Nad grobom Dantea Aligijerija u Raveni, 24. septembra, dakle u petak, pesnik i prevodilac Kolja Mićević čitaće Danteaove stihove na srpskom jeziku u okviru projekta La Divina Commedia nel mondo.
Centar <I>Dante<I> iz Ravene, pokrenuo je ovaj projekat 1995. u čast ovog slavnog pesnika. Svake godine, tokom tri septembarske večeri, u crkvi <I>Svetog Frančeska<I>, pored Danteovog groba čitaju se stihovi iz njegove <I>Komedije<I> na različitim svetskim jezicima i razgovara se o njegovom stvaralaštvu. Ovih dana, kada se realizuje 16. izdanje projekta <I>Božanstvena komedija u svetu<I>, u okviru kojeg su tokom septembra svake godine zastupljena po tri svetska jezika, tu privilegiju da se Danteovi stihovi čuju na njihovom jeziku imaju Litvanci, koji su upravo sinoć imali svoje predstavljanje Dantea, zatim Srbija, a 30. septembra će to učiniti Englezi. Pored Kolje Mićevića, o najčuvenijem italijanskom pesniku govoriće i Mirka Zogović, ocdašnji stručnjak za italijansku književnost i veliki poznavalac Danteovog opusa.
Upravo nad Danteovim grobom, vrsni prevodilac, nakon više od decenije rada na prevođenju Danteovih stihova na srpski jezik, čitaće slavne jedanaesterce koje je, kako sam voli da istakne, „prepleo“ na srpski jezik. A slavna dela <I>Pakao<I>, <I>Čistilište<I> i <I>Raj<I>, Kolja Mićević prvo je preveo na francuski, pa tek onda na srpski, i verovatno je jedini prevodilac u svetu koji je ovo obimno delo preveo na dva jezika. Kuriozitet je bila i činjenica da je on prvi prevodilac koji je Dantea preveo na francuski jezik u stihovima, iako su francuski prevodioci tvrdili da je to nemoguće. Tako je u Francuskoj, Dante nakon šest vekova preveden u stihu, a izdanje <I>Komedije<I> objavio je sam prevodilac, dok je knjigu sa njegovim srpskim prevodom objavio beogradski <I>Rad<I> pre dve godine.
– Mislim da je Dante pesnik koji je među prvima uživao u nadgradnji teksta, prvi je osetio draž teksta – to je magično. Mislim da je toliko uživao u tekstu da je mogao zaboraviti sve ono što mu se dešavalo, jer užase koji su mu se dešavali ne bi drugačije ni mogao da prevaziđe. Stvorio je jedan tekst u kojem je imao sve i s kojim je pobedio sve. Čitava stvar je bila u tome da se nadvlada haos i da se nadvladaju savremenici koji su bili loši, a Dante je zaista imao loše savremenike. On je bio čovek koji je sa sobom nosio jednu civilizaciju, a to nije bila ona civilizacija oko njega, već ona u dalekoj Grčkoj i među trubadurima. Njegova ideja zaista je humanistička i možda mi nismo njegovi dostojni naslednici. Mnogi mu zameraju strogost, ali on je bio strog prema tim lošim savremenicima. Bio je čovek koji je dosegnuo osećanje pobede nad samim sobom. Sve što Dante kaže, po meni je, vrsta zakona, čak i kada greši jer, njegove su greške dokaz njegove nadmoći. To su njegove „lažne greške“. Bio je pravi virtuoz, rekao je za <I>Danas<I> Kolja Mićević koji nakon vikenda, kreće iz Pariza ka Raveni, u susret Danteu.
Ova čuvena knjiga, <I>Božanstvena komedija<I> koja se sastoji od sto pevanja u tercinama – a svaki deo ima po 33 pevanja, dok <I>Pakao<I> sadrži i uvodno pevanje, okupirala je Kolju Mićevića od rane mladosti. <I>Komediju<I> je prevodio 13 godina na srpski, a ona je objavljena, uz brojne komentare i napomene, u izdanju beogradskog <I>Rada<I>. U predgovoru je Mićević napisao da prevod Dantea posvećuje astrofizičaru Stivenu Hokingu, jer su obojica istraživala dve najvažnije misterije sveta: beskraj i večnost. Na kraju ovog izdanja, priređivač i prevodilac je uradio i imenike <I>Pakla<I>, <I>Čistilišta<I> i <I>Raja<I>, sa komentarima u kojima se nalazi ključ razumevanja Danteove poezije. <I>Radovo<I> izdanje na koricama donosi i crtež-portret Dantea koji je uradio slikar Vladimir Veličković, a u samoj knjizi se nalaze još tri njegova crteža koja čitaoca uvode u tri čuvena dela <I>Božanstvene komedije<I> koju je, kako se u knjizi navodi „prekomponovao“ Kolja Mićević.
I za francuski prevod, kao i za srpski, Mićević je naslov najpoznatijeg Danteovog dela preveo samo sa rečju <I>Komedija<I>, bez epiteta „božanstvena“.
– Sam pesnik je u <I>Čistilištu<I> priznao da je ohol i bojao se kazne koja bi ga mogla stići upravo zbog oholosti. Međutim, ni najoholiji Dante ne bi prihvatio da se uz naslov <I>Komedija<I> doda epitet „božanstvena“. Dante je svoje delo naslovio samo sa jednom jednostavnom rečju – komedija, a naslov <I>Božanstvena komedija<I> prvi put se pojavljuje 1516, bezmalo dva veka nakon njegove smrti. Reč <I>Komedija<I> zaista je sinteza svih Danteovih stihova u ovom delu. U predgovoru sam i napisao da Dante nije čovek koji je pisao u mermer, više bih rekao da je pisao u vosak – sve je promenljivo, sve ima više verzija… znao je da pesnički tekst nikada nema svoju konačnu verziju. U svakom prevodu ostaje nešto od originala, od pesničke misterije.
Italijani će u petak, kada Kolja Mićević krene da govori Danteove stihove na srpskom, svakako osetiti koliko je od Danteove misterije ostalo i u našem jeziku.
Firenca, majka male ljubavi
Proteran iz rodne Firence, Dante je dugo vremena želeo da se, nakon amnestije vrati baš u nju, ali dostojanstveno. Nije mu to uspelo. Umro je jedne septembarske noći 1321. godine u Raveni, gradu u kojem je proveo poslednje tri godine života. U Ravenu ga je na svoj dvor pozvao Gvido Novelo da Polenta, prvi čovek toga grada. Dante je upravo u ovom gradu završio <I>Raj<I>, ali je nedugo potom i umro. Sahranjen je u crkvi koja danas nosi naziv <I>Sveti Frančesko<I>, a na njegovom grobu se nalazi stih njegovog prijatelja Bernarda Kanaćia: Firenca, majka male ljubavi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
