Biologija na udaru crkve i desničara: Šta zapravo piše u udžbenicima za osmi razred? 1Foto: Danas

Šta je problematično u sedam, od osam odobrenih udžbenika biologije za osmi razred u lekciji o biološkom smislu adolescencije? Ko je bio u radnoj grupi koja je utvrdila nedostatke u ovim udžbenicima? Kako je moguće da su ovi udžbenici odobreni, da su se koristili u školama tokom prošle školske godine i da nastavnici i cela biološka struka nisu imali zamerke, a da se odluka o promeni „spornog“ sadržaja sada donosi pod pritiskom Crkve i desničarskih stranaka.

Ovo su samo neka od pitanja na koja niko od nadležnih nije želeo da odgovori Danasu, niti su nam dostavili izveštaj radne grupe sa konkretnim primedbama šta izdavači treba da izmene u udžbenicima biologije.

Podsetimo, radna grupa koju je formirao Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV) na zahtev Ministarstva prosvete, utvrdila je da treba ispraviti nedostatke u sedam, od osam odobrenih udžbenika biologije za osmi razred, koji se odnose na biološki smisao adolescencije.

U saopštenju Ministarstva se najavljuje da će ZUOV uputiti obrazloženje izdavačima Klet, Zavod za udžbenike, Eduka, Data status, Gerundijum, Vuklan i Novi Logos, koji su dužni da u određenom roku dostave ZUOV-u ispravljen rukopis udžbenika.

U više izdavačkih kuća Danasu je rečeno da zvaničan dopis Ministarstva prosvete i ZUOV-a nisu dobili, pa je za sada u domenu nagađanja na koji način autori treba da izmene osporene sadržaje, a da udžbenik prati program u kome je „polni i rodni identitet u kontekstu hormonske aktivnosti i individualne genetičke varijabilnosti“ jedan od preporučenih sadržaja.

Takođe je nejasno u čemu su autori udžbenika pogrešili, budući da se većina držala uputstva za didaktičko-metodičko oblikovanje programa u kome stoji da „u obradi polnog i rodnog identiteta, pored razvijanja tolerancije i prihvatanja različitosti, učenicima treba pružiti širu perspektivu genetičke varijabilnosti, kao prirodnog fenomena, koja ne daje osnove za predrasude, stereotipe, diskriminaciju i nasilje“.

Struka je prethodno rekla da program biologije za osmi razred u potpunosti zasnovan na nauci.

Autori su se, pišući udžbenike, pridržavali programa, jer u suprotnom rukopisi ne bi mogli da budu odobreni.
Stručne komisije koje je formirao ZUOV su pregledale rukopise i dale pozitivno mišljenje, a udžbenici su potom odobreni za upotrebu rešenjem koje je potpisao aktuelni ministar prosvete Branko Ružić.

Izuzetak je Vulkanova biologija koju je odobrio njegov prethodnik.

Tokom nedavne rasprave o programu biologije za osmi razred nadležni iz ZUOV-a su još jednom potvrdili da su svi odobreni udžbenici za osmi razred u skladu sa naukom i onim što piše u programu.

Sada se, međutim, cela priča prebacuje na to da učenici osmog razreda nemaju potrebna predznanja iz sociologije i psihologije pa ih to tobože sprečava da razumeju lekcije iz biologije o polu i rodu.

A šta zapravo piše u „spornim“ lekcijama i kako je moguće da biolozi angažovani kao autori u sedam izdavačkih kuća pogreše u interpretaciji programa?

ŠTA JE POL, A ŠTA ROD?

Kao jedan od najekstremnijih primera u javnosti je pre nekoliko nedelja citirana rečenica iz Kletovog udžbenika biologije da je pravo na rodni identitet i seksualnu orijentaciju zakonom zagarantovano pravo svakoga od nas.

Ovaj, ali i svi udžbenici prave razliku između pola i roda, pa tako u Kletovoj biologiji piše da „za razliku od pola koji je biološki određen jer se rađamo isključivo kao osobe muškog ili ženskog pola, rodni identitet se formira tokom života, dok učimo koje su to aktivnosti, stavovi, uloge i ponašanja prikladni za muškarce ili žene“.

U knjizi se navodi i da dva X hromozoma određuju ženski pol, a X i Y muški, te da postoje osobe kod kojih se javljaju različite varijacije polnog razvića koje uključuju polne hromozome, polne hormone i reproduktivne organe, a koji nisu u skladu sa tipičnim definicijama muškog ili ženskog pola.

U biologiji izdavačke kuće Gerundijumu stoji da biološke i fizičke karakteristike određuju pol, a da svaki pojedinac zaključuje kom rodu pripada.

Autori navode da kroz proces socijalizacije osoba preispituje uloge i ponašanja s kojima se poistovećuje i s vremenom razvija jasan doživljaj svog pripadanja muškom ili ženskom rodu – to je rodni identitet.

„U jajnicima i semenicima luče se muški i ženski polni hormoni u različitim koncentracijama kod različitih osoba. Ipak, jajnici najčešće luče više ženskih, a semenici više muških polnih hormona. Nekada može biti i drugačije. Zato neke osobe sebe prepoznaju kao transrodne. To su osobe koje su rođene sa odlikama jednog pola (muškog ili ženskog), a osećaju se suprotno“, stoji u udžbeniku.

Piše i da je seksualna orijentacija odlika pojedinca.

Pisci udžbenika navode i da je u nekim zemljama homoseksualnost prihvaćena bez predrasuda i diskriminacije, ali da postoje i zemlje u kojima ove osobe nemaju podršku i razumevanje okoline, a često ni porodice, kao i da su u nekim zemljama homoseksualne veze i brakovi zabranjeni zakonom.

Učenicima se savetuje da otvoreno na času diskutuju o biološkim aspektima heteroseksualnosti i homoseksualnosti.

NAMETANJE PODUDARNOSTI IDENTITETA

U biologiji za osmi razred izdavačke kuće Data status stoji da se tokom odrastanja, a posebno u adolescenciji, ispoljava seksualnost i osećaj rodne pripadnosti.

„Rodna pripadnost i rodni identitet je subjektivni osećaj pripadanja ili nepripadanja određenom polu. Rodna pripadnost se kod svake osobe razvija na osnovu naslednog materijala i funkcije endokrinog sistema. Veliki značaj za formiranje rodnog identiteta ima uticaj polnih hormona na mozak, naročito u periodu od rođenja i tokom puberteta i adolescencije“, piše u udžbeniku.

Takođe se navodi da se podudarnost rodnog i polnog identiteta nameće od rođenja izborom odeće ili frizure, da su „ženske“ i „muške“ igračke uvod u ono što se od dece očekuje kada postanu odrasli ljudi, te da ovakva podela isključivo na dva predviđena roda dovodi do diskriminacije među polovima ili diskriminacije osoba kod kojih se polni i rodni identitet ne podudaraju.

Autor piše i da ljudi kod kojih se očekivane osobine nisu ispoljile mogu biti ismevani, diskriminisani i odbačeni od strane pojedinaca ili grupa i zbog toga mogu postati povučeni, izolovani i duboko nesrećni.

„Zbog neusaglašenosti onoga što se dešava u njihovom telu i očekivanja okoline koja ne prihvata njihovu različitost oni mogu dospeti u teška psihička stanja i bolest. Nauka se sve više bavi ispitivanjem i rešavanjem problema ljudi čiji se rodni i polni identitet ne podudaraju. Hirurškim korekcijama pola, hormonalnom terapijom ili psihoterapijom ovim ljudima se značajno moće pomoći u uspostavljanju harmonije između rodnog i polnog identiteta“, navodi se u pomenutom udžbeniku.

I autori biologije izdavačke kuće Vulkan znanje držali su se propisanog programa i uputstva za njegovo ostvarivanje pa su zato u delu javnosti istaknuti kao jedan od najekstremnijih primera „promocije transrodne ideologije“.

U udžbeniku se navodi da polne katakteristke s kojima se rađamo (primarne polne karakteristike) i one koje se razvijaju tokom adolescencije (sekundarne polne katakteristike) određuju naš pol, odnosno polni identitet, ali da se polni i rodni identitet nisu sinonimi iako se u većini slučajeva poklapaju.

„Pol je biološko svojstvo određeno našim polnim hromozomima polnim odlikama, a rod je društvena uloga koju preuzimamo tokom života i naš osećaj muškosti ili ženstvenosti“, stoji u udžbeniku.

ROĐENI U POGREŠNOM TELU

Autori konstatuju da postoje osobe koje imaju osećaj da su rođene „u pogrešnom telu“ to jest iako imaju odlike određenog pola osećaju se da pripadaju suprotnom rodu, te da takve osobe nazivamo transrodne.

„One često imaju potrebu da se oblače i izgledaju kao osobe suprotnog pola, a ponekad se podvrgavaju određenim vidovima terapije (hormonska ili hirurška terapija) kako bi promenile pol. U zavisnosti od društvene zajednice kojoj pripadaju ove osobe mogu doživeti neki vid diskriminacije“, deo je lekcije koja je uzbunila desničare.

U udžbeniku se objašnjava i pojam međupolnosti, pa autor navodi da se ponekad dešava da se građa reproduktivnih organa ne uklapa u definiciju isključivo muškog ili ženskog pola.

„Nekad beba ima par polnih hromozoma jednog pola, ali tokom embrionalnog razvića dolazi do razvoja reproduktivnih organa drugog pola. Ove osobe imaju odlike i muškog i ženskog pola i nazvamo ih međupolne.

