Akademija nije „otkačila“ predlog predsednika

Da li delom te klime smatrate i nedavni govor predsednika Tomislava Nikolića?

– Kao najviša institucija srpskog društva u oblasti naučnog i umetničkog stvaralaštva, Akademija je sankcionisala realnost. SANU je taj položaj stekla svojom suštinom, tradicijom i dosadašnjim radom, a Zakon o SANU uobličio pravno. Tokom poslednje posete predsednika Republike Tomislava Nikolića povodom proslave 171. godišnjice SANU predsednik je afirmativno istakao ulogu Akademije u prošlosti ističući da su i danas članovi SANU temeljni stub društva, koji doprinose unapređenju naše i svetske nauke i umetnosti, kako u epohi koja je iza nas tako i u sadašnjosti. Osnovni postulati Akademije su njen integritet i samostalnost. Njeni intelektualni potencijali su inicijatori novih ideja, značajnih za pokretanje stvaralaštva i društvenog napretka.

Da li to narušava samostalnost?

– Kao što rekoh, stvara se nova naučna, ali i društvena klima, u kojoj država sve više traži akciju Akademije u pronalaženju rešenja važnih društvenih pitanja. I upravo predsednik Nikolić je podvukao značaj integriteta i samostalnosti Akademije, i rekao da danas ministri ne mogu da utiču na radni sastav Akademije, kojoj je narod poverio ulogu da sama bira i odlučuje o relevantnim pitanjima. Govor predsednika Nikolića ocenjujem kao vrlo značajan za isticanje uloge Akademije i njenog položaja u društvu. Napominjem da je tokom više godina Akademija na svojim skupštinama isticala upravo ovu svoju društvenu ulogu, posebno ulogu savetodavnog tela vlade i države, prvenstveno u domenu nauke, obrazovanja i kulture. Ističem da je veliki broj akademika u članstvu savetodavnih tela, kao što su nacionalni saveti za nauku, obrazovanje, odbranu, i tako dalje… To je sve zahvaljujući osnovnim postulatima Akademije, da ona nije servis, već partner vlade, te da su integritet, samostalnost i stabilnost osnovni uslovi za ostvarenje njene uloge u reagovanju na promene i reforme u društvu. Upravo tu postoji apsolutna saglasnost članova Akademije i predsednika države, u ostvarivanju značajnih problema funkcionisanja našeg društva.

Da li će neko iz Akademije biti uključen kao ekspert u kosovske pregovore?

– Saglasno, Akademija će na zahtev predsednika i Vlade preko svojih članova eksperata za pojedina pitanja sudelovati u rešavanju svih problema za koje država u ovom trenutku bude tražila rešenja. To ne treba razumeti i u kontekstu toga da Akademija nije kolektivitet, već skup pojedinih članova izabranih na bazi svoga značajnog doprinosa i vrednosti u oblasti u kojoj se bave. U tom smislu, rešavanje određenih problema, sa savetodavnom ulogom, pomagaće oni ljudi koji su kvalifikovani za određena pitanja.

Možete li reći ko bi to konkretno bio?

– Pitanje Kosova nije samo pitanje granice nego i ekonomije, kulture, obrazovanja, populacione politike, položaja srpskog naroda, kulturne baštine i posebno ljudskih prava.

Postoji li negativna konotacija zbog događaja u bliskoj prošlosti? Pre svega zbog takozvanog Memoradnuma SANU doživljenog kao programa Velike Srbije?

– Uloga Akademije se često u jednom delu naše javnosti, a posebno u javnosti zemalja bivše Jugoslavije i inostranstvu, tim povodom zlonamerno i netačno intepretira. Memorandum nije zvanični dokument Akademije. On nije usvojen ni na jednom forumu SANU. To je istrgnuti i nedovršeni rukopis koji su policija i srpski komunistički rukovodioci lansirali u momentu kada im je to bilo potrebno kako bi u borbi za prevlast u vrhovima bivše jugoslovenske federacije isticali svoju vernost borbi protiv „srpskog nacionalnizma“. Kao lavina, ta ideja i hipoteka nacionalizma proširila se na široku domaću i međunarodnu javnost, i Akademija je optužena za papir koji nije bio njen usvojeni dokument. I danas pojedinci, u pokušaju kritike predsednika Republike, tvrde da Akademija nikada unisono nije govorila o nekim političkim događajima. Zaista, Akademija nije totalitarna organizacija jednoumnika, ali napominjem da je Akademija tokom prethodnih godina skupština SANU reagovala na neke političke događaje, i da je svoje zaključke o njima usvajala većinom glasova. To je slučaj 1992, kada je tražena ostavka Slobodana Miloševića i 1999, kada je data kritika politike države, vezane za rat i NATO agresiju, i intervenciju na Kosovu.

Vi ste 1992. bili potpredsednik Vlade Milana Panića, pa kakvo je Vaše iskustvo u vlasti?

– Bio sam sticajem okolnosti, pozvali su me kao naučnika sa ugledom u svetu, član sam i drugih akademija u svetu…

Dobro, da li vlast traži podršku samo kad je u problemu?

