Beli listići dobijaju konkurenciju

Kada sledeći put izađu na birališta, a do tada verovatno neće proći mnogo vremena, među strankama sa liberalnim predznakom zateći će i neke sasvim nove partije, koje se već uveliko spremaju za registraciju. Najdalje je na tom putu odmakla Nova stranka, o prikupljanju potpisa razmišlja i Liberalni pokret Srbije, neformalno udruženje Građanski savez ne gubi nadu da će ozvaničiti svoje postojanje, dok se na horizontu nazire i jedno još mlađe građansko čedo kao back up grupe mladih liberala, koja se već na samom početku svog agnažmana sudarila sa ličnim ambicijama, inače hroničnom boljkom građanskog aktivizma čega, naravno, nisu pošteđene ni druge partije. No, i bez tih prepreka osnivanje jedne takve partije traži više od ustaljenih navika salonskih intelektualaca, kojima je iznošenje političkih stavovi već postalo deo rutinskog potvrđivanja ideološke pravovernosti.

Državi četrdeset hiljada evra

Toga je verovatno i svestan nekadašnji premijer Srbije Zoran Živković dok, nakon Niša, Leskovca, Subotice, Vranja, Požarevca i Lazarevca, hita prema zrenjaninskom hotelu „Vojvodina“, gde je najavljen promotivni skup njegove Nove stranke za koju je već sakupio 3.500 potpisa. „Nije lako, ali nas drži saznanje da je moguće pomeriti Srbiju napred“, opisuje bivši čelnik Demokratske stranke put do formiranja nove partije. Vidno nezadovoljan administrativnim procedurama, on primećuje kako je država učinila sve da iskomplikuje taj proces i naplati skupe takse zbog čega je, prema njegovoj gruboj računici, za osnivanje stranke potrebno gotovo 40.000 evra: „Nova stranka će biti prva partija koja daje novac državi, za razliku od onih koji uzimaju pare“, kaže Živković, koji se od DS-a, u kojoj je proveo bezmalo dvadeset godina, oprostio na Fejsbuku i Tviteru rečima da ona više nije ni „demokratska“ niti „stranka“. Jednom rečju, za njega, nije ništa više.

To je jedan detalj biografije onih koji imaju neko političko iskustvo dok, s druge strane, jedan od osnivača Liberalnog pokreta Srbije (u kome je najprepoznatljiviji lik bivšeg funkcionera Liberalno demokratske partije Nikole Samardžića i diskretna podrška Vladimira Popovića Bebe), inače naučni saradnik Instituta za noviju istoriju Srbije Vladan Jovanović, i dalje nema utisak da je ušao u politiku, osim što misli da je dobio priliku da se javno izjasni o problemima društva: „Priznaćete da je to još uvek privilegija uzanog kruga medijski nasrtljivih ‘analitičara’ i povlašćenih tumača prošlosti, sadašnjosti i budućnosti Srbije. Sveopšta društvena depresija i bahatost političkih elita rezultirali su sve masovnijom apstinencijom, ‘belim listićima’ i formalnim urušavanjem onih koji su izigrali narodno poverenje. To je važna poruka i ona je, sa odlaskom DS-a u opoziciju, tek počela da se materijalizuje“, objašnjava Jovanović svoje motive za ulazak u projekat čija je glavna poenta od početka bila: bez klasične stranačke organizacije, kompromitovanih ideja i ljudi.

Nova lica

Jedan od osnivača Liberalnog pokreta Srbije Vladan Jovanović kaže da „nova lica Srbije“ nije fraza niti utopija, već prosta potreba za aktiviranjem i promovisanjem normalnih i „običnih“ ljudi, onih koji su poslednje dve decenije izbegavali članstvo u partijama, a svoj otpor prema Miloševićevom režimu i svakoj vrsti nepravde iskazivali na manje konvencionalan način. „Srednja klasa je sistematski uništavana i prirodno je da se ogroman sloj društva oseća marginalizovanim i izigranim. Treba probuditi pozitivnu energiju u njima i ubediti ih da, koliko god trenutna situacija izgledala bezizlazno, ipak postoje rešenja, ali ne sa starim partijama i ljudima koji trenutno vladaju, ili su u opoziciji“, kaže Jovanović. Na tom tragu razmišlja i Zoran Živković dok objašnjava da će u njegovoj novoj stranci biti pre svega oni koji nisu imali neku važnu političku ulogu u drugim partijama.

– Koliko ima takvih ljudi, pitamo Živkovića.

„Puno“, kaže bez dvoumljenja.

