Branislava Kostić nova predsednica

Na istoj sednici su za počasne članove Vojvođanskog kluba izabrani Živan Berisavljević i Jon Srbovan, a jednoglasno je za novu predsednicu Vojvođanskog kluba izabrana dr Branislava Kostić.

Đorđe Subotić je u svom govoru naglasio da je Vojvođanski klub, koji je prošlog septembra obeležio dve decenije postojanja, uvek bilo građansko udruženje koje „razume prošlost kako bi anticipirao budućnost, kritički pristupao stvarnosti kako bi racionalno sagledao politiku, i koji je stao iza svakog pitanja bitnog za Vojvodinu čuvajući se epigonstva i medijskog žutila“.

– Naš klub je za sve ovo vreme imao ili nastojao da ima stav, dostojanstvo i politički identitet. Podsećam da je Statutom kluba definisano da su oblasti delovanja politička i kulturna. Zbog toga je Vojvođanski klub uvek bio izvan stranačke parcijalnosti, iznad liderske oholosti i lišen slepe institucionalne privrženosti državi i ustavu kad ta država i taj ustav nisu od koristi svojim građanima, istakao je Đorđe Subotić podsetivši da se upravo u Vojvođanskom klubu začela ideja o vojvođanskoj državnosti i Vojvodini Republici, ravnopravnosti i federalizaciji Srbije.

U svom obraćanju novoizabrana predsednica dr Branislava Kostić je istakla da, polazeći od programsko-statutarnih akata i dosadašnjih praktičnih iskustava Vojvođanskog kluba, IV Vojvođanske konvencije, čiji je Vojvođanski klub potpisnik, analize aktuelne političke, ekonomske i kulturološke situacije u Vojvodini i Srbiji, kao i od projekcija o pretpostavljenim pravcima razvoja aktuelne situacije, moguće je sagledati realne programske ciljeve Vojvođanskog kluba u narednom dvogodišnjem periodu.

– Svi navedeni aspekti se moraju posmatrati u svetlu procesa pridruživanja Srbije Evropskoj uniji, ali i u svetlu aktuelnog jačanja institucionalnog i vaninstitucionalnog centralizma u Republici Srbiji, koji se odvija paralelno sa uspostavljanjem jednoobrazne strukture vlasti na svim nivoima, kako u celoj Srbiji, tako i u Vojvodini.

Dr Kostić je dala, kako je istakla, pojednostavljenu i suženu analizu aktuelne političke, ekonomske i kulturne situacije u Vojvodini. „Ekonomsko razvlašćivanje Vojvodine je postalo opšte mesto u svim dosadašnjim analizama položaja Vojvodine u Srbiji. Novina su, međutim, modeli, metode i nosioci tog razvlašćivanja. Prepoznatljivo je da je u toku ekonomsko razvlašćivanje koje se odvija kroz procese centralizacije republičke vlasti i razvlašćivanja pokrajinske i lokalne, kako na institucionalnom, tako i na vaninstitucionalnom planu. Dok se sa jedne strane već osvojena institucionalna prava Vojvodine sužavaju odlukama Ustavnog suda, paralelno sa tim se nepoštovanjem važećeg neuravnoteženog, zastarelog, centralističkog i ishitrenog Ustava, u praksi ukidaju i oficijelno proklamovana prava Vojvodine. Dodajmo tome da je politička situacija u Vojvodini opterećena prošlošću, starim tenzijama, nerazumevanjima i sujetama. Stranke građanske opcije su u krizi jer su izbornom pobedom nacionalnističkih stranaka dovedene do suočavanja sa sopstvenim greškama, primorane da „čiste svoje redove“, u situaciji kada ih napušta deo članstva kome je osnovni cilj bio ostvarivanje sopstvene koristi“, rekla je, između ostalog, dr Kostić.

Od svih zadataka koje je navodila nova predsednica za naredni period, posebno je naglasila kako treba „uspostaviti Vojvođanski klub kao faktor okupljanja i objedinjavanja svih parlamentarnih i vanparlamentarnih subjekata koji se zalažu za suštinsko unapređenje Ustavnog i realnog položaja Vojvodine“.

Antiratni aktivista

Branislava Kostić je rođena 1956. godine, osnovnu školu završila je u rodnoj Čalmi, a Gimnaziju u Sremskoj Mitrovici. Diplomirala je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu 1978. godine, magistrirala generalni menadžment 2005. godine, a doktorirala septembra 2012. godine na Fakultetu bezbednosti u Beogradu na temu „Održivi menadžment medija u društvenim konfliktima i krizama“. Sertifikovani je pregovarač u kriznim situacijama.

U stalnom radnom odnosu je od 1979. godine, kada se zaposlila kao profesorka Sistema i organizacije kulturnih aktivnosti u Karlovačkoj gimnaziji. U periodu od 1990. do 1998. godine je, kao istraživač javnog mnjenja u Centru za istraživanje programa i auditorijuma RTNS, bila na prinudnom odmoru kao „autonomaš„. Trenutno je zaposlena na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, na katedri za Proizvodne sisteme, organizaciju i menadžment, studijski modul – Inženjerstvo i menadžment medija. Vlasnica je Agencije za istraživanje i razvoj „Seldon&Kostić“. Paralelno sa redovnim radnim odnosom se bavila novinarstvom, istraživanjem javnog mnjenja, kriza i konflikata, medija i medijskog auditorijuma, humanitarnim radom. Aktivno se bavila politikom kao članica i funkcionerka Lige socijaldemokrata Vojvodine od 1990. do 1995, kada svojom odlukom i ostavkom na sve funkcije napušta LSV.

Učesnica je i suorganizatorka antiratnih protesta u Novom Sadu i Vojvodini, u prvoj polovini devedesetih godina prošlog veka. Postala je članica Otpora mesec dana nakon njegovog osnivanja. Aktivna je članica Vojvođanskog kluba, Nezavisnog društva novinara Vojvodine, Društva Srbije za odnose sa javnošću (DSOJ) i Instituta za mir u Sremskim Karlovcima.

Autorka je više od 30 monografija i naučnih tekstova, koji su objavljeni kao zasebne knjige, ili kao tekstovi u međunarodnim i domaćim naučnim časopisima, na srpskom i engleskom jeziku; učesnica nekoliko naučnih konferencija u Španiji, Hrvatskoj, Rumuniji, Crnoj Gori i Srbiji; bila je rukovoditeljka i/ili istraživač u 16 istraživanja; koautorka je dva umetnička projekta.

Formiran Savet

Na predlog nove predsednice Vojvođanskog kluba, osnovan je Savet kao konsultativno savetodavni organ Vojvođanskog kluba. Predsedništvo utvrđuje broj članova Saveta i imenuje članove Saveta. Članovi Saveta biraju se na mandatni period od četiri godine, koji se može ponavljati. Članovi Saveta po funkciji su osnivači Vojvođanskog kluba i svi predsednici i počasni članovi, sve dok su članovi Kluba, odnosno dok ne istupe iz Saveta. Predsednik Saveta bira se odlukom većine prisutnih članova Saveta, na četiri godine.