Antikorupcija po niškom receptu

Tu ozbiljnu akciju ne može da vodi samo država, inače zarobljena korupcijom, a ne može ni jedan čovek, kako se to kod nas predstavlja. Šta ako taj čovek nekog ključnog dana ne bude tu, već ode, na primer, da igra šah, pita se Zoran Gavrilović, direktor programa „Društvo protiv korupcije“ u Birou za društvena istraživanja (BIRODI).

BIRODI je, inače, autor projekta „Gradovi protiv korupcije“, kojem je od 2010. pristupilo više od deset lokalnih samouprava u Srbiji. U tim gradovima i opštinama skupštine su usvojile lokalne planove za borbu protiv korupcije, koje su izradile radne grupe, izabrane od strane BIRODI-ja i partnerskih nevladinih organizacija. Na osnovu lokalnih planova formirani su lokalni antikorupcijski forumi. Sredinom prošle godine i Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije od 2013. do 2018. godine predvidela je postojanje lokalnih anitikorupcijskih tela u Srbiji. Kriterijume i proces njihovog formiranja, kao i finansiranje, trebalo bi da definiše Agencija za borbu protiv korupcije, u saradnji sa civilnim društvom i Stalnom konferencijom gradova i opština Srbije.

– Prema našim saznanjima, Agencija za borbu protiv korupcije, koja će kao regulatorno telo nadgledati čitav proces, trebalo bi da krene sa izradom „modela“ lokalnih antikorupcijskih tela u drugoj polovini ove godine. Imamo obećanja iz Agencije, a to je i naše mišljenje, da niški LAF bude model takvog tela za celu Srbiju. Niški LAF je samostalno i nezavisno gradsko telo u punom smislu. Članovi niškog LAF-a izabrani su na javnom konkursu od strane nezavisne komisije u kojoj nije bilo predstavnika vlasti, ali jeste predstavnika nevladinog sektora, novinarskih udruženja, BIRODI-ja, kao i Agencije za borbu protiv korupcije, koja u svom godišnjem izveštaju i pominje da je pružila podršku njegovom osnivanju. Pri izboru se pre svega vodilo računa o integritetu izabranih, a njihov izbor kasnije je verifikovalo Gradsko veće. U LAF-u nema ljudi iz lokalne samouprave. Na niškom nivou, dakle, već imamo „četvrtu granu vlasti“, odnosno telo koje je slično povereniku za informacije od javnog značaja, zaštitniku građana, DRI ili Agenciji – kaže Gavrilović.

Naš sagovornik je uveren da će korupcija u Srbiji početi ozbiljnije da se suzbija ne samo kada se institucije budu borile protiv nje, i to na zakonit i efikasan način, već i kada građani budu spremni da joj se, kroz građansku hrabrost i aktivizam, što masovnije suprotstave, kao članovi antikorupcijskih tela, uzbunjivači ili „podrška“ takvoj borbi. Građansko uključivanje u borbu protiv ovog društvenog zla doprineće promeni lokalnog ambijenta, pa stoga i samoj reformi lokalne samouprave, odnosno uvođenju principa dobre uprave, zaključuje on.

Podrška iz EU

– U vreme donošenja aktuelne Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije Ministarstvo pravde, na čelu sa Nikolom Selakovićem, predlagalo je da u lokalna antikorupcijska tela uđu – odbornici. To bi, naravno, obesmislilo čitavu ideju samostalnih i nezavisnih tela, kroz koja bi se protiv korupcije borili građani, iz ličnog ubeđenja i zbog savesti, što je uvek najbolje, tako da je BIRODI uputio protestna pisma OEBS-u i EU. Nešto kasnije odustalo se od takvog „rešenja“- kaže naš sagovornik.

Švank u Srbiji

– Za projekat „Gradovi protiv korupcije“ i sve što ga je pratilo konsultovali smo Joakima Švanka, poznatog borca protiv korupcije, koji je u Hamburgu u Nemačkoj napravio efikasan sistem borbe protiv ove pojave. On sada na tome radi u Makedoniji, a postoji ideja da ga ponovo angažujemo u Srbiji – kaže Gavrilović.