FOTO: Aleksandar RoknićAnaliza napada na medije i novinare na portalima Informera, Srpskog telegrafa, Aloa, Večernjih novosti i Kurira, koju je radila Slavko Ćuruvija fondacija, pokazala da su u analiziranim tekstovima kritički mediji najčešće bili na meti zbog svoje uređivačke politike, ali i zbog izbora sagovornika, gostiju ili kolumnista, ponašanja njihovih novinara, pa čak i – objava sa društvenih mreža tih novinara.
Tabloidi ih predstavljaju kao medije koji rade u interesu određenih političkih aktera ili stranaka, ili ih poistovećuju sa njima i predstavljaju ih kao „neprijatelje” države i vladajuće stranke, koji „čine sve kako bi destabilizovali Srbiju“.
Uočena su četiri narativa koje tabloidi koriste u napadačkim tekstovima. U mnogim tekstovima se prepliću dva ili više narativa: odbrana kulta ličnosti Aleksandra Vučića; demonizacija i dehumanizacija novinara; etiketiranje novinara kao izdajnika i plaćenika i diskreditacija i širenje nepoverenja prema mediju.
Dnevni list Danas je na redovnom repertoaru tabloida. Među najbrutalnijim napadima koje je zabeležila autorka analize Danica Đokić jesu tekstovi tabloida Alo, gde su članove redakcije Danasa nazivali „klasičnim pacerima”, „gebelsovcima” i „ustašama”.
Na meti tabloida uglavnom su se našle medijske kuće, ali ima i tekstova u kojima se negativno pominju pojedinačni kritički novinari ili medijski radnici.
To je najčešće bio slučaj sa direktorom vesti TV Nova Slobodanom Georgievim (14) i glavnim i odgovornim urednikom lista Danas Dragoljubom Dražom Petrovićem (12).
Petrović za Cenzolovku kaže da napadi na Danas i njega traju od 2015. godine, i da su sve brutalniji.
„Imamo svakodnevne kampanje u medijima protiv kritičkih novinara, a retorika se sa godinama sve više zaoštrava i mnogo je radikalnija. To je postao deo ambijenta u kojem živimo. Krucijalna stvar je da sve te kampanje idu iz vrha vlasti, da oni koordiniraju koga treba za šta napasti u tim medijima. Tabloidi zapravo obavljaju prljav medijski posao za vlast“, ocenjuje Petrović.
On dodaje da linč kritičkih novinara u tabloidima vodi napadima i u realnom životu.
„Imao sam nekoliko situacija u kojima su me ljudi na ulici psovali, i mislim da se to desilo zahvaljući tim kampanjama“, tvrdi Draža Petrović.
Dinko Gruhonjić, programski direktor Nezavisnog društva novinara Vojvodine i profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, koji je često na meti raznih napada, pa i tabloida, kaže za Cenzolovku da današnji tabloidi koriste metode ratne propagande, i da ima utisak da će napadi na novinare biti još brutalniji.
„Režim postaje sve nervozniji i metode zastrašivanja su sve gore. Kao i devedesetih, i ovom režimu su potrebni unutrašnji neprijatelji i domaći izdajnici, a novinari su broj jedan na toj top-listi. Pre svega zbog toga što pišu istinu i iznose činjenice, a to vlasti ne odgovara“, objašnjava Gruhonjić.
Najveći broj napada potekao je od samih tabloida, ali se u analizi ukazuje da političari i tabloidi „napadaju“ u saglasju, jer koriste identičan narativ i rečnik. S obzirom na uticaj i moć koju ti političari imaju, može se zaključiti da su oni ti koji kreiraju negativnu atmosferu prema novinarima, a da se to potom preliva u tabloide, navodi se u analizi.
U tekstovima tabloida kritički mediji i novinari često su predstavljeni kao izdajnici i strani plaćenici koji rade na destabilizaciji Srbije. Isto tako ih napadaju i političari.
Informer je takođe optužio „pojedine medije” da u „brutalnoj kampanji i hibridnom ratu protiv svoje zemlje ne prezaju ni od čega – prizivaju građanski rat u Srbiji, udaraju na sve institucije koje imaju prefiks ’srpsko’…”
Često tabloidi u kampanji nastupaju zajednički. Zabeleženo je 86 tema, u okviru kojih je objavljeno 199 tekstova (31 odsto ukupnog broja), koje su bar dva, a nekad i svih pet tabloida objavljivali identično ili gotovo identično. Istovremeno je svaki kao izvor navodio – sebe.
Najveći broj tekstova u kojima se napadaju mediji su nepotpisani, što je prema novom Zakonu o javnom informisanju i medijima zabranjeno. Član 152 pomenutog zakona predviđa i novčane kazne od 50.000 dinara do 150.000 dinara za glavnog urednika medija koji objavi tekst, članak, prilog i drugi medijski sadržaj koji nije potpisan imenom i prezimenom, inicijalima ili pseudonimom autora ili grupe autora.
Celu analizu možete pročitati na sajtu Cenzolovke.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