– Poslednjih nekoliko godina Akademija ima značajnu savetodavnu ulogu u rešavanju, pre svega onih pitanja koja su u domenu njenih mogućnosti i znanja, kao što su nauka, obrazovanje, umetnost i otvorena je da učestvuje i u drugim oblastima u kojima se na osnovu njenih znanja i kapaciteta mogu od nje tražiti rešenja. Mogu da kažem još i ovo – netačna je interpretacija pojedinaca i žute štampe koja je posle proslave Akademije donela veliki naslov da je Akademija „otkačila“ predloge predsednika. To je apsolutna neistina. Sednica Izvršnog odbora Akademije je istakla pozitivan značaj proslave 171. godišnjice SANU, pozdravila i zahvalila predsedniku za učešće i reči koje je uputio.

Vaše mišljenje se onda donekle razlikuje od mišljenje drugih?

– Ne znam da li je bilo drugih mišljenja, sem u jednom slučaju. Nisam ih ja barem video.

A kritička uloga?

– I savetodavna uloga je kritična. Godinu i po dana sam sprečavao Strategiju naučnog razvoja da ide na Skupštinu, jer je tadašnji ministar Božidar Đelić time rukovodio improvizatorski i površno.

Da li SANU sprema neki dokument u vezi s kosovskim pregovorima?

– Dokument će spremiti država, a pojedini članovi prema svojim mogućnostima i kapacitetima sudelovaće svojim znanjem i savetima. O platformi za Kosovo odlučivaće Narodna skupština, na bazi prikupljenih svih relevantnih podataka, pa i Akademije.

Kako gledate na postojanje Vojvođanske akademije nauka i umetnosti – VANU?

– Vojvođanska akademija nauka i njeno osnivanje je čist politički, a ne naučni i kulturni potez, kojim su izmanipulisali vojvođanski političari. Oni ističu da je VANU 1989. godine ukinuta, što je netačno, jer su članovi Vojvođanske akademije i SANU demokratski zajedno zaključili da se integrišu, u jedinstvenu Akademiju nauka, što odgovara usvojenim međunarodnim standardima, i domaćim potrebama. Jer, u svim zemljama postoji jedna reprezentativna nacionalna akademija nauka, uz mnoštvo drugih koje nemaju taj značaj i predstavljaju slobodno organizovana naučna društva. Akademija je, znači, elemenat državnosti. Akademijski život u Vojvodini nije ukinut, jer članovi Akademije koji žive u Vojvodini organizovali su ogranak SANU sa svim prerogativima ostvarivanja uloge Akademije u tom regionu. Prilikom donošenja zakona o SANU pravljena je opstrukcija od jednog dela članova iz Vojvodine i Srbije, da se i toj nelegalnoj i necelishodno stvorenoj akademiji da status koji ima SANU, što donošenjem Zakona o SANU nije prihvaćeno. Prema tome, potreba za stvaranje VANU isključivo je političke prirode, a ne naučne. I ona nije priznata u međunarodnim asocijacijama akademija. Samo su je priznale Austrija i Mađarska. Ističem da je Srpska napredna stranka, iako opozicija u to vreme, podržala u Skupštini Zakon o SANU.

Da se vratim na prethodno pitanje: mi nismo za to da se VANU ukida, oni mogu da postoje kao naučno društvo, svakako ćemo i sarađivati sa njima, kao sa naučnim društvom, ali Akademija kao nacionalna institucija je samo jedna. Sutra se mogu skupiti sto naučnika iz neke uže oblasti i kazati da zasnivaju akademiju za nuklearnu fiziku. Oni jesu naučno društvo okupljeno oko jednog projekta, ali to nije nacionalna institucija. Nacionalna institucija je ta koja daje državnost. Na primer, osam akademija u Nemačkoj nema nacionalni status predstavnika u međunarodnoj asocijaciji akademija, već su pod krovnom Branderburškom akademijom. Status nacionalne akademije može imati samo jedna u državi.

Saradnja sa Mađarskom

Tokom nedavne posete predsednika Nikolića Budimpešti najavljen je i nastavak saradnje na akademskom nivou?

– Naučna saradnja sa Mađarskom akademijom nauka je vrlo uspešna tokom više od 50 godina. Ako mislite za saradnju vezanu za istraživanja žrtava Drugog svetskog rata s ciljem da se dođe do naučne istine, formirana je radna grupa posle posete Borisa Tadića mađarskom predsedniku. Podsećam da je operativni deo sporazuma srpskog i mađarskog predsednika bilo upravo stvaranje radne grupe između SANU i Mađarske akademije. Sadašnji predsednik je civilizovano kazao da će sprovoditi sve što je dogovorila prethodna vlada i predsednik i da to neće biti anulirano.

Biografija

Profesor neurologije Ljubiša Rakić član je SANU od 1974. godine. Rođen je 1931. u Sarajevu, Medicinski fakultet u Beogradu završio je 1955, a redovni profesor na tom fakultetu postaje 1969. Bio je na čelu mnogih medicinskih institucija, a od šezdesetih godina bio je stalni gostujući profesor na Univerzitetu Kalifornija u Los Anđelesu, kao i na Bejlor koledžu za medicinu u Hjustonu. Bio je potpredsednik u vladi Milana Panića 1992. godine. Član je mnogih naučnih društava i akademija u bivšoj Jugoslaviji i inostranstvu. Potpredsednik je SANU od 2008.