Zašto je Tramp „jako ljut“ na Putina?

Komentari su označili značajnu promenu tona kod Trampa, koji je bio otvoren za mirovne pregovore s Moskvom od početka svog drugog mandata u januaru, piše Al Džazira.

Slede dodatni detalji o tome šta se dogodilo, šta Trampova pretnja može podrazumevati, te zašto je ovo značajno za Putinov rat u Ukrajini, kao i za države koje kupuju rusku naftu.

Šta je Tramp rekao o Putinu?

Tokom intervjua za NBC u nedjelju, Tramp je izjavio da je „jako ljut“ i „besan“ zbog Putinovog osporavanja legitimnosti ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.

Tramp tvrdi da bi svaki zahtev da se zameni Zelenski kao ukrajinski čelnik neizbežno odgodio izglede za primirje.

Međutim, dodao je da Putin zna da je Tramp ljut na njega. Izjavio je da su Putin i on imali „veoma dobar odnos“ i da „ljutnja brzo nestaje […] ako on uradi pravu stvar“.

Šta je Putin rekao o Zelenskom?

Putin je izjavio da Zelenski nema legitimitet da potpiše mirovni sporazum.

Ruski čelnik često tvrdi da je ukrajinska vlada nelegitimna, još od svrgavanja proruskog predsednika Viktora Janukoviča 2014. godine, za što Kremlj tvrdi da se dogodilo uz podršku SAD-a.

Putin je u četvrtak predložio da se u Ukrajini uspostavi privremena administracija pod nadzorom Ujedinjenih nacija. Ovaj predlog odbio je generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš.

Zelenski je položio zakletvu kao predsednik Ukrajine 2019. godine na petogodišnji mandat. Rat je izbio nakon pokretanja ruske invazije punog obima na Ukrajinu u februaru 2022. godine. Iako su se u Ukrajini trebali održati predsednički izbori 2024. godine, u državi je ratno stanje, a njen Ustav ne dopušta održavanje izbora u takvim uslovima.

Iako je Tramp sada kritikovao Putina zato što dovodi u pitanje Zelenskog kao legitimnog predsednika Ukrajine, američki čelnik je isto to napravio nedavno.

U februaru, usred tenzija s ukrajinskim čelnikom, Tramp je opisao Zelenskog kao „diktatora bez izbora“ u objavi na svojoj platformi Truth Social.

Kakvo je stanje diplomatskih napora za okončanje rata u Ukrajini?

Tokom svoje predsedničke kampanje Tramp je obećao da će brzo okončati rat u Ukrajini.

Nakon inauguracije, američki pregovarački timovi odvojeno su se sastajali s ruskim i ukrajinskim timovima više puta u Saudijskoj Arabiji kako bi razgovarali o uslovima mira. Tramp je, takođe, odvojeno razgovarao s Putinom i Zelenskim od tada.

Tri strane su se 25. marta dogovorile da prestanu koristiti vojnu silu u Crnom moru. Takođe su se složile da pauziraju napade na energetsku infrastrukturu u Rusiji i Ukrajini na 30 dana. Međutim, obe strane su optužile jedna drugu za kršenje ovog dogovora i napade na energetske objekte.

Ukrajina i SAD su dogovorile 30-dnevni potpuni prekid vatre na kopnu i moru, koji čeka odobrenje Rusije. Putin nije potpisao ovaj predlog, navodeći sumnje da bi Ukrajina mogla iskoristiti taj period za ponovno naoružavanje – uključujući nabavku naprednog zapadnog oružja – i mobilizaciju više vojnika u trenutku kada se suočava s njihovim manjkom.

Čime je Tramp zapretio i hoće li to piti vodu?

Tramp je zapretio „sekundarnim carinama“ na rusku naftu ako bude smatrao da je Moskva odgovorna za nepostizanje sporazuma o prekidu vatre.

„Ako Rusija i ja ne uspemo postići dogovor o zaustavljanju krvoprolića u Ukrajini, i ako pomislim da je to bila krivica Rusije – možda i nije – ali ako pomislim da to jeste bila krivica Rusije, uvešću sekundarne carine na svu naftu koja dolazi iz Rusije“, izjavio je Tramp tokom intervjua za NBC.

„To bi značilo da, ako kupujete naftu od Rusije, ne možete poslovati u Sjedinjenim Američkim Državama. Postojaće carina od 25 posto na svu naftu, carina od 25 do 50 posto na svu naftu.“

Pod „sekundarnim carinama“ Tramp izgleda misli na carine na uvoz iz država koje kupuju rusku naftu.

SAD dugo vodi kampanje uvođenja sekundarnih sankcija – u kojima se države koje posluju sa državom pod sankcijama takođe suočavaju sa sankcijama. Sekundarne sankcije su, na primer, uvedene na kupovinu iranske nafte ili teškog naoružanja od Rusije: države, kompanije i pojedinci koji se upuštaju u ovu trgovinu izlažu se riziku od američkih sankcija.

Pretnja sekundarnim američkim sankcijama razlog je zbog kojeg većina globalnih banaka i finansijskih institucija više ne trguje s Rusijom ili Iranom, jer ne žele rizikovati da izgube poslove u SAD-u.

No, sekundarne carine su relativno netestirane kao pojava. Tramp je prošle sedmice takođe nametnuo sekundarnu carinu u iznosu od 25 posto na američki uvoz iz bilo koje države koja kupuje naftu i plin iz Venecuele.

Koje bi države mogle biti na udaru Trampovih sekundarnih carina?

Ako Tramp uvede sekundarne carine na rusku naftu, Indija i Kina mogle bi biti posebno teško pogođene.

Indija i Kina su dva najveća kupca jeftine ruske sirove nafte.

Ruska nafta činila je 35 posto ukupnog uvoza sirove nafte u Indiji u 2024. godini, dok je 19 posto kineskog uvoza nafte dolazilo iz Rusije. Turska takođe uvozi rusku naftu – u 2023. čak 58 posto njenog uvoza rafinisanih naftnih proizvoda dolazilo je iz Rusije.