Američki ministar odbrane Robert Gejts rekao je poljskim medijima na ministarskom samitu NATO u Krakovu da bi najbolje rešenje za sve bilo kada bi Rusija pomogla da se zaustavi iranski nuklearni raketni program. „Plan razmeštanja baza antiraketnog štita u Poljskoj i Češkoj vezan je za pretnje koje vrebaju od Irana. Ako te pretnje prestanu, neće biti opravdanja za baze štita. Najbolje bi bilo da nam Rusija pomogne da zaustavimo iranski raketni program“, kazao je Gejts u intervjuu poljskom listu Žečpospolita.
On je izrazio nadu da su s novom američkom administracijom predsednika Baraka Obame povećane šanse za uspostavljanje bolje saradnje s Rusijom. Čak i ako SAD odustanu od razmeštanja svog antiraketnog štita u Poljskoj i Češkoj, Varšava, ipak, može da računa na to da će Vašington ispuniti ostala obećanja uz sporazum o štitu, dodao je Gejts. Reč je pre svega o novoj obavezi SAD da, kao saveznik, i vojno pritekne u pomoć Poljskoj, bez obzira na pretnje, u skladu s deklaracijom o strateškoj političko-vojnoj saradnji koju su Vašington i Varšava potpisali prošle godine zajedno sa sporazumom o izgradnji baze raketa-presretača.
U okviru vojne pomoći SAD Poljska bi pod povoljnim uslovima trebalo da dobije i jednu bateriju modernog protivraketnog sistema „patriot“, a poljski premijer Donald Tusk i ministri spoljnih poslova Radoslav Šikorski i odbrane Bogdan Klih ne kriju da im je više stalo do „patriota“ nego do štita. „Čak i ako bude obustavljen projekt izgradnje štita, SAD bi bile spremne da ispune svoje obaveze iz deklaracije o strateškoj saradnji. Narednih sedmica biće održane konsultacije stručnjaka koji se bave produbljivanjem saradnje“, kazao je Gejts u intervjuu koji Žečpospolita u celini objavljuje u današnjem izdanju.
Tokom susreta sa poljskim kolegom Bogdanom Klihom, Gejts je zatražio još vremena i strpljenje Varšave i Praga dok Vašington ne proceni šta će uraditi u vezi s kontroverznim projektom štita u srednjoj Evropi, na koji Rusija gleda kao na direktnu pretnju svojoj bezbednosti. „Na odluku o štitu moraćemo da sačekamo još neko vreme“, kazao je posle tog sastanka Klih. G. R. M.
AFR
Grčka blokirala članstvo Makedonije
Skoplje – Šefica grčke diplomatije Dora Bakojani priznala je da je Grčka blokirala ulazak Makedonije u NATO zbog spora o imenu te zemlje, prenela je juče makedonska štampa. Skopski dnevni listovi i ostali mediji preneli su agencijske vesti iz Atine da je Dora Bakojani javno, pred više ministara i članova grčke vlade, u ponedeljak rekla da je „grčka vlada donela odluku o blokadi ulaska Makedonije u NATO pre samita u Bukureštu 2008. godine“. „Znali smo kakvu ćemo strategiju imati po takozvanom skopskom pitanju još u leto 2007. Odluka je bila donesena, ipak ni u jednom trenutku nismo u vreme tadašnje izborne kampanje dozvolili da ova odluka izađe u javnost zato što bismo tako naštetili interesima zemlje“, rekla je Dora Bakojani na skupu u organizaciji Fondacije Kostas Karamanlis. Bakojani je ocenila da je iza blokade u Bukureštu stajala „pravilna i konkretna priprema uz podršku dijaspore“ kojom su uspeli da ubede zemlje članice NATO-a u ispravnost i kredibilitet grčkih argumenata. Makedonska vlada ocenila je da je javno priznanje Bakojanijeve dodatni dokaz za tužbu protiv Grčke pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
