Kad društvo zaboravi na svoje obaveze

Deca tih roditelja različitog su uzrasta, a većina roditelja u dobi su od preko 35 godina i uglavnom u vrlo teškoj materijalnoj situaciji. Zato je osnovni cilj ovog udruženja pružanje pomoći samohranim roditeljima kako bi lakše prebrodili složenu životnu situaciju.

– Ova socijalno-humanitarna organizacija počela je sa radom 2000. godine pružajući svojim članovima pomoć u hrani, odeći, obući i higijeni. Uz donacije uglavnom malih preduzeća i stranih humanitarnih organizacija, ponekad se organizuju izleti, letovanja, obilasci grada i pribavlja školska oprema. Međutim, poslednjih godina, nakon što su presušile donacije stranih humanitarnih organizacija, situacija se znatno pogoršala. Pomoć stiže jedino od lokalne samouprave. Bitan deo rada Udruženja je pružanje besplatne pravne pomoći. Svi saradnici Udruženja su volonteri, i ne primaju nikakvu novčanu nadoknadu – kaže za Danas Totić. Predsednica Udruženja tvrdi da ova neprofitna organizacija ima dobru saradnju sa sudovima i sa Ministarstvom spoljnih poslova, koji ubrzano vode postupke u inostranstvu za samohrane roditelje.

– Međutim, saradnja sa centrima za socijalni rad nije baš najbolja, a sa nekoliko centara i veoma je loša -navodi Totić.

Vesna Popisanović volonter je ove organizacije, samohrana je majka i živi sa ćerkom od 14 godina. Posle rođenja deteta, brak se raspao, a suprug je bez njenog znanja prodao stan u kome su živeli, i nije se pojavljivao nekoliko meseci. Vesna je sa bebom izbačena iz prodatog stana, i od tada živi kao podstanar. Kako nam je rekla, dobri ljudi primali su je da sa detetom živi kod njih bez novčane nadoknade. Živi od skromne alimentacije, ali osim novčane, za dete ne dobija nikakvu drugu vrstu pomoći.

– Otac ne viđa dete. Pre tri godine videla sam ga dok sam šetala sa detetom. Nije nam se čak ni javio. Rekla sam ćerki: pogledaj onog čiku, to ti je tata. Baš me briga, rekla je ćerka. Nije bio tu kada sam bila bolesna, ni kada mi je bio potreban. Inače, Vesna je bez stalnog posla, i kako kaže, najviše joj pomaže Udruženje samohranih roditelja. Mnogi samohrani roditelji, najčešće majke, doživljavaju i neprijatnosti zbog svog statusa. Jer majku koja sama odgaja dete najčešće nazivaju „raspuštenica“ ili se to komentariše u stilu: „Sama je to tražila.“ Takve osobe uglavnom nisu spremne na stabilnu vezu sa novim partnerom, prvenstveno zbog straha od reakcije deteta ili neke neprijatne situacije u odnosu između deteta i nove osobe u njihovom životu.

I Udruženju treba pomoć

I samo Udruženje samohranih roditelja grca u problemima, uglavnom finansijskim, jer ne mogu da plate zakup prostorija, telefonske račune i račune za struju. Zbog teškog materijalnog stanja njihovi članovi članarine ne uplaćuju redovno, čak ni simboličan iznos od 300 dinara.

Problemi odrastanja

Zorica Pavlović, vaspitačica u vrtiću, kaže da deca, naročito dečaci, neretko imaju probleme koji prate odrastanje, naročito u situacijama kada treba da pričaju o svojoj porodici. Takva razmišljanja često predstavljaju na crtežima na kojima izostaje figura oca.