Demontaža feudalnih arapskih diktatura

Ili je pak teror zapravo konačni očajnički pokušaj da se prekine mirovni proces i sačuva kako Asadova sopstvena autokratska vladavina, tako i vlast u onim feudalnim arapskim državama koje su predvodile rat protiv Jevreja u tajnom savezu sa zapadnim obaveštajnim službama. Na kraju, samo demontaža feudalnih arapskih diktatura i njihova zamena demokratijama može obezbediti trajni mir na Bliskom istoku. Asad i drugi autokrati neće moć dati svojevoljno.

Ipak, ukoliko bi PLO i Mosad odlučili da počnu da rade zajedno, mogli bi neutralisati agitatore u roku od jedne decenije. Proces će svakako za neko vreme ići teško, ali Izrael više neće biti mesto opasno kao Severna Irska, već samo kao Njujork. A onda, ako „dobri policajci“ budu radili svoj posao, doći će do mira, pravog mira u Svetoj zemlji za naredne generacije.

Možda će najvredniji roba u Izraelu biti mali pečat na kojem će pisati „made in Jerihon“. Ukoliko se udruže izraelski finansijeri i palestinski biznismeni, arapski embargo će se raspasti i nova tržišta i nove ideje će pomesti stare diktatore koji su tako dugo vladali regionom. Kada se demokratija, pismenost i slobodna trgovina prošire arapskim državama, dugi, tajni rat protiv Jevreja biće okončan.

Neki od naših izvora među bivšim obaveštajcima su optimisti po tom pitanju. Oni ciničniji među „starim špijunima“ tvrde da Arafat priprema sopstveni građanski rat između lojalista njegove izgnaničke vlade s jedne, i domorodačkih Palestinaca, sa druge strane. Vladajući savet PLO je definitivno nedemokratski. Njegovi članovi ne mogu biti zadovoljni konceptom da bude glasanja izvan njihovih kancelarija i da izgube svoje stipendije. Do prve unutrašnje borbe može doći po pitanju kontrole nad palestinskom policijom u pojasu Gaze. Na duže staze, činjenica da u trenutku kada ova knjiga ide u štampu još uvek nije izmenjen palestinski pakt koji poziva na cilj uništavanja Izraela – ostavlja otvorena vrata za ekstremiste u palestinskom pokretu da preuzmu kontrolu nad PLO u budućnosti i opet pokrenu ratove za uništenje Jevreja. Nesumnjivo je da postoji takav pritisak, i on pomaže da se objasne neugodni ispadi kakav je govor Arafata u Južnoj Africi, kojom prilikom je pozvao na sveti rat za oslobođenje Jerusalima.

Sa izraelske tačke gledišta, barem će njihovi policajci biti van opasnosti dok se Palestinci budu borili međusobno. Arafatov rat Arapa protiv Arapa može trajati neko vreme, ali će želja za ubijanjem izgubiti zamah. Na kraju krajeva, Arafatov opstanak može zavisiti od spremnosti izraelske obaveštajne službe da ga upozori na napade njegovih vlastitih zemljaka. Njemu su Izraelci potrebni onoliko koliko je i on potreban njima. Ipak, trebaće mnogo vremena da bi se rane zalečile. Arafat se dobro seća kako je njegov dom bio sravnjen buldožerima, da bi jevrejski posetioci dobili veći trg sa koga mogu posmatrati Zid plača. Izraelci će posećivati grobove svojih rođaka ubijenih od strane PLO-a. Za zaborav će biti potrebna još jedna generacija.

Kraj