Zašto je baš Aljaska odabrana kao lokacija za susret Tramp-Putin?

Tramp tvrdi da je sporazum na dohvat ruke i da će uključivati razmenu teritorija dok Kijev kaže da će svi sporazumi bez njega biti mrtvo slovo na papiru.

Kakva je simbolika Aljaske kao mesta pregovora, šta bi eventualna razmena teritorija značila za međunarodno pravo i koliko je realno da se rat zaista završi? O tome smo razgovarali sa našim gostom, politikologom Omarom Memiševićem, navodi N1 BiH.

Memišević smatra da na neki način obe strane koje učestvuju na sutrašnjem sastanku blefiraju – Tramp, koji treba da ispuni barem neka od svojih predizbornih obećanja, sa Ukrajinom kao centrom američke spoljne politike, ali i Putin, koji treba da se vrati na međunarodnu scenu.

Ovo je prvi susret američkog i ruskog predsednika za nešto više od šest godina, a susret se dešava u vreme kada rat u Ukrajini traje već tri i po godine – šta se krije iza ovog tajminga?

Memišević objašnjava da je važno pomenuti činjenicu da je ovo prva poseta ruskog predsednika SAD za nešto više od deset godina, i smatra da je izbor lokacije zanimljiviji od njenog tajminga.

„Zbog tajminga stvaranja dvojice, pažnja je skrenuta sa uloge Evrope u ovom sukobu, a možda čak i sa same Ukrajine, na njihov susret. Ovo će ostati zabeleženo samo kao susret dva predsednika bez ikakvog konkretnog zaključka“, dodaje on.

Zašto baš Aljaska?

Kada je reč o izboru lokacije, on smatra da samo administracija zna pravi razlog koji stoji iza toga.

„Možemo samo da nagađamo, lokacija će verovatno biti korišćena u propagandne svrhe. Aljaska kao Aljaska, jer ju je Rusija prodala Americi, ali ova baza gde se to dešava je takođe politička poruka koja kaže – u redu, imamo garancije bezbednosti i garancije mira, na neki način i rata, ali imamo i dovoljno privatnosti“, objašnjava on.

A kako Putin može da koristi mesto sastanka u propagandne svrhe?

„Zavisiće od ishoda sastanka. Moglo bi se desiti da se sastanak pretvori u priču – ‘ovde, Aljaska je nekada bila ruska, sada je američka, teritorija i dalje može da menja vlasnika, vidite, zašto ne prihvatite Ukrajinu kao deo Rusije?’. Iako je to bilo mnogo pre modernog međunarodnog prava kada su te stvari nekako bile normalne. Od tada do danas, bilo je malo primera razmene ili čak prodaje teritorije. To je postala tabu tema, što se ne dešava često“, odgovara on.

Kada je reč o razmeni teritorije, o kojoj Tramp govori uoči sastanka, kao jednom od rešenja, Memišević kaže da bi razmena teritorije podrazumevala da dve strane razmene teritoriju koju druga strana želi.

„Trenutno, Ukrajina nema nijednu teritoriju Ruske Federacije koju želi kao svoju, dok Rusija ima. Iako Ukrajina drži mali deo Kurske oblasti, to je to, verovatno će biti iskorišćen kao pregovarački adut ako pregovori budu uspešni. S druge strane, Rusija ima istočnu Ukrajinu, Krim, i ima veći uticaj na pregovore. Šta se može ponuditi Ukrajini? To su ekonomske, političke i bezbednosne garancije da se rat ponovo ne eskalira za deset godina“, zaključuje on.