– Miliste da ćete ih privući?

„Nema razloga da se to ne dogodi. Oni su proteklih godina bili zgroženi ponašanjem stranka za koje su do juče glasali, imali su veliki problem da premoste zid između svog stava i političkog delovanja jer nisu hteli da se prljaju politikom“.

– I mislite da će promeniti takav stav?

„Nadam se da hoće, videli su da je vrag odneo šalu, tako da je sve više onih koji su svesni da je neophodno da se politički aktiviraju. Shvatili su da je bolje da se oni bave politikom, nego politika njima na ružan i neperspektivan način“, priča Živković, čiju su stranku podržale neke od najdoslednijih zagovornica građanske Srbije poput Vesne Pešić ili Vesne Rakić Vodinelić, zajedno sa onima koji su se nešto kasnije isplivali na talasu zagovornika liberalnih ideja, kao što su profesori Vladimir Pavićević ili Dušan Pavlović, i politikolog Marko Matić.

Pritom je program Nove stranke sasvim jasan: probuditi evropsku Srbiju; pokrenuti privredu; uvesti vladavinu prava; nastaviti petooktobarske promene koje su nasilno prekinute 2003. Slično je i sa Liberalnim pokretom Srbije gde se na prvom mestu stavlja izgradnja demokratskih institucija države i afirmacija novog sistema vrednosti, koliko god to „zvučalo izlizano i demagoški“, neće propustiti da pomalo autoironično primeti Vladan Jovanović. „Namera nam je da u tom poslu angažujemo ljude čistih biografija, koji nisu kompromitovani proteklih decenija poput pripadnika sadašnjeg režima. Ideološko profilisanje LPS-a je u drugom planu, tj. u senci pomenutih prioriteta, iako je jedan od osnovnih programskih ciljeva – okrenutost vrednostima zapadne civilizacije, iz čega se može naslutiti i naša spoljnopolitička orijentacija“, kaže on.

Arsenal ovih ideja nije ništa previše novo za birače, ali ni za politikologa Jovana Komšića, koji se, kao i mnogi drugi, od početaka višestranačja naslušao svakojakih obećanja i planova: „S druge strane, ako liberalna politička pozicija treba da osvaja šanse na našem političkom tržištu, koje danas ne preferira takvu ponudu, onda to može u komunikaciji sa onim segmentima društva u Srbiji koji pripadaju urbanoj populaciji, mladima, obrazovanima, modernistički, proevropski orijentisanima, tolerantnima, decentralistima… uključujući pre svega segment mladih koji su samo jednom glasali, ili tek treba da iskoriste pravo prvog izbora. Uz to, šansu za takav tip ideocentričnog sledbeništva i interakcije nove partije liberalnog tipa mogu imati i u korpusu razočaranih birača LDP-a i DS-a.“

ODGOVOR GLASAČA

Naravno, sada je ključno šta će o novim strankama reći oni koji su se već uvežbali u crtanju Čiča Gliše. Ako iz pozovete, videćete da neki od njih još uvek duboko razmišljaju o svemu tome; kada ih pitate konkretno, nema jasnog odgovora, jedino možete izvući nešto da ne „žele nikoga da obeshrabruju“. Stoga i politikolog Jovan Komšić primećuje da oni iz kruga „belih listića“ obrazovani politički participanti i posmatrači, koji tek posle dugog „sečenja dlake na četiri dela“ mogu podržati liberalni program. „No, i tu u igru ulazi već pomenuti faktor srpske, i ne samo srpske, medijalizacije i estradizacije politike“, kaže on. „Lideri – njihov habitus, prošlost, količina i poreklo imovine, izgled, emocije, govor tela, video-komponenta i sve ostalo, biće i te kako bitni, koliko i programska ideja, čak i za liberalno orijentisano biračko telo. U svakom slučaju, u ambijentu prepunom frustracija, stereotipa i plemenskih energija, može na tržištu ideja biti korisna ponuda novih aktera – ako budu novi u smislu kreativnije i prijemčivije aplikacije liberalnog svetonazora za jedno siromašno društvo kao što je Srbija – sa sve očitijom i agresivnijom ‘kulturom’ siromaštva.“

Za to vreme aktivisti Srpske napredne stranke uveliko lepe plakate po Zemunu. Na njima se smeši potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić, podmlađen do dana kada je po Bloku 45 pikao fudbal i igrao basket, i obećava sigurnu budućnost, dok građanska Srbija, koja nema nijedan razlog da retušira svoje lice, i dalje traži pravi način da pokaže ono što zaista jeste.