foto: A. D. M.Dva zbora građana Telepa održana su večeras, u znak protesta zbog nekoliko problema koje donosi novi Generalni urbanistički plan Novog Sada do 2030. godine.
Na skupovima je istaknuto da novi Generalni urbanistički plan ne predviđa izgradnju parka na površini koja je oivičena Bulevarom patrijarha Pavla i Somborskom ulicom. Aktivsti su rekli da je u pitanju „jedino mesto na Telepu na kom može da se ima normalan park koji je približne veličine Limanskom parku“. Telep je novosadsko naselje koje je skoro dva kvadratna kilometra veće od svih Limana.
„Pre tri godine skupljeno je dve i po hiljade potpisa da se na GUP-u vrati park. Vlast je godinu dana kasnije odustala od izgradnje vatrogasnog doma koji je tu planiran, ali je prema novom GUP-u na tom mestu planirana izgradnja zgrada visine 8-12 spratova, kao i da se na tom mestu ostavi manja zelena površina, na kojoj će najverovatnije nići parking“, rekao je aktivista Aleksandar Lazarević.
Prema njegovim rečima, primedbe se prihvataju samo tamo gde to investitorima odgovara, te da je cilj lokalnih vlasti da se „i ovo malo zelenila izlije u beton“, te da su na skoro svim parcelama koje su iscrtane kao zelene površine u novom GUP-u, površine na kojima se već nalaze objekti, ili privatne parcele. Te površine su, objašnjava, označene i kao „opšti gradski centri“, što otvara mogućnost izgradnje višespratnih objekata.
Drugi problem jeste izgradnja zida oko postojećeg igrališta, koje je omeđeno Banijskom, Ticanovom ulicom i Bulevarom patrijarha Pavla, čemu su se okupljeni, uz izgradnju na površini na kojoj žitelji Telepa žele park, jednoglasno usprotivili.
Lazarević je poručio da su u pitanju greške koje se ne mogu popraviti, i koje će uništiti živote generacije koje dolaze.
Aktivistkinja Vesna Jakovljević napomenula je da je prema novom GUP-u u tom novosadskom naselju planirana i izgradnja stambenih zgrada duž nasipa, koji je pukao 2010. godine, i uprkos zakonu koji kaže da je gradnja do 50 metara u branjenoj zoni zabranjena.
„Oni dižu spratnost na samom ćošku kod nasipa, zidaju ogromnu zgradu. To je vodno zemljište, imamo visoke podzemne vode. Crpna pumpa se nalazi sa branjene strane a njihov hidrolog rekao je da se nalazi sa nebranjene strane. To su teški šarlatani, ili rade u skladu sa investitorima“, naglasila je Jakovljevićeva.
Terasa na 4 metra od magistrale
„Vijadukt su na stubovima podignuti elementi puta ili auto puta. Ovi predlogom GUP-a otvara se mogućnost za tako nešto na Bulevaru Evrope, i da uz most u produžetku to preraste u neku vrstu magistralne saobraćajnice. Nagib pod kojim je zamišljen govori nam o tome da je pravljen za kamione. U najdrastičnijim situacijama, taj vijadukt trebao bi da prolazi 3.5 do 4 metra od terasa stambenih zgrada, u visini prvog ili drugog sprata“, istakao je arhitekta Jovan Đerić iz Društva arhitekata Novog Sada, objašnjavajući probleme koji se mogu javiti u slučaju izgradnje vijadukta koji treba da poveže Bulevar Evrope sa novim, četvrtim mostom u Novom Sadu.
Đerić kaže da je tokom osamdesetih godina prošlog veka postojao trend da se takva vrsta saobraćajnica, magistralnih puteva, gradi kroz gradove, ali da je u međuvremeno shvaćeno da su to loša rešenja koja povećavaju od zagađenja i buke do kriminala, te da su takvi putevi srušeni u gradovima širom Nemačke, Francuske, Španije i Sjedinjenih Država.
„Sada se dešava to da gradimo onakve puteve kakvi se ruše. Zamislite kvalitet života na tom mestu“, naglasio je Đerić.
Bojana Bodroža rekla je da se na vijaduktu, dužine kilometar i po, planira i izgradnja zida za zaštitu od buke visine do četiri metra, te da su mnogi ljudi koji žive tamo, spremni da prodaju svoje stanove i da se presele.
„Tokom 2021. donesena je odluka da izvođač radova na ovom projektu bude kineska kompanija CRBC. To je kompanija koja je stavljena na crnu listu brojnih zemalja zbog toga što beskrupulozno uništava prirodu. CRBC je gradio autoput u Crnoj Gori i tom prilikom uništio reku Taru, koja je važila za suzu Evrope. Saradnja sa CRBC znači da nisu bili u obavezi da raspišu bilo kakav konkurs na osnovu koga bi se našlo najbolje rešenje. Ta kompanija izašla je sa nekoliko rešenja, koju su proglašeni projektom od nacionalnog značaja. Ko je to uradio i u čijem je interesu“, istakla je aktivistkinja Jovana Radević.
Zborovi na otvorenom
Oba zbora održana su ispred prostorija mesnih zajednica „Bratstvo“ i „Nikola Tesla“, budući da te mesne zajednice nisu želele da prihvate inicijativu građana za sazivanje skupa, a između dva skupa, okupljeni građani krenuli su u protestnu šetnju, od jedne ka drugoj mesnoj zajednici.
Prema statutima mesnih zajednica potrebno je 30 potpisa kako bi saveti zakazali zborove građana, međutim to se nije dogodilo ni u jednoj od dve mesne zajednice. Zbog toga su, od strane organizatora, upućene oštre reči na račun saveta tih organa, a imena članova su pročitana pred okupljenima.
„Oni su se oglušili o inicijative za sazivanje zborova, a od Gradske uprave za opšte poslove dobili smo odgovor da mesne zajednice nisu nadležne za to. Čemu služe mesne zajednice ako ne mogu da iznesu svoje ideje o tome kako grad treba da izgleda“, rekao je ekološki aktivista Aleksandar Lazarević.
On je naglasio da su članovi saveta mesnih zajednica na prošlogodišnjim izborima „izabrani protiv slova zakona, pod strankom i brojem, a ne imenom i prezimenom“, te da u njihovo fokusu nisu građani već isključivo stranka.
Aktivistkinja Bojana Bodroža objasnila je da je se Grad pozvao na odluku o mesnim zajednicama koja je doneta decembra prošle godine u kojoj je između ostalog navedeno da mesne zajdenice imaju nadležnosti koje predviđa statut grada, koji diktira da mesne zajednice imaju pravo da sazivaju zborove građana.
„Pokušavaju da nas izvrdaju i da ne zakažu zbor hvatajući se na neusklađenost ili nedorečenost pravnih dokumenata“, istakla je Bodroža.
Na zborove su pozvani gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, kao i predstavnici Skupštine grada, Uprave za građevinsko zemljište i investicije i JP Urbanizam, ali se niko nije odazvao pozivu.
Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
