Asocijacija sudijskih pomoćnika: Predložene izmene pravosudnih zakona mogu ugroziti nezavisnost sudstva i tužilaštva

U saopštenju Asocijacije navodedno je da su pravosudni zakoni doneseni nakon ustavnih promena 2022. i reformi iz 2023. godine rezultat „dugotrajnog procesa, uz široku stručnu raspravu“, zbog čega otvaranje novog kruga izmena, bez javne rasprave i jasnog obrazloženja, „izaziva ozbiljnu zabrinutost“.

Asocijacija upozorava da se u predlozima ne nude uverljivi razlozi za hitan postupak, ocenjujući da „izostanak jasnih razloga za ubrzano donošenje rešenja dodatno produbljuje sumnju u opravdanost predloženih izmena i otvara pitanje njihove svrhe“.

Posebno je kritikovan predlog kojim bi se omogućio novi mandat predsednicima sudova, za koji Asocijacija navodi da je „suprotan principu ograničenja vlasti“ i da može dovesti do „dugoročne personalizacije funkcije, zavisnosti sudija i zaposlenih i stvaranja odnosa lojalnosti umesto profesionalne autonomije“.

Kao sporno navedeno je i formiranje Četvrtog osnovnog suda u Beoigradu, uz ocenu da se izmene mreže sudova ne mogu zasnivati na pretpostavkama o efektima jednog infrastrukturnog projekta, kao i da je neodrživa tvrdnja da za osnivanje novog suda nisu potrebna dodatna finansijska sredstva.

Asocijacija je izrazila zabrinutost i zbog predloženih izmena u vezi sa Posebnim tužilaštvom za visokotehnološki kriminal, ocenjujući da se njima umanjuje njegov samostalan status i da se nadležnosti neopravdano prenose na Više javno tužilaštvo u Beogradu.

U saopštenju Asocijacija je istakla da česte i nedovoljno obrazložene izmene pravosudnih propisa mogu imati „dalekosežne negativne posledice po pravnu sigurnost i poverenje građana u institucije“, zbog čega predložena rešenja moraju biti temeljno preispitana.