„Vučić negira“: Američki Politiko o sarajevskom „snajper turizmu“

„Nikada nisam nikoga ubio, nikada nikoga ranio, niti uradio bilo šta slično“, rekao je Vučić novinarima na marginama regionalne poslovne konferencije Velika Britanija-Zapadni Balkan u Beogradu, piše američki Politico.

Hrvatski istraživački novinar Domagoj Margetić rekao je u utorak da je podneo zvaničnu tužbu tužiocima u Milanu, tvrdeći da je Vučić ili učestvovao ili pomogao u olakšavanju „snajep turizma“, u kojem su stranci navodno plaćali snagama bosanskih Srba pucaju na civile sa položaja sa pogledom na opkoljeni grad.

U svom pismu tužiocima, Margetić navodi video iz 1993. godine i navodne ratne intervjue, zajedno sa svedočenjima bosanskih zvaničnika kao dokaz da je Vučić bio „ratni dobrovoljac“ u Sarajevu 1992. i 1993. godine i pripadnik Novog sarajevskog četničkog odreda Vojske Republike srpske (VRS). On dalje tvrdi da je Vučić proveo nekoliko meseci stacioniran na frontu na sarajevskom jevrejskom groblju.

Odgovarajući na navode o snimku iz 1993. godine, koji ga navodno prikazuje kako drži snajpersku pušku zajedno sa drugim naoružanim ljudima na groblju, Vučić je insistirao: „Nikada u životu nisam držao snajpersku pušku. Nisam čak ni imao pušku o kojoj govorite, jer je to stativ za kameru.“

Margetićeve optužbe su usledile dok su tužioci u Milanu prošle nedelje otvorili istragu o navodnim italijanskim državljanima koji su možda učestvovali u takozvanim snajperskim safarijima, istražujući potencijalne optužbe za teško ubistvo.

Istražitelji ispituju tvrdnje da su strani posetioci navodno plaćali trupama bosanskih Srba Vojske Republike srpske (VRS) — koje su delovale pod komandom bivšeg lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića, koji je osuđen za genocid 2016. godine — da ih transportuju do položaja na brdima oko Sarajeva, gde su mogli da pucaju na civile iz zabave.

Više od 10.000 ljudi je ubijeno u Sarajevu između 1992. i 1996. godine, mnogi nemilosrdnim granatiranjem i snajperskom vatrom, tokom onoga što je postala najduža opsada u modernoj evropskoj istoriji, nakon proglašenja nezavisnosti Bosne i Hercegovine od Jugoslavije. Tokom opsade, snage bosanske vlade branile su grad od trupa bosanskih Srba koje su opkolile Sarajevo sa okolnih brda.

Italijanska istraga, pokrenuta žalbom nezavisnog novinara i pisca Ecija Gavacenija, ima za cilj da utvrdi da li su se dugo najavljivani „ljudski safariji“ dogodili i ko ih je možda omogućio ili učestvovao u njima.

„Govorimo o bogatim ljudima, sa reputacijom, preduzetnicima, koji su tokom opsade Sarajeva plaćali da bi mogli da ubijaju bespomoćne civile“, rekao je Gavaceni za „La Republika“.