Žene na čelu Komisije i Evropske centralne banke 1Foto: EPA-EFE PATRICK SEEGER

Za naslednika Žan-Klod Junkera na čelu Evropske komisije predložena je nemačka ministarka odbrane i bliska saradnica kancelarke Angele Merkel Ursula fon der Lajen, dok bi funkciju lidera Evropskog saveta trebalo da preuzme belgijski premijer Šarl Mišel.

Prema dogovoru koji je saopštio aktuelni predsednik Evropskog saveta Donald Tusk, za visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku EU viđen je šef španske diplomatije Žozep Borel, bivši predsednik Evropskog parlamenta, dok je Francuskinja generalna direktorka MMF-a Kristin Lagard predložena za predsednicu Evropske centralne banke. Evropski parlament će predvoditi pripadnik bloka socijalista i demokrata u EP-u Italijan David-Maria Sasoli.

Nominovanjem Fon der Lajen i Lagard za čelne funkcije evropskih institucija prekinuta je više od 60 godina duga muška dominacija u ova dva tela EU. To znači da ako bi Fon der Lajen dobila podršku apsolutne većine evropskih poslanika, postala bi prva žena na čelu Evropske komisije. Međutim, njena nominacija bi mogla da naiđe na žestoko protivljenje u Evropskom parlamentu. Postavljaju se pitanja u vezi s njenim celokupnim učinkom na mestu ministarke odbrane, pošto joj se zamera da je nemačka vojska u veoma lošem stanju u odnosu na ostale države-članice NATO. Takođe se dovodi u vezu sa skandalom koji se tiče skupih kadrovskih rešenja, a od početka njenog mandata u redovima vojske su zabeleženi slučajevi ekstremno desničarskih aktivnosti, od kojih se ona distancira.

Uprkos tome, u anketama javnog mnjenja se ističe kao jedna od najomiljenijih nemačkih političarki. Jedno vreme je važila i za potencijalnu političku naslednicu Angele Merkel.

Rođena je u Briselu, gde je provela 13 godina, pošto joj je otac bio visoki zvaničnik u Evropskoj ekonomskoj zajednici. Fon der Lajen (60), koja tečno govori engleski i francuski, studirala je u Londonskoj školi ekonomije, a kasnije je diplomirala na medicini. Ginekolog po struci, politikom je počela da se bavi tek u četrdesetim. Majka čak sedmoro dece, koju je dobila u braku s Hajom fon der Lajenom, profesorom medicine iz uticajne plemićke porodice, je četiri godine, od 2005. bila ministarka za porodična pitanja i u tom periodu je pokrenula program za pomoć roditeljima i brigu o deci. Sa ove funkcije je stupila na čelo Ministarstva zdravlja, a nakon toga je imenovana za ministarku odbrane, kao prva žena na toj funkciji. Spekulisalo se i da će biti nova generalna sekretarka NATO.

Kandidatkinja za čelnicu ECB-a Kristin Lagard (63) je prva žena koja je predvodila francusko Ministarstvo finansija (2007-2011), a onda od 2011. kao naslednica Dominika Stros-Kana Međunarodni monetarni fond. Kao pravnica po obrazovanju specijalizovana za radno pravo, takođe je bila prva žena kojoj je pošlo za rukom da stupi na funkciju predsednice američke advokatske firme Bejker i Mek Kenzi (koja ima kancelarije u 35 država) u sedištu u Čikagu (1999), a u čijem je francuskom predstavništvu prethodno radila pre nego što je počela da se bavi politikom. U svojstvu ministarke trgovine Francuske od 2005. do 2007. snažno se zalagala za plasman proizvoda iz te zemlje na nova tržišta i naglašavala značaj razvoja novih tehnologija. U maju 2007. postala je ministarka poljoprivrede i ribolova, a samo mesec dana kasnije izabrana je za ministarku ekonomije, finansija i privrede.

Važi za jednu od najmoćnijih žena na svetu. Imala je jednu od ključnih uloga u spašavanju i obezbeđivanju pomoći za države-članice evrozone za vreme krize 2010. godine. Na čelu MMF-a je reizabrana za drugi mandat 2016.

Dok je bila ministarka finansija, bila je jedan od aktera afere s francuskim tajkunom Bernardom Tajpiejom. Zbog tog slučaja je 2014. protiv nje povedena istraga, a nakon suđenja zbog nemara u slučaju arbitraže dok je bila ministarka finansija proglašena je krivom, ali bez kazne.

Šarl Mišel (43), koji je viđen za naslednika Donalda Tuska na čelu Evropskog saveta, najmlađi je belgijski premijer od 1845. U Parlament Belgije je ušao 1999. Bio je i belgijski ministar za razvoj saradnje i na toj funkciji je imao značajnu ulogu u EU. Pre nego što je postao predsednik Vlade bio je lider liberalne frankofone stranke Reformski pokret. Među prvima na nivou EU je reagovao na protivljenje istočnih članica Unije kvotama za migrante, rekavši da EU ide u pravcu uspostavljanja „dvodomne unije“ u kojoj zemlje koje ne pokazuju volju kao što je Poljska gube neka prava.

Sin je bivšeg komesara EU i evropskog poslanika Luja Mišela. Advokat je po profesiji. Tečno govori holandski i engleski, pored maternjeg francuskog.

Žozep Borel (72), koji je nominovan za visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost, već se oprobao u rukovodstvu evropskog bloka kao predsednik Evropskog parlamenta od 2004. do 2007. Za šefa španske diplomatije je imenovan pre godinu dana. Žestoko se protivi nezavisnosti Katalonije. Jednom prilikom je rekao da voli da ujedinjuje, a ne da deli. Po zanimanju je aeronautički inženjer sa doktorskom disertacijom iz ekonomskih nauka. Od 1991. do 1996. bio je ministar za transport i ekologiju, a pre toga državni sekretar za finansije. Član Socijalističke partije postaje 1979, a njen lider 1998. Autor je brojnih knjiga.

Novi predsednik Evropskog parlamenta je Italijan David-Maria Sasoli (63) iz redova Napredne alijanse socijalista i demokrata. Izabran je u drugom krugu glasanja, dobivši podršku 345 poslanika. Bivši novinar poreklom iz Firence je već deceniju član EP-a.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.