sasa r. zivic

Kako voditi političku borbu bez političara?

Kada god sam u tekstovima pominjao komunizam kao mantru koja nam je objektivno suštinski zamaglila pogled na stvarnost (na realno i moguće, pre svega), javljali su se baštinici „levih ideja“ koji su mi spočitavali antikomunizam, antititoizam i hiljadu drugih anti, iako sam objektivno čovek leve provinijencije.

Čekajući 11. maj

Kada nešto radite bez plana i pripreme, površno i na brzinu, vi u stvari improvizujete, kaže Vujaklija.

Dosta smo opraštali farisejima

Sve je zapisano u pesmama… Oskar Davičo je zavapio „oj, Srbijo, među šljivama, oj, Srbijo, među bunama… to lice što nije lice, ti dani što nisu dani, ti dani ranjenih lica, trnje im ne može ništa i ništa – udari“… Kao da je opisivao trenutnu političku situaciju: „lice što nije lice“ predsednika Vučića i naša „ranjena lica“ – džaba nas udara…

Alan Ford koji čeka Godoa

„Halo, Bing, kako brat? Ukrao auto, a onda mu ga zdipili na prvom parkiralištu?“ Kakva (SNS) vremena…“

Prestali su da se stide

Sigmund Frojd je tvrdio da je prvi znak gluposti kompletno odsustvo stida. Prestali su da se stide.

Izgleda da više nismo idioti

Antičko značenje reči „idiotes“ odnosilo se na pojedinca koji se nije interesovao za politiku već je brinuo isključivo o ličnim interesima. Perikle je čak za ovakve govorio da nisu građani već beskorisne jedinke… Izgleda da više nismo idioti.

Šest godina potpunog „idiotizovanja“ Srbije

Kada sam onomad na plaži čitao „Istoriju zapadne filozofije“ Bertranda Rasela (inače prilično podebela knjiga), zapazio sam kako mama opominje dečaka sa kojim je šetala da uči na vreme, a ne kao ovaj čika „pod stare dane“.

Srpski doktor DŽekil

Sledeniti se decembra u Nišu nije naročito teško, dovoljno je prošetati zamrznutim niškim ulicama, ali je ovo smrzavanje drugačijeg kova i mnogo opasnije …