Za napuštanje psa kazna i do 50.000 dinara

Takozvanom CNR strategijom, koja podrazumeva hvatanje, sterilisanje i vakcinisanje napuštenih pasa, a zatim i njihovo vraćanje na mesto gde su nađeni, sa 7.500, broj uličnih pasa, spao je na 4.500. U Sekretarijatu za komunalne i stambene poslove, koje je zaduženo za zoohigijenu grada, kažu da je ovo veliki uspeh ali da je još potrebno mnogo rada kako bi se ovaj problem sasvim iskorenio.

– Sterilizacijom pasa rešava se problem prekomernog razmnožavanja, ali dokazano je da se ovom metodom životinjama ukida instinkt za formiranjem čopora i, što je možda još važnije, pokazalo se da su i do 90 odsto ove životinje manje agresivne. S druge strane, svojim prisustvom čuvaju teritoriju od pridošlica, novih pasa koji bi se tu nastanili – kaže za Danas, Vladimir Terzin, pomoćnik sekretara za komunalne i stambene poslove. S obzirom da ulični psi žive u proseku od tri do pet godina, ukoliko bismo rešili problem nesavesnih vlasnika, za najviše pet godina, ne bismo imali problem ni sa uličnim psima, navodi Terzin.

– Naša istraživanja pokazuju da je čak 80 odsto pasa nekada imalo vlasnika koji su ih napustili, dok je svega 10 do 20 odsto njih, rođeno na ulici. Novi Zakon o dobrobiti životinja, koji smo dobili pre mesec dana, trebalo bi da ovo stanje drastično promeni. Za napuštanje psa, slede kazne od 10.000 do 50.000 dinara za fizička lica. To bi trebalo da uozbilji takozvane ljubitelje pasa koji ih napuštaju kada shvate da ih, kao i decu, treba hraniti nekoliko puta dnevno, vaspitavati ih i družiti se sa njima – kaže Terzin.

Prema njegovim rečima, Sekretarijat je intenzivirao saradnju sa OUP svih gradskih opština, pa se očekuju učestalije prijave napuštanja pasa. On se takođe nada da će komunalna policija biti od velike pomoći u tome, a lično se, kako ističe založio kod gradonačelnika da se odvoje jedinice, takozvana „animal police“ koju ima svaka metropola.

– U pripremi je i dogovor sa Kinološkim savezom, da se nijedan rodovnik za psa ne izda bez broja čipa. Tako, kada psa pronađemo u Preševu, znaćemo kome je u Beogradu pripadao, a onda se tom nesavesnom, navodnom ljubitelju pasa, piše visoka kazna – kaže Terzin i dodaje da je nedavno imao sastanak sa ljudima koji brinu o napuštenim psima, hrane ih i leče. Prema njegovim rečima, ove osobe imaju mnogo kreativnih ideja koje koče stari zakoni grada, prema kojima, bez obzira na kvadraturu kojom raspolažete, na teritoriji grada smete imati samo dve životinje. Među njima je mnogo onih koji bi rado primili i više ovih četvoronožnih beskućnika.

Inače, prema Terzinovim rečima, u odnosu na gradove iz regiona, pa čak i na velike evropske prestonice i turističke destinacije, Beograd ima još i najmanji problem sa napuštenim psima.

Azil u Rakovici

Za nešto više od nedelju dana, očekuje se da bude u funkciji novi azil u Rakovici koji će u velikoj meri umanjiti kapacitete ozloglašene Ovče. „Broj ubijenih pasa je sa nekoliko hiljada, sveden na tridesetak i to samo u slučaju neizlečivih bolesti i ozbiljnih povreda koje je nemoguće sanirati. To je oblast u koju se najzad uvodi neki red. Ovča će od sada biti samo karantin za teško obolele životinje“, naglašava Vladimir Terzin, pomoćnik sekretara za komunalne i stambene poslove.