sasa zivic

Ceo naš život može stati u jednu arhetipsku sliku: gospodin Marko Đurić, paganski gleda u mobilni telefon i izobličenog lika urla „Aco Srbine“ dokazujući svoju ljubav prema jedinom aktuelnom božanstvu, našem Predsedniku.

Lako je danas shvatiti političku scenu Srbije ukoliko ste čitali Ežena Joneskua.

U klasiku „Tramvaj zvani želja“ Tenesi Viljams se bavi večitim temama kakve su materijalna i duhovna beda i lažnom nadom da će novo vreme razrešiti ove egzistencijalističke probleme ljudi.

Živimo, nažalost, u državi koja svakim danom iskazuje svoju karikaturalnost.

Ljude je oduvek interesovao pojam istine – da li postoji i kako je saznati. Neki su smatrali da se do nje dolazi razumom (racionalisti), neki da proističe iz iskustva (empiristi). Najdalje je u ovoj gnoseologiji otišao Imanuel Kant.

Sve je otišlo predaleko. Stvarnost nam je takva da nju čovek zaista lako može ismevati…