Slavija je gradski antitrg

 Prostor je zaista veliki, a iz njega su vidljive vizure prema Hramu, Terazijama ili železničkoj stanici. Čežnja građana za trgom razumljiva je, ali u ovom slučaju ostaće neuslišena – kaže poznati beogradski arhitekta Đorđe Bobić.

On dodaje da gradski trg treba biti mesto komunikacije građana, u direktnom kontaktu. Bar je tako bilo odvajkada, još iz stare Atine. Ali na Slaviji komunikacija se uspostavlja samo putem sirena među vozačima. Slavija u Beogradu je antitrg, koji se razlio po ivicama raskrsnice i čini pešački prsten, istina isprekidan pešačkim prelazima preko ulica, oko saobraćajnog čvorišta. Umesto pristupa trgu i njegovom centru, građani obilaze okolo, i mogu tek sa daljine da osmotre bistu Dimitrija Tucovića u sredini trga.

– Urbana slika sadašnjeg krša na središnjoj tački Beogradskog grebena, između Kalemegdana i Vračara, oduvek je bila predmet planiranja i traženja poželjne slike i forme koju ovo mesto treba da ima, i uvek se razmišljalo o trgu. Problem je bio u nemogućnosti da se dve činjenice usklade i pomire kao relevantan okvir za moguće rešenje – kaže Bobić.

Prema njegovim rečima svi dosadašnji urbanistički i arhitektonski konkursi za traženje forme Slavije imali su saobraćajnu raskrsnicu kao središte.

-Pešaci su se motali okolo ili povremeno u podzemnim prolazima. Većina arhitekata bavila se okruženjem, arhitektonskim okvirom za saobraćajnu raskrsnicu. Definitivno, Slavija nije trg koji bi klasičari voleli, nije njihov tip, niti se može, i uz napor i verbalnu gimnastiku, podvesti pod naziv trga. Ali saobraćajne raskrsnice ovog tipa mogu se videti po Evropi, Trafalgar skver u Londonu ili Plas Etoal u Parizu, u samom središtu grada, stvaraju veoma jasnu sliku tih gradova i obeležavaju njihov identitet. Nema razloga da tako ne bude i sa Slavijom – napominje e Bobić.

Sedam ulica koje se ulivaju u kružni tok Slavije, nude daleke vizure kroz gradsku matricu. Kroz njih sedam uspostavlja se komunikacija sa Čuburom, železničkom stanicom, Pravnim fakultetom i dalje sve do periferije Palilule, Kalemegdanom i najzad sa Dedinjem i Senjakom. Sve ostalo, oko spoljne ivice ulica i saobraćajnog kruga, mogući je prostor za gradnju velikih zgrada koje će formirati gradsku dimenziju prostora i lice nečega što bi se uslovno moglo nazvati trgom. Ali, pitanje je da li Beograd poseduje moć da odgovori na takav izazov.

Grobno mesto

Pošto Trg Slavija za svaku Novu godinu bude kompletno ukrašen i ove godine iz Zavoda za zaštitu spomenika skrenuli su pažnju nadležnim službama da ne ukrašavaju spomenik Dimitriju Tucoviću, jer je to grobno mesto. U prilog tome ide i Zakon o grobljima i sahranjivanju, koji ne dozvoljava da se ljudi sahranjuju na gradskim trgovima i ulicama. Svake godine iznova se pokreće pitanje premeštanja ostataka Dimitrija Tucovića na neko drugo, prikladnije mesto. Predloga je bilo raznih, od Aleje velikana do Kalemegdana. Svi se slažu da bi bilo koje rešenje, osim Slavije, bilo adekvatno. Spomenik se nalazi u okviru zaštićene celine „Stari Beograd“, ali ništa ne sprečava da spomenik i grobno mesto bude izmešteno – rečeno je u Zavodu za zaštitu spomenika Beograda.