Kandidovanje za Zelenu prestonicu vređanje građana

Gradska vlast koja je celu deceniju uništavala Beograd nema nikakvo pravo da se kandiduje, kaže za Danas Igor Radošević, predsednik Odbora za ekologiju i životnu sredinu Stranke slobode i pravde.

On dodaje da „gradska vlast koja daje upozorenja da zbog zagađenja građani ne otvaraju prozore i ne izvode decu napolje, nema pravo ni da sanja da vodi Zelenu prestonicu“.

– Gradska vlast koji ubija na hiljade svojih građana jer dozvoljava da se koristi ugalj najlošijeg kvaliteta, koja nije sredila kanalizaciju za 10 godina vlasti, koja je zatrovala svoje reke fekalijama i otpadnim vodama, koja betonira svaku zelenu površinu poput Makiškog polja, Košutnjaka i Velikog ratnog ostrva, nema nikakvo pravo da se kandiduje. Šanse su nerealne iako svi znamo da gradska vlast ni ne očekuje da će Beograd da osvoji tu titulu. Njima je bitno samo da se skrene pažnja sa aktuelnih ekoloških problema kojih je svakim danom sve više a zbog kojih su već izgubili poverenje građana Beograda. Ovo je poslednji potez očajnika koji je svestan da je izgubio, zaključuje Radošević.

Nedavno otpušteni načelnik za pitanja kvaliteta vazduha iz Agencije za životnu sredinu Milenko Jovanović, ideju beogradske vlasti da kandiduje glavni grad za Zelenu prestonicu Evrope za 2023, ocenjuje kao nerealnu želju i sumnja da za tri godine možemo da dostignemo nivo potreban za takvo takmičenje.

On dodaje da bi prvi želeo da Beograd bude lider u bilo čemu što je dobro, kao na primer u očuvanju životne sredine. Ali da su želje jedno, a realnost drugo, pokazuje praksa, nastavlja Jovanović, te postojeće važeće mere neće dati efekta u sprečavanju zagađenja vazduha, i dodaje da nije realno očekivati uspeh u tom poduhvatu. Naš sagovornik naglašava da zdravlje ljudi mora biti prioritet u oblasti aerozagađenja, zaključuje on.

– Lično sam pesimista, na osnovu dokumenata koji su dostupni, na osnovu odnosa države i Grada prema životnoj sredini, aerozagađenju, prema ruiniranju Agencije, kadrovski i organizaciono. Nijedna mera nije predložena koja može dati merljiv rezultat, osim u slučajnim varijacijama, zbog meteoroloških parametara. Sa sadašnjim planovima, ne možemo ništa vidljivo da uradimo za te tri godine. Ozbiljno donete odluke podrazumevaju da se pita struka, pa na osnovu toga odluče pravci delovanja i tada mogu da se očekuju rezultati. Da smo mi već u prošloj godini postigli neki rezultat, da smo recimo smanjili prisustvo zagađujućih čestica u vazduhu za pet odsto, mogli bismo nešto i da postignemo u narednim godinama. Ovako, ne znam šta je cilj tog kandidovanja – ukazuje Jovanović.

Kako dodaje, mogli bismo da pričamo o tome ukoliko je ideja bila da u Beogradu počne da se radi ono što se godinama ne radi, „a to je rešavanje ne samo problema sa kvalitetom vazduha, već i neprečišćavanje otpadnih voda, i drugi ekološki problemi“.

– Problem kvaliteta vazduha se neće rešiti bez mera koje treba da donese Beograd, ali i država Srbija, kojoj je životna sredina daleko od prioriteta – objašnjava naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, predlog plana za smanjenje aerozagađenja, na javnoj raspravi je bio pun primedbi, i onakav kakav je dat, nemoguće je da doprinese neophodnom smanjenju zagađenja, „jer nema ni jedne ozbiljne mere koja će za tri godine da počne da deluje, a kamoli i da da efekat“

– Od zagađenog vazduha se, prema procenama SZO umire u prevelikom broju. A broj umrlih se ne smanjuje u Srbiji niti u Beogradu, jer se ne smanjuje ni nivo zagađenosti, odnosno koncentracije polutanata. Takav grad nikako ne može biti prihvaćen kao Zelena prestonica, ocenjuje Jovanović.

On podseća i da je Beograd najveći grad u Evropi koji nema tretman otpadnih voda i najveći zagađivač Dunava i Save.

– Ne zna se ni koje je rešenje za konačni produkt, čvrstu materiju koja ostaje posle planiranog tretmana. To je u normalnom svetu, posle na primer probiotskog tretmana, kvalitetno skupo đubrivo, ali može da bude i stvar koja stvara problem, ocenjuje Jovanović.

Ideju o kandidaturi Beograda za titulu Zelene prestonice Evrope, koju dodeljuje Evropska komisija, gradski čelnici pominjali su još 2019, kada je naš glavni grad i prvi put prijavljen za tu prestižnu titulu, u konkurenciji od 18 gradova iz 10 zemalja. Ove godine, Beograd je u trci za evropsku nagradu Zelene prestonice 2023, sa još 16 gradova. Gradovi koji uđu u uži izbor, predstaviće se tokom ove godine međunarodnom žiriju kojim predsedava Evropska komisija.

Kako navodi Evropska komisija, kriterijumi za nagradu su sprovedene i planirane aktivnosti gradova u oblastima poput održive urbane mobilnosti, smanjenja buke i zagađenja vazduha, i ublažavanja i prilagođavanja na klimatske promene.

Do sada nagrađivani gradovi pokazali su visoke i redovne uspehe u ostvarivanju ekoloških standarda, koji su predani postizanju visokih ciljeva za buduća poboljšanja ekoloških uslova i održivog razvoja, i koji mogu da budu uzor i inspiracija drugim gradovima te da promovišu najbolja praktična rešenja. Pobednik dobija novčanu nagradu od 600.000 evra za dalje unapređenje ekološke održivosti i kao podršku za postizanje ciljeva po pitanju održivosti. Od 2010, kada je ustanovljen izbor za Zelenu prestonicu, tu titulu poneli su Stoholm, Hamburg, Vitoria-Gastiez, Nantes, Kopenhagen, Bristol, Ljubljana, Essen, Nijmegen, Oslo i Lisabon.

Strogi kriterijumi

Kako se navodi na sajtu Evropske komisije, sem Beograda, u trci za zvanje Zelene prestonice za 2023. su: Kaljari, Italija; Dablin, Irska; Gazijantep, Turska; Gdanjsk, Poljska; Helsingborg, Švedska; Izmir, Turska; Košice, Slovačka; Krakov, Poljska; Logronjo, Španija; Ržešov, Poljska; Skoplje, Republika Severna Makedonija; Sofija, Bugarska; Talin, Estonija; Varšava, Poljska i Zagreb, Hrvatska.