Foto: Pixabay / DariuszSankowski

To je jedan od nalaza Izveštaja o digitalnim vestima Rojtersovog instituta za ovu godinu, koji je objavljen pre nekoliko dana, a koji je urađen na uzorku od skoro 40 zemalja sa pet kontinenata.

Ovogodišnji izveštaj pokazuje i da aplikacije za vesti, njuzleteri i mobilne notifikacije nastavljaju da stiču važnost u ovom segmentu, iako se, kako se navodi, veliki broj korisnika žali da ih “bombarduju” sa previše poruka.

U SAD je broj onih koji koriste društvene mreže za čitanje i deljenje vesti porastao od 27 odsto u 2003. godini do 45 odsto u ovoj godini, a što je, inače, za šest odsto manje nego prethodne.

Fejsbuk za „šerovanje“ vesti najviše se koristi u Maleziji gde 64 odsto korisnika kaže da vesti čita preko ove društvene mreže, zatim u Meksiku 61 odsto, te u Grčkoj, Mađarskoj i Argentini sa po 60 odsto. U SAD Fejsbuk se za ove svrhe koristi u 39 odsto slučajeva, u Velikoj Britaniji 27 odsto, Nemačkoj 24 odsto, Italiji 51 odsto, Španiji 48 odsto, Hong Kongu 56 odsto, dok je najmanji procenat u Japanu – svega devet odsto populacije čita vesti na ovoj najrasprostranjenijoj socijalnoj mreži na svetu.

Posmatrajući sve društvene platforme, istraživanje ukazuje da za vesti 36 odsto ljudi u ovih 40-ak zemalja koristi Fejsbuk, 15 odsto Whats up, 11 odsto Tviter, osam odsto Fejsbuk Mesindžer, šest odsto Instagram, a tri odsto Snepčet.

Ljudi u svetu, dodaje se, vesti čitaju u najvećem procentu preko društvenih mreža, potom putem pretrage, te direktnog pristupa sajtovima, imejla, i na kraju pomoću sajtova za agregaciju vesti.

Mladi od 18 do 24 godine najčešće koriste u ove svrhe socijalne mreže i internet pretrage, dok oni stariji od 55 godina najčešće ulaze direktno na sajtove sa vestima.

Prema nalazima ovog istraživanja, u svim zemljama prosečno poverenje u vesti iznosi 44 odsto, dok je 54 odsto njih zabrinuto oko toga šta su prave vesti, a šta ne na internetu. Najviše nepoverenja beleži se u Brazilu – 85 odsto, Španiji 69 odsto i Velikoj Britaniji 64 odsto.