„Micotakis nije Vučić, on je mnogo autoritarniji“: Grčka novinarka o protestima za N1

Dve godine kasnije stotine hiljada ljudi izašlo je na ulice gradova i tražilo odgovornost za tragediju. Međutim, protesti su prestali. Zašto se to desilo za N1 govori Ksenija Kunalaki, spoljnopolitička urednica lista Katimerini.

N1: Grčka je doživela ogromne proteste pre mesec dana, ali od tada su protesti prestali. Zašto je to tako?

„U pravu ste. U početku su bili masovni. Najveći protesti koje smo videli u Grčkoj, možda posle pada hunte ili 80-ih, rekla bih. Došli su ljudi iz svih slojeva, mladi, stari, siromašni, bogati, srednja klasa, znate, svi su bili tu, i ja, moji prijatelji, mlađi ljudi, studenti, stariji ljudi, jer stvar je u tome da su mogli da se identifikuju, ili su se identifikovali sa žrtvama – mladim ljudima koji su poginuli u saobraćajnoj nesreći, ili su se identifikovali sa roditeljima koji su oplakivali svoju decu. Vlada nije shvatila koliko je veliko nezadovoljstvo bilo u početku. Opozicija je takođe pokušala da preuzme ovo nezadovoljstvo i iskoristi ova osećanja. I ljudi su počeli da razmišljaju da možda mogu da sruše vladu. Ali naravno, znate, vlade ne padaju kao kule bliznakinje u Njujorku ili tako nešto. Nije tako lako. Potreban vam je demokratski proces ili vam je potreban predlog za nepoverenje. Bilo je glasanje o nepoverenju. Nije uspelo. Dakle, vlada je i dalje tu. I takođe, znate, postoje veliki sukobi između opozicionih partija. Dakle, ne postoji zajednički anti-vladin front protiv Micotakisa. Dakle, Micotakis je i dalje visoko u anketama javnog mnjenja. Ne tako visoko kao u prošlosti, rekla bih. Na primer, izgubio je više od 10 od od nesreće u Tempiju. Ali njegova vlada, vladajuća stranka, i dalje je najpopularnija stranka sa razlikom od, recimo, 10% u anketama. Dakle, nema šanse, znate, da se ovo promeni.“

N1: Dva ministra su promenjena posle protesta, ali se ništa suštinski nije promenilo. Da li ste videli neku, recimo tako, veću borbu protiv korupcije od protesta? Ili čak od nesreće?

„U pravu ste, jer je glavni cilj masovnih demonstracija bio da se nešto pokaže. Trebalo bi da bude promena. Nešto bi trebalo da bude drugačije. Ali nismo videli nikakvu promenu. Nepotizam i kronizam i dalje vladaju zemljom. To znate i iz Srbije. Ministar koji je dao ostavku je izdanak velike političke porodice, konzervativne porodice. I dalje je član parlamenta. Dobro, nije više ministar, ali je još u parlamentu. I ima veliki uticaj u vladi, u vladajućoj stranci. A drugi ministar, koji je podneo ostavku zbog navodnog uništavanja lokacije posle nesreće, ponudio se da izađe pred lice pravde, zaobilazeći istragu parlamenta, na način na koji mnogi smatraju da je neustavan. Dakle, da budem iskrena, ne vidim nikakvu borbu protiv korupcije. Postoji lepa fasada zapadnoevropske digitalne zemlje koju nudi grčka država. Ali iza ovoga, tradicionalni klijentilistički i dalje vlada zemljom.“

N1: Uoči protesta objavljeni su nalazi istrage koji su najviše ukazivali na krivicu upravnika stanice u Larisi, a izneli su i neke stvari koje je trebalo promeniti u železnici u Grčkoj, ali u toj istrazi nije pronađeno ništa suštinsko. Zašto je to tako?

„Pa smešno je jer je grčki premijer nedavno rekao da će železnička pruga do Soluna biti potpuno bezbedna za dve godine. Dakle, to ukazuje na nedostatak empatije koju ima. Šta treba da radi običan narod? Da uzmete avionsku kartu? Jer inače, ako uđete u voz, niste sigurni da ćete stići do Soluna, koji je, inače, drugi po veličini grad u zemlji. I tako svakog drugog dana slušamo o nesrećama manjih razmera, jer u železničkoj službi još uvek nema dovoljno osoblja. Zaposleni su prezaposleni. Infrastruktura je stara i nedovoljno se ulaže. Govori se i o zatvaranju Hellenic voza i o odlasku italijanskih investitora iz zemlje. Dakle, grčke železnice mogu ponovo da krenu od nule, ali sa novim investitorom. Ali do tada, znate, grčki vozovi su i dalje smešni. Ne možemo im ništa verovati.“

N1: Dakle, ovo je trenutno stanje. I tu je, naravno, poređenje, kako ste rekli, između Grčke i Srbije. Obe zemlje su imale nesreće povezane sa korupcijom. Ali kao što ste spomenuli, Micotakis je i dalje jak, iako nešto manje nego ranije. Ali kako biste opisali njegovu vladajuću poziciju? Da li je on populista? Da li je malo autoritaran? Kako se snalazi sa medijima i svime što je povezano?

„Čujte, istu priču smo imali i pre dva dana, jer kao što znate ja sam šef svetske rubrike vodećeg lista Katimerini i pokušavali smo, znate, da uporedimo Srbiju i Grčku i Bosnu i sve ove demonstracije Balkanskog proleća koje se dešavaju u jugoistočnom delu Evrope. Ali mislim da ipak postoji neka razlika. Znam da Vučić nije isto što i Micotakis. On je mnogo autoritarniji. I svi profesori koje smo pitali, znate, naglašavali su upravo te razlike. Grčka je i dalje demokratska zemlja sa svim svojim nedostacima, sa svojim nedostacima u vladavini prava i slobodi štampe, ali to nije autoritarna zemlja na način na koji Vučić vlada Srbijom. Ljudi su razočarani jer je došao na vlast obećavajući normalnost, da ćete sesti u voz i stići na odredište, da ćete ujutro uhvatiti autobus i doći na posao, da ćete ići u bolnicu i da ćete se lečiti, da će sudovi funkcionisati kao u zapadnoevropskoj demokratiji, da političari ili novinari neće biti špijunirani. Ali se sve to desilo, znate, imali smo veliki skandal, veliki skandal prisluškivanja sa malverom i softverom. I ako se sve ovo desi, znate, neko ko će biti odgovoran biće kažnjen. Ali, mnoge stvari se nisu desile. Imamo mnogo problema. Ali mi smo ipak, mislim, u boljoj situaciji u odnosu na Srbiju.“