sasa r. zivic

Niko da pusti akademski krik

Da li je moguće da su dva događaja, naizgled dijametralno suprotna: otvaranje tunela i nasilje nad studentima, suštinski povezana? Da, ukoliko živite u Srbiji – povezuje ih strah.

Ustav i kučine

Ako je nekome i bilo nejasno, prošla je nedelja donela pojašnjenje: niti ima demokratije u Srbiji, niti to preterano zanima Evropu. A ne brine je uopšte.

Srpski voz koji leti

Prošlu sam nedelju bio službeno u Lionu. Od Liona do Pariza je nešto oko 400 kilometara. Kao Srbin nesvikao vozovima, ne prepoznajem železničku stanicu – više mi liči na aerodrom.

Partijska aristokratija i somovi

Sve do sada sam govorio o predsedniku kao političkom protivniku. Nakon nekoliko poslednjih dana shvatam da on to nije. Nije on protivnik, njemu jednostavno nije dobro.

BUSdućnost Srbije

Bio je veličanstveni miting. Zastaje dah od patriotizma i jedinstva. Svima pa i ministru sa nosnim problemima.

Šta je cilj revolucije u subotu?

Približava se ključni dan revolucije… Kao što ne razumem zbog čega „građani“ beže od „političara“ na protestima (da li to znači da političari nisu građani?), tako ne razumem kako narod koji je svoju istoriju manje ili više sveo na ubistva i prevrate ima nešto protiv revolucije?

Krokodilske suze i miris salame

Bez vere čovek postaje sterilan, bez nade i preplašen do krajnje dubine svoga bića, govorio je Erih From.

Kako voditi političku borbu bez političara?

Kada god sam u tekstovima pominjao komunizam kao mantru koja nam je objektivno suštinski zamaglila pogled na stvarnost (na realno i moguće, pre svega), javljali su se baštinici „levih ideja“ koji su mi spočitavali antikomunizam, antititoizam i hiljadu drugih anti, iako sam objektivno čovek leve provinijencije.

Čekajući 11. maj

Kada nešto radite bez plana i pripreme, površno i na brzinu, vi u stvari improvizujete, kaže Vujaklija.

Dosta smo opraštali farisejima

Sve je zapisano u pesmama… Oskar Davičo je zavapio „oj, Srbijo, među šljivama, oj, Srbijo, među bunama… to lice što nije lice, ti dani što nisu dani, ti dani ranjenih lica, trnje im ne može ništa i ništa – udari“… Kao da je opisivao trenutnu političku situaciju: „lice što nije lice“ predsednika Vučića i naša „ranjena lica“ – džaba nas udara…

Alan Ford koji čeka Godoa

„Halo, Bing, kako brat? Ukrao auto, a onda mu ga zdipili na prvom parkiralištu?“ Kakva (SNS) vremena…“

Prestali su da se stide

Sigmund Frojd je tvrdio da je prvi znak gluposti kompletno odsustvo stida. Prestali su da se stide.

PrvaPoslednja