CEP: Napredak u komunikaciji uprave sa građanima

„Od svih obaveza koje je Srbija bila dužna da ispuni, nakon godinu dana je samo jedna ocenjena kao ispunjena u potpunosti, dok je 57% obaveza ocenjeno kao delimično ispunjeno. Dakle, napretka svakako ima, ali i nedostataka, najviše kada je u pitanju kašnjenje u preduzimanju nekih mera“, rekla je Milena Lazarević, programska direktorka CEP-a.

Značajno je to što je, kako je Izveštaj pokazao, ostvaren napredak u komunikaciji uprave sa građanima, budući da je dužnost uprave da građanima, kao poreskim obveznicima, redovno dostavlja informacije o radu i bude otvorena u svojim aktivnostima, poručuju iz CEP-a.

„Treba da budemo svesni da se stagnacija u otvaranju uprave direktno negativno odražava i na stepen demokratičnosti i odgovornosti u zemlji, budući da nema odgovornosti ako nema transparentne i otvorene uprave“, podvukla je Lazarević.

Još jedan od problema na koji je Izveštaj ukazao je i to što građani Srbije nemaju dovoljno načina da utiču na proces izrade propisa i predloga javnih politika, a još manje za praćenje njihove implementacije. CEP naglašava da je potrebno obezbediti različite modele uključivanja građana i privrede u proces donošenja odluka – jedan od značajnih mehanizama za ovo može biti unapređenje sistema za prikupljanje inicijativa građana i privrede.

„Problem je, međutim, i to što su budžet i ljudski resursi predviđeni za reformske procese otvaranja uprave vrlo ograničeni. Takođe, česti vanredni izbori u prethodnom periodu su jedan od faktora koji su uticali na usporavanje reforma“, objasnila je Lazarević.

Srbija znatno zaostaje za svojim susedima, članicama EU, kao što su Hrvatska, Bugarska, Rumunija i Slovenija i kada je u pitanju budžetska transparentnost. Prema Open Budget Survey, Vlada Srbije tek četiri od osam ključnih budžetskih dokumenata objavljuje online. Ovo ne pruža mnogo mogućnosti za učešće javnosti u budžetskom procesu, kažu u CEP-u. Njihova preporuka je da naredni Akcioni plan, koji je trenutno u procesu izrade, uključi obavezu uvođenja koncepta otvorenog budžetiranja na nacionalnom i lokalnom nivou, uz posebno objavljivanje finansijskih planova i izveštaja o troškovima u obliku otvorenih podataka.

„Jedna od naših osnovnih preporuka je da taj novi Akcioni plan bude ambiciozniji, donese konkretnije mere i obećanja naše države, koje se ne odnose samo na obuke službenika ili prosto usvajanje novih zakona, nego na vidljive rezultate koje građani mogu da osete i koje zaista utiču na njihov svakodnevni život“, naglasila je Lazarević.

Partnerstvo za otvorenu upravu je dobrovoljna međunarodna inicijativa sa sedištem u Vašingtonu, čiji je cilj da osigura da se vlade obavežu svojim građanima na promociju transparentnosti, osnaživanje građana, borbu protiv korupcije i korišćenje novih tehnologija radi jačanja sistema upravljanja. Srbija je članica od 2013. godine, a CEP od početka deluje kao Mehanizam za nezavisno izveštavanje o napretku u sprovođenju obaveza koje je Srbija preuzela u sklopu Partnerstva.