Arhitektonske barijere ili diskriminacija

Nasilje nad ženama sa invaliditetom potisnuta je tema u srpskom društvu, o čemu najbolje svedoči podatak da one nemaju nikakvu posebnu zaštitu institucija. Pomoć u hitnim slučajevima žene sa invaliditetom koje trpe nasilje mogu da potraže jedino na SOS telefonu organizacije „…Iz kruga“.
Predsednica ove NVO Lepojka Carević-Mitanovski kaže za Danas da u Srbiji nisu organizovane službe podrške koje bi ženama sa invaliditetom pomogle da se fizički osamostale od nasilnika i dodaje da nijedna sigurna kuća nije dostupna ženama sa invaliditetom, kako zbog arhitektonskih barijera tako i zbog toga što osobe koje vode sigurnu kuću smatraju da su žene sa invaliditetom „pacijentkinje“ i da im trebaju negovateljice.

Bez posebne zakonske regulative

Advokatica iz Beograda Violeta Kočić-Mitaček naglašava, u razgovoru za Danas, da ne postoji posebna zakonska regulativa kojom je uređena oblast nasilja nad ženama sa invaliditetom. „Zakon o sprečavanju diskriminacije ne govori direktno o nasilju nad osobama sa invaliditetom. Isto tako, u Zakonu o porodici nema posebnih odredbi o slučajevima kada je žrtva žena sa invaliditetom, iako u praksi možemo da primetimo razliku. Takođe, u Krivičnom zakoniku postoje posebna krivična dela, kao što je obljuba nad nemoćnim licem. Međutim, loše je regulisano to što su kazne kada je reč o silovanju žene sa invaliditetom niže, zato što se smatra da je manja društvena opasnost kada je žrtva silovanja nemoćno lice, jer nije upotrebljen stepen sile koji bi se primenio kod zdrave osobe. Naglašavam da je ta odredba u potpunosti diskriminatorska“, objašnjava Kočić-Mitaček.

Carević-Mitanovski ukazuje da se o nasilju nad ženama sa invaliditetom malo govori i zbog toga što one same ne prepoznaju nasilje i „zato što tu vrstu torture, pretnji i diskriminacije vezuju za svoju invalidnost“.
– One smatraju da kada ne bi imale invaliditet, odnosno kada bi im nekim slučajem zdravlje bilo bolje, da bi to nasilje prestalo – objašnjava Mitanovska. Žene sa invaliditetom, navodi ona, trpe nasilje uglavnom od osoba od kojih fizički zavise u obavljanju određenih vrsta poslova, pri odlasku u toalet, oblačenju, spremanju hrane i da nasilje najviše trpe u sopstvenom stanu ili kući, dodajući da je najčešće fizičko nasilje i da dolazi od strane muškaraca.
– Tu vrstu nasilja uglavnom trpe osobe sa mentalnom ometenošću, koje ne mogu da ga prepoznaju i da ga verbalizuju, odnosno da nekome kažu šta im se dešava – navodi Mitanovski.
Naša sagovornica podseća da je organizacija „…Iz kruga“ nastala 1997. i da se te godine preko SOS telefona obratilo za pomoć više od 300 osoba sa invaliditetom, „a sledeće godine imali smo već 700 poziva“.
– Iz godine u godinu, broj poziva se povećava. Na dnevnom nivou, prošle godine smo imali tri puta više poziva u odnosu na poslednje tri, a ove godine ponovo imamo novo povećanje. Ipak, to ne znači da se stanje poboljšalo, već da su žene sa invaliditetom sada bolje informisane o tome da postoji neka zakonska regulativa koja ih štiti od nasilja, kao i da imaju kome da se obrate – ukazuje Mitanovska.
Organizacija „…Iz kruga“ obavlja individualne razgovore sa ženama koje ne mogu da se jave na SOS telefon, zbog slušnih oštećenja ili straha od nasilnika ako je u kući, organizuje grupni rad i pruža besplatnu pravnu podršku, u saradnji sa opštinom Vračar, Ministarstvom pravde i UNDP.
Mitanovska zaključuje da Srbija ima dobre strategije u oblasti zaštite prava osoba sa invaliditetom, ali da ne postoje mehanizmi koji bi omogućili njihovo sprovođenje u praksi.
Radno vreme SOS telefonske linije organizacije „…Iz kruga“ je ponedeljkom, sredom i petkom od 10 do 16 časova.