Pobeda Baraka Obame na predsedničkim izborima značila bi nastavak trenda u spoljnoj politici koji se temelji na izvesnoj dozi opreznosti, što je dalo zadovoljavajuće rezultate, dok bi njegov rival Mit Romni u slučaju da postane novi lider SAD učinio zaokret u pravcu intervencionizma, ocenjuju za Danas Čarls Kegli i Gregori Rejmond, američki stručnjaci za međunarodne odnose i univerzitetski profesori, koji su proteklog vikenda bili predavači na seminaru studenata Fakulteta političkih nauka „Predsednički izbori u SAD 2012“.
Obama je, prema mišljenju naših sagovornika, „dobro spoznao koji su rizici na međunarodnoj sceni, dok je Romni tokom kampanje zastupao ratoborni pristup, nazivajući Rusiju neprijateljem broj jedan“.
Koje su prema vašem mišljenju Obamine greške u spoljnoj politici?
Kegli: Možda je trebalo da pokaže više odlučnosti i zauzme jasniji stav prema Bliskom istoku, ali to je teško imajući u vidu tamošnje haotično stanje. Postoje odlični preduslovi da u novom mandatu pokaže više samopouzdanja. S druge strane, Romni je u kampanji insistirao na unapređenju vojske, ali nije objasnio na čemu se temelji njegova strategija. Pričao je o davanju većih sredstava za armiju, iako SAD već imaju ogroman vojni budžet.
Rejmond: Mislim da je dobro što je Obama bio oprezan, jer bez obzira na to koliko ste jaki morate da znate svoje granice. Šekspir u drami „Mera za meru“ kaže da je „divno kada imate džinovsku snagu, ali ne treba da je koristite kao da ste džin“. U tom kontekstu, treba posmatrati i povlačenje naših vojnika iz Iraka i Avganistana.
Šta su danas osnovna obeležja međunarodnih odnosa?
Kegli: Mislim da se odnos snaga kreće u pravcu multipolarnog sveta. Mnogi kada pričaju o multipolarnom svetu mere snagu država na osnovu jednog indikatora, a to je vojna moć. Takav stav je pogrešan jer je potrebna i ekonomska snaga da biste postali velika sila. Zapravo, oni koji su danas rivali u vojnom smislu partneri su kada je reč o ekonomiji.
Rejmond: Istorija nas uči da razdoblja unipolarnog poretka traju veoma kratko. Značajno je da velike sile izbegnu podelu u blokove. Ako uzmemo kao primer Prvi svetski rat shvatamo da je najgori oblik multipolarnog sveta onaj u kojem su velike sile suprotstavljene.
Kakva je pozicija Balkana na globalnoj sceni?
Kegli: Možda je blagoslov za Balkan što se sada nalazi izvan radara velikih sila jer je ovaj region bio u centru njihove pažnje kada se suočavao sa ozbiljnim problemima. Balkan nije prioritet za one koji kroje politiku SAD.
Rejmond: Najvažnije pitanje odnosi se na to kako će Evropa izgledati u godinama koje su pred nama, odnosno da li će Balkan ostati u izolaciji budući da sada ideja o proširenju Evropske unije nije popularna.
Kako ocenjujete nedavnu posetu državne sekretarke SAD Hilari Klinton ovom regionu?
Kegli: Važno je što došla i pokazala dobre diplomatske sposobnosti. Njena najkontroverznija izjava odnosi se na reafirmaciju politike SAD o granicama, ali to nije iznenađenje. Nije ni u koga upirala prstom već je poručila sagovornicima da reše probleme. Mislim da je Balkan svojevrsna laboratorija u kojoj možemo da analiziramo kako se mogu prevazići teškoće, jer su tu prisutni problemi granica i secesionističkih pokreta koji postoje širom sveta.
Rejmond: Pitanje granica šire je od problema Srbije i Kosova. Teritorijalni sporovi su okidač za najveće konflikte. Dakle, tom problemu treba posvetiti veliku pažnju i biće potrebno dosta vremena da se nađe rešenje koje je prihvatljivo za sve.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
