Invaliditet nije prepreka dobrim rezultatima

Pre nedelju dana porodica se uselila u novi, komforniji dom. Sredstvima donatora iznajmljen im je dvosoban stan, u Ulici Draže Pavlovića na Paliluli, za čije opremanje je opština izdvojila 200.000 dinara. Ministarstvo rada i socijalne politike za Ljubomira je obezbedilo stipendiju od 10.000 dinara mesečno, kompjuter, kao i dva vojnika na civilnom služenju vojnog roka koji mu pomažu i prate ga do škole.

Već šest godina Ljubomira do škole prevozi kombi GSP za invalide, što će i ubuduće činiti, ali sada do Prve beogradske gimnazije, a kasnije, kaže Ljubomir, voleo bi na Pravni ili Fakultet političkih nauka.

Ljubomira, njegovu sestru Jelenu, majku Danicu i oca Zorana, juče su u njihovom novom domu posetili ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić, gradonačelnik Dragan Đilas i predsednik opštine Palilula Danilo Bašić. Tintorovi nisu krili zadovoljstvo, čak su rekli da im sada više ništa nije potrebno, osim zdravlja.

– Ovo nije samo gest podrške jednoj porodici, već istovremeno poziv mnogima da se uključe u ovakve akcije, pre svega kompanijama da pokažu društvenu odgovornost, s obzirom da mi imamo 9.200 deca sa različitim stepenom invaliditeta koja se nalaze u porodicama i kojima je, bez ikakve sumnje, pored pomoći države, neophodna i pomoć društva. Imamo još 1.200 dece u domovima i institucijama, sa težim stepenom invaliditeta – rekao je ministar Ljajić, i najavio da će se ubuduće raditi na tome da što manje dece ostane u tim institucijama, i da što više bude smešteno bar u privremenim stanovima, kako bi se olakšala socijalizacija i integracija te dece.

– Ovo nije samo humanitarna pomoć, već želimo da razvijamo sve potencijale kod te dece, jer više se ne govori o osobama sa posebnim potrebama već o potencijalima koji nisu zanemarljivi – dodao je Ljajić.

Mama Danica priseća se teških trenutaka, kada je morala da se odrekne posla, posveti Ljubomiru, da leži s njim u bolnici i po nekoliko meseci godišnje, dok je ćerka Jelena morala da bude kod kuće sa ocem.

– Nekako smo istrajali. Bili smo uporni, a Ljuba je borac u svemu. Njegova pozitivna energija pokreće sve nas. U novom stanu nam je lepo, pomalo neobično, jer se još nismo navikli na ovoliki prostor – priča Danica, koja radi kao spremačica u školi koju je Ljubomir pohađao. Otac Zoran radio je kao čuvar u jednoj firmi, ali je nedavno doživeo infarkt, pa se trenutno oporavlja, tako da se mesečna primanja ove porodice obično svedu na maminu platu od 13.000 i 16.500 dinara, koje Ljubomir prima od centra za socijalni rad, kao uvećani dodatak za tuđu negu i pomoć.

Gradonačelnik Đilas interesovao se kako se Ljubomir proveo u Atomskoj banji, gde je sa ocem bio na rehabilitaciji, a što im je omogućio vlasnik ovog lečilišta kada je preko medija čuo za ovu porodicu.

Ravnopravni sa vršnjacima

„Ovo treba da bude primer svoj deci koja imaju određena telesna oštećenja i njihovim roditeljima da uz puno energije, želje, truda, rada, čak i u lošim uslovima, zaista mogu da budu sastavni deo ovog društva i da pokažu uspehe kao i svi njihovi vršnjaci. Ovo bi trebalo da posluži kao podsticaj i nama na vlasti da u narednim godinama učinimo još više za naše najmlađe sugrađane sa invaliditetom“ rekao Đilas.