Zemur deli desnicu i pomaže Makronu 1Foto: Beta/AP/Daniel Cole

Kandidatura krajnje desnog političkog komentatora Erika Zemura za predsednika Francuske mogla bi da pomogne aktuelnom predsedniku Emanuelu Makronu, pošto će podeliti glasove na desnici, ocene su svetskih medija koje prenosi Radio slobodna Evropa (RSE).

Zemur, koji se istakao kao antiimigrantski polemičar u utorak je objavio svoju kandidaturu za predsednika Francuske apelujući na one za koje kaže da ih elita prezire i da se osećaju kao stranci u sopstvenoj zemlji, ukazuje Fajnenšel tajms.

Izbori, na kojima će Makron tražiti drugi mandat, održaće se će u aprilu sledeće godine.

Šezdesettrogodišnji Zemur je u jednom trenutku tokom jeseni bio drugi u anketama iza Makrona, ali se sada čini da njegova popularnost opada, posebno posle, kako navodi britanski list, njegove katastrofalne posete Marseju prošlog vikenda kada je ženi koja je podigla srednji prst na njega uzvratio istim gestom, što je navelo njegove rivale da ga kritikuju kao nedostojnog za funkciju predsednika.

Mada se oštrim stavom prema neevropskim imigrantima i muslimanima pozicionirao desno i od rivalke s krajnje desnice Marin le Pen i njene partije Nacionalno okupljanje, Zemur je, kako navodi Fajnenšel tajms, uspeo da privuče podršku konzervativnih glasača koji bi inače glasali za desni centar.

Njegov nemilosrdni fokus na imigraciju doprineo je pomeranju političke debate u Francuskoj oštro udesno, dok se kandidati bore za pozicije uoči predsedničkih i parlamentarnih izbora koji će se održati u junu.

Zemur se kao dugogodišnji konzervativni novinar istakao u protekloj deceniji, koristeći televizijske emisije u udarnom terminu i besteseler knjige kako bi izložio svoje mišljenje da je Francuska u velikom padu zbog islama, imigracije i levičarske politike identiteta, ističe Njujork tajms.

Nastupajući u provokatorskom stilu bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa s politički nekorektnim predlozima, poput onog da treba zakonom zahtevati od roditelja da deci daju tradicionalna francuska imena, Zemur optužuje elite – novinare, političare, sudije i tehnokrate – da su izneverili Francusku.

On je uspeo da poremeti političku računicu nekolicini kandidata na predsedničkim izborima, privlačeći neke pristalice Le Pen, dok je tradicionalnu francusku konzervativnu stranku Republikance gurnuo dalje udesno.

Ako bi zadržao sadašnji nivo podrške, Zemur bi mogao da ugrozi i mejnstrim republikansku partiju desnog centra i Le Pen, što bi potencijalno pomoglo Makronu, ocenjuje Vašington post i dodaje da bi s trendom slabljenja podrške moglo da se ispostavi da je Zemur krajnje desničarska senzacija kratkog daha.

Mada su njegovi izgledi kao predsedničkog kandidata neizvesni, Zemurov dosad najznačajniji i možda najdugotrajniji uticaj može biti normalizacija stavova koji su se smatrali izvan domena pristojnosti, ističe Vašington post, dodajući da su francuski mediji dali Zemuru javnu platformu da kao komentator iznosi svoje stavove, iako je osuđen za izazivanje rasne mržnje.

Nova anketa pokazala je značajan pad podrške Zemuru samo nekoliko dana pre nego što je zvanično počeo predsedničku kampanju, ističe televizija Frans24, ukazujući na ocene analitičara da to što ne deluje predsednički, zajedno s njegovom slabom tačkom u ekonomiji, ograničava njegovu privlačnost.

Anketa koju je objavio Žurnal de dimanš pokazuje da je pao na treće mesto s 14 do 15 odsto podrške, dok je Le Pen na 19 do 20 odsto, a Makron znatno iznad sa 25 odsto. Stručnjaci, kako ukazuje francuska televizija, kažu da pad Zemurovog rejtinga pokazuje da nije uspeo da napravi pomak od protestnog glasa do kredibilnog šefa države.

Kao politički komentator, Zemur je uspeo da dopre do miliona gledalaca dok se debata vodila na njegovom omiljenom terenu kulturnih i identitetskih pitanja, retko se upuštajući u ekonomiju, ali ga to stavlja u nepovoljan položaj u predsedničkoj kampanji gde će morati da se suoči s teškim pitanjima o ekonomskim detaljima.

Zemur ima male šanse da postane predsednik Francuske, pošto se čini da je niz antisemitskih i rasističkih komentara, kao i video snimka na kojem je pokazao srednji prst ženi u Marselju previše čak i za njegove pristalice, piše Tajms u uredničkom komentaru.

To, međutim, ne znači da njegova kandidatura nema značaja, jer će, pre svega, dodatno podeliti desničarske glasove, već podeljene između Nacionalnog okupljanja Le Pen i Republikanaca, glavne konzervativne stranke.

Zemurova kandidatura, kako ocenjuje londonski list, može samo da ide u korist Makrona, osiguravajući mu pobedu u prvom krugu sa značajnom vođstvom. Makron sada ima podršku od 24 odsto glasača, koliko je imao u prvom krugu 2017, ali je njegov rejting iznad 40 odsto, što je najviše od svih aktuelnih predsednika koji su na poslednjim izborima tražili drugi mandat.

Postoje naznaka da je Zemurova kampanja pomogla da se francuska politička debata pomeri udesno što bi takođe moglo koristiti Makronu, ističe Tajms, objašnjavajući da je najveći rizik po francuskog predsednika ako se Republikanci odluče da kandiduju umerenog političara, poput bivšeg pregovarača za Bregzit Mišela Barnijea.

Ali ako Barnije bude kopirao Zemurovu tvrdu liniju po pitanju imigracije, ankete sugerišu da ima slabe šanse da uđe u drugi krug, a kamoli da pobedi.