Britanija i Francuska su juče postigle dogovor o novom „komandnom i kontrolnom centru“ za borbu protiv krijumčara u Kaleu, gde hiljade migranata, koji žele da pređu Kanal, žive u užasnim uslovima. Izbeglice koje su uspele da dođu do francuske luke nastoje da uđu u Evrotunel i tako dođu do Velike Britanije, a jedan deo njih je takve pokušaje čak platio životom.
Ministarka unutrašnjih poslova Velike Britanije Tereza Mej juče je prvi put posetila Kale i sastala se sa svojim francuskim kolegom Bernarom Kazenevom, s kojim treba da potpiše sporazum o zajedničkoj akciji dve zemlje protiv krijumčara migranata i izbeglica.
Kako je saopštilo Ministarstvo spoljnih poslova Velike Britanije, u okviru tog sporazuma je doneta odluka da u Kaleu budu raspoređeni pripadnici britanske policije, koji će raditi u „komandnom i kontrolnom centru“, a koji će biti izgrađen u blizini ulaza u Evrotunel, saopštilo je britansko ministarstvo unutrašnjih poslova uoči posete Mej francuskoj luci. Policijske snage će predvoditi jedan francuski i jedan britanski policijski komandant.
Sporazum takođe podrazumeva raspoređivanje dodatnih francuskih policijskih jedinica, dodatni pretres transportnih vozila i posebne mere bezbednosti na železnici, te će biti podignute ograde, postavljene sigurnosne kamere, reflektori i „infrared“ tehnologija. Takođe će biti intenzivirana humanitarna pomoć u okviru napora da se poboljšaju uslovi za migrante u Kaleu.
U Kale je pristiglo 3.000 ljudi iz Afrike, sa Bliskog istoka i Azije. Oni žele da dođu do Britanije, gde mnogi već imaju porodice i smatraju da će tamo lakše naći posao. Od juna je najmanje desetoro njih izgubilo život, pokušavajući da pređu u Ujedinjeno Kraljevstvo. Francuska i Britanija pokušavaju da predstave jedinstveni front, ali su zbog pitanja migranata nastale tenzije u odnosima s političarima u Londonu koji su uputili kritike zbog bezbednosnih propusta.
Kejt Vaz, predsedavajuća tela koje nadgleda rad Ministarstva unutrašnjih poslova, pozdravila je dogovor između Britanije i Francuske, ali je upozorila da već ima dokaza o većim „nelegalnim aktivnostima“ u ostalim lukama u Francuskoj, Belgiji i Holandiji. „Zatvaranje jedne rute će samo značiti da se problem prebacuje na drugu luku. Potrebno je da postignemo sporazume sa zemljama na severnoj obali (Evrope) da bismo zaustavili razvoj ove situacije pre nego što se krize poput ove u Kaleu rašire po lukama širom kontinenta“, rekla je Vaz.
Britanija je do sada obećala 22 miliona funti (31 milion evra) za poboljšanje bezbednosne situacije u francuskom delu Evrotunela. Britanski premijer Dejvid Kameron je obećao „više ograda, više resursa, više timova s policijskim psima“, koji će pomoći francuskoj policiji.
Zbog strožih bezbednosnih mera, migranti i izbeglice moraju da plate krijumčarima više za transport. „Pre samo nekoliko meseci transport kamionom je koštao 500 evra, sada košta između 800 i 900 evra jer ima mnogo više policije i policijskih pasa“, rekao je Fransoa Ženoa, službenik u nevladinoj organizaciji.
Iz administracije Evrotunela je saopšteno da je broj pokušaja prelaska Tunela ove nedelje pao na oko 150 dnevno u odnosu na 1.700 koliko je iznosio krajem jula. Međutim, broj migranata koji nastoje da dođu do Britanije je mali u poređenju s brojem onih koji ulaze u druge evropske zemlje, naročito u Nemačku, koja je saopštila da ove nedelje očekuje 800.000 azilanata, što je rekordni broj ove godine i mnogo veći od 500.000, koliko je prethodno očekivala. Nemačka kancelarka Angela Merkel je upozorila u nedelju da bi problem migranata mogao da postane veći problem za Evropsku uniju od dužničke krize u Grčkoj.
Agencija EU za kontrolu granica Fronteks u utorak je saopštila da je prošlog meseca u Evropsku uniju ušlo rekordnih 107.500 migranata. Broj migranata u Grčkoj vrtoglavo raste, te je prema izveštajima UN samo prošle nedelje na grčka ostrva stiglo 21.000 ljudi.
Protiv diskriminacije
Strazbur – Generalni sekretar Saveta Evrope Torbjorn Jagland izjavio je juče da u ovoj izbegličkoj krizi, koja je bez presedana, nema mesta za ksenofobiju i diskriminaciju i da Evropa mora pokazati solidarnost sa tim ranjivim osobama. Sve članice Saveta Evrope dele odgovornost za poštovanje i zaštitu ljudskih prava i ljudskog dostojanstva, naveo je Jagland u saopštenju. Odbijanje prihvatanja izbeglica zbog njihove religije bila bi jasna diskriminacija, naveo je Jagland reagujući na saopštenje ministarstva unutrašnjih Slovačke da ta zemlja ne može da primi muslimanske izbeglice. FoNet
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