Ponekad ove osobe ne znaju za svoje stanje jer imaju spoljašnje polne organe jednog pola i smatraju sebe osobama muškog odnosno ženskog roda, a da su međupolne mogu saznati tek u pubertetu ili kasnije tokom života, a ima i onih koji to nikad ne saznaju“, pojašnjava se u udžbeniku.

Navodi se i primer da neke osobe naizgled ženskog pola saznaju da su međupolne kad ne dobiju mesečni cikus u adolescenciji, jer iako imaju ženske spoljašnje polne organe, nemaju jajnike i matericu.

Međupolne osobe u zavisnosti od toga da li i kada saznaju da imaju ove odlike mogu se identifikovati kao osobe muškog ili ženskog roda, a ima i onih koji sebe smatraju rodno neutralnim, piše u biologiji.

I Vulkanovi autori su poslušali preporuke za ostvarivanje programa, pa tako pišu o čestim slučajevima da transrodne osobe bivaju odbačene od sredine u kojoj žive, uključujući i one najbliže.

„Mi kao društvo treba da razvijamo osećaj razumevanja za sve različitosti, da prihvatimo da je u redu biti drugačiji sve dok nečije ponašanje ne ugrožava druge“, pišu autori i savetuju deci da „niko ne zaslužuje podozrenje i nerazumevanje javnosti“, da je „svako drugačiji na neki svoj način i zbog toga nije manje važan član društva“.

BROJNA PITANJA ZA NAUKU

Na udaru su se našli i udžbenici u kojima ova tema nije opširno obrađena, ali u kojima se takođe objašnjava razlika između polnog i rodnog identiteta.

Tako u biologiji izdavačke kuće Eduka, između ostalog, piše da „ukoliko se kod muškog deteta količina estrogenih hormona ne smanji ubrzo nakon rođenja, postoji velika verovatnoća da će doći do nepoklapanja pola i identiteta, pa u tim slučajevima rodni identitet osobe može biti u neskladu sa njenim biološkim polnim karakteristikama (polni identitet).

„Rodni identitet je način na koji se pojedinac identifikuje sa rodnim kategorijama, na primer kao žena ili muškarac, ili u nekim slučajevima nijedno od toga. Ovakva rodna izražavanja mogu biti opisana kao rodne varijacije ili transrodnost. Ovakve pojave mogu da se dogode dečacima i devojčicama, ne samo pod uticajem hormona, već i pod uticajem spoljašnje sredine. Rodni identitet je pitanje na koje biološke i medicinske nauke tek treba da daju odgovor“, stoji u udžbeniku.

U biologiji Zavoda za udžbenike pravi se razlika između pola kao skupa morfoloških, anatomskih i fizioloških osobina pojedinaca i roda koji obuhvata sva ona očekivana, nametnuta ili usvojena društvena ponašanja polova.

Autori pišu da u većini kultura postoji osnovna podela na muški i ženski pol.

Iznosi se i definicija rodnog identiteta kao načina na koji se pojedinac identifikuje sa rodnim kategorijama i konstatuje da naučnici još uvek pokušavaju da odrede u kojoj meri genetički, a u kojoj društveni faktori imaju ulogu u formiranju rodnog identiteta pojedinaca.

U udžbeniku se pojašnjava i pojam seksualnog identiteta koji se, kako piše, može tumačiti na dva načina: kao identitet pojedinca na osnovu seksualne orijentacija ili kao identitet na osnovu bioloških polnih karakteristika, koji je povezan sa rodnim identiteom, ali se razlikuje od njega.

Navode se i definicija stereotipa kao pogrešnog ili neopravdanog uverenja koje pojedinac stiče na osnovu nedovoljne informisanosti i ličnog iskustva prema određenoj socijalnoj grupi, te pojašnjava da je predrasuda obrazac mišljenja koji je neosnovan i kod njega dominiraju negativne emocije prema određenoj socijalnoj grupi (etničkoj, rasnoj ili verskoj).

Tolerancija prema različitosti

Udžbenik biologije izdavača Logos nismo uspeli da dobijemo, ali, prema onome što se čulo nedavno u javnosti od lidera Pokreta Dveri Boška Obradovića i on uvodi „transrodnu propagandu“.

Prema njegovim rečima, u udžbeniku piše da rodnu pripadnost određuje psihičko stanje kako se osoba oseća i socijalni faktori i društvena očekivanja.

„Svaki od elemenata polnosti može da odstupa od onoga što se tradicionalo očekuje da jesu obeležja jednog pola. Tako, na primer, postoje osobe čiji biološki pol i rodna pripadnost nisu podudarni (na primer, osoba ženskog pola oseća se kao muškarac). Zbog toga je važno da razumemo te činjenice i da budemo tolerantni prema različitostima, da uvažavamo specifičnost drugih ljudi i njihov izbor sopstvene polnosti, to jest seksualnosti“, citirao je Obradović deo iz udžbenika.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.