Foto: EPA-EFE/MAXIM SHIPENKOV Hiljade ljudi koji žive u južnoj i istočnoj Ukrajini pod ruskom okupacijom primorani su da podnesu zahtev za ruske pasoše po cenu svog ukrajinskog državljanstva, nakon dekreta koji je izdao Vladimir Putin prošlog meseca, piše za Open Democracy, Pavlo Lisijanski, ukrajinski branitelj ljudskih prava i direktor Instituta za strateška istraživanja i bezbednost.
Oni koji odbiju suočavaju se sa zatvorom ili deportacijom.
Oni takođe mogu izgubiti pristup humanitarnoj pomoći ili penzijama.
U stvari, ruska država ovim stanovnicima poručuje: vi više niste Ukrajinac (iako Rusija dozvoljava dvojno državljanstvo).
Ovo je novi oblik terora Rusije protiv Ukrajinaca koji žive u okupiranim oblastima Donjecka, Luganska, Zaporožja i Hersona.
Čini se da dva faktora pokreću ovu kampanju.
Prvi su regionalni izbori u Rusiji, zakazani za 10. septembar, koji će se takođe održati u novookupiranim oblastima Ukrajine – Kremlju su potrebni glasovi stanovnika za ovu šaradu.
Drugi je potreba da se ruska ratna mašina i dalje hrani novomobilisanim građanima.
Ali, na kraju krajeva, reč je o ruskom poricanju ukrajinskog identiteta i državnosti.
Putin je ovaj novi dekret o ruskom državljanstvu potpisao 27. aprila.
U njemu se kaže da se građani Ukrajine koji su živeli na aneksiranim teritorijama pre 2022. godine i još nisu postali ruski državljani sada klasifikovani kao stranci.
Prema ovom zakonu, strani državljani mogu biti deportovani ako ugrožavaju nacionalnu bezbednost Ruske Federacije ili protestuju protiv ustavnog sistema Ruske Federacije.
To u stvari znači da ako se ne odreknete ukrajinskog državljanstva, jednostavno ćete biti deportovani iz svoje domovine.
“Pasošizacija“ ili podela pasoša na stranoj teritoriji, nije novi potez Kremlja.
Ozbiljno je počelo 2017. godine, tri godine nakon što je Rusija prvi put okupirala istočnu Ukrajinu.
Nakon što su takozvane „narodne republike“ nelegalno formirane u oblastima Donjecka i Luganska, tamošnje vlasti su počele da izdaju sopstvene pasoše, uglavnom svojim državnim službenicima.
Ukaz Vladimira Putina 2017. godine omogućio je ruskim vlastima da priznaju ove dokumente.
To je postalo masovno pitanje 2019. godine, kada su novi zakoni i nove službe za pasoše značile da su hiljade ljudi na okupiranim teritorijama dobile ruske pasoše.
U 2019. izdato je 299.000 ruskih pasoša; 2020. 409.000 i 2021. 585.000.
Do kraja 2021. Kremlj je želeo da milion stanovnika Luganske i Donjecke oblasti podnese zahtev za ruske pasoše.
U tome su im pomogle 53 službe za pasoše.
Zauzvrat, stanovnici su učestvovali na ustavnom referendumu u Rusiji 2020. i na parlamentarnim izborima 2021.
Rusija je zapravo nastojala da pokaže da ruski državljani žive u Lugansku i Donjecku, koje bi Moskva morala da zaštiti u slučaju vojne agresije Kijeva .
Od potpune invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, ruske vlasti su dodatno pojednostavile proces dobijanja državljanstva, olakšavajući popunjavanje obrazaca i ubrzavajući donošenje odluka.
Ovo je, na primer, omogućilo siročićima i deci bez staratelja da vrlo lako steknu rusko državljanstvo, u nastojanju da se brže integrišu u ruske porodice.
Neki stanovnici su ukazali tihi otpor protiv pasoša.
Mnogi se nisu pismeno odrekli ukrajinskog državljanstva, što je navelo ruske vlasti da koriste administrativna hapšenja (15 dana) – koja su zapravo građanski prestupi, a ne krivični.
U periodu između aprila i početka maja, više od 1.000 ljudi je uhapšeno jer nisu napisali izjavu o odricanju od ukrajinskog državljanstva.
Ali ova vrsta represije nije bila dovoljna da ubedi sve da urade ono što Moskva želi – otuda i novi Putinov dekret krajem aprila.
Na kraju krajeva, cilj “pasošizacije” Rusije nije povećanje broja ruskih državljana.
Glavni cilj je smanjenje broja ukrajinskih državljana.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
