Ljudi kao knjige

„Živa biblioteka“ funkcioniše kao klasična s tom razlikom što su knjige ljudska bića, a knjige i čitaoci ulaze u dijalog. Do sada čitaoci su u „Živoj biblioteci“ mogli da iznajme knjigu: o sreći, žrtvama nasilja, pesnikinji – feministkinji, zagovorniku inkluzije. Želja bibliotekara je da biblioteka bude obogaćena knjigama o gej populaciji, političarima, skejterima, transeksualcima. Naime, rečje o projektu koji realizuje Inkluzivni pokret.

„Živa biblioteka je metod kojim se promoviše poštovanje ljudskih prava i ljudsko dostojanstvo, kako bi se podigla svest i omogućio konstruktivan dijalog o predrasudama koje često vode do diskriminacija protiv pojedinaca ili grupa ljudi“, objašnjava Uroš Čubrović iz Inkluzivnog pokreta koji je i sam „knjiga o inkluziji“.

Prema njegovim rečima čitaoci imaju pravo čitati bilo koje poglavlje posuđene knjige uz ophođenje sa poštovanjem u svakom momentu. „Ovde je svako čitanje različito i čitalac osim o knjizi može dosta saznati i o sebi“, navodi Čubrovići dodaje da ljudi često u startu nisu svesni da imaju predrasude.

Osim negativnih u društvu postoje i pozitivne predrasude, ali kako ističu u Inkluzivnom pokretu, kod nas je mnogo više negativnih. Osnovni cilj je svima dati jednaku šansu.

Mirjana Vasić, takođe iz Inkluzivnog pokreta, objašnjava da je ovaj metod u borbi protiv diskriminacije u Evropi odavno postao praksa i da je to od 2003. godine i zvaničan metod Saveta Evrope u borbi protiv diskriminacije.

„Živa biblioteka“ je nedavno predstavljena i na manifestaciji „Jevremova ulica susreta“ gde je privukla veliko interesovanje Beograđana, ali klasičnih bibliotekara.

U Centru za kulturu Stari grad

Inkluzivni pokret je do sada održao pet „Živih biblioteka“ na fakultetima Beogradskog univerziteta. Od maja ovaj projekat će zaživeti u Centru za kulturu Stari grad. Takođe u Inkluzivnom pokretu planiraju da ovaj projekat prošire i van Beograda.