„Biti direktor pre svega znači biti čovek“: Ko je Dragana Dejanović Kovačević, smenjena direktorka OŠ „Ivo Andrić“?

Ovim rečima Dragana Dejanović Kovačević obratila se u januaru svojim kolegama, roditeljima i drugim građanima koji su se okupili ispred OŠ „Ivo Andrić“ u trenutku kada je u ovu osmoletku došla prosvetna inspekcija zbog obustave rada u kojoj je bila većina kolektiva.

Poručila je tada Dejanović Kovačević da neće preduzimati nikakve mere protiv nastavnika iz „Andrića“ ukoliko neko od nje to bude zahtevao, a „Andrićevci“ su ubrzo nakon toga potpisali blanko otkaze, najavljujući da će, ako neko od nastavnika bude otpušten svi dati otkaz.

Ovo nije jedina škola koja je mesecima bila u obustavi boreći se za bolju budućnost đaka i dostojanstvo prosvetnih radnika. Ali sada već bivša direktorka „Andrića“ je u ovom trenutku jedina koja je zbog toga platila cenu. Javna podrška kolegama koštala ju je direktorske funkcije – to što nije uspela da uspostavi nastavu navedeno