Najveća građevina na Balkanu

– O značaju tornja, pre svega, u simboličkom smislu, govori i činjenica da se od 2003. godine hiljade građana odazvalo akciji prikupljanja sredstava za njegovu obnovu, koju je podržalo i oko 500 umetnika, javnih ličnosti i nosilaca najviših državnih funkcija – kaže Miloš Bato Milatović, inicijator i urednik akcije „Izgradimo toranj na Avali“.

Milatović je rekao da je za uspeh obnove tornja zaslužan Odbor za izgradnju, koji čine predstavnici Vlade Srbije, predstavnici grada Beograda, Saobraćajnog instituta CIP, ali i Radio-televizija Srbije, Udruženje novinara Srbije i mnogobrojni pojedinci.

Milutin Ignjatović, generalni direktor Saobraćajnog instituta CIP, kazao je da je na projektu izgradnje novog tornja radilo više od 50 inženjera različitih struka, kao i da je za sve njih to bila neprocenjiva prilika da „učestvuju u izgradnji jednog specifičnog objekta – remek dela“.

Na izgradnju novog tornja utrošeno je pet hiljada metara kubnih betona, oko 500 tona armature, a objekat će, kako je ukazao Ignjatović, na 120. metru imati restoran površine od 100 metara kvadratnih, vidikovac sa koga se pruža pogled na ceo grad na visini od 124 metra, a sa antenskim stubom dostići će visinu od 204,57 metara, odnosno metar više nego stari.

Ignjatović je istakao da će na taj način toranj ponovo postati najveća građevina na Balkanu, sa dva lifta koja će posetioce prevoziti do vidikovca brzinom od tri metra u sekundi.

– U cilju bezbednosti materijali na tornju su nezapaljivi, te ne postoji mogućnost izbijanja požara – rekao je direktor CIP-a i dodao da je toranj projektovan tako da izdrži i neke od najvećih seizmičkih izazova od 9,3 stepena Merkalijeve skale.