iz britanskog centra za istraživanje alchajmerove bolesti kaže da Kourtzi predvodi i jedan istraživački projekat koji koristi podatke iz takozvane nosive tehnologije kako bi se bolesti poput alchajmera predvidele 15 do 20 godina ranije nego što je to sada moguće.

Fips smatra da bi primena veštačke inteligencije na skeniranje mozga mogla da bude od velike koristi.

“Da bi dijagnostifikovali demenciju danas doktori moraju da se oslanjaju na tumačenje snimaka mozga i kognitivne testove, što često traje duži vremenski period. Modeli mašina koje uče kao što je ona koju razvija profesorka Kourtzi bi mogla doktorima da bude od velike pomoći pri tumačenju snimaka, što bi dovelo do tačnije dijagnoze za pacijente”, ističe Fips.

Ona se nada da će takav pristup pomoći i da se bolesti koje uzrokuju demenciju otkriju mnogo ranije.

“To bi moglo da ima ogroman uticaj na ljude sa demencijom i njihove porodice”, zaključuje Fips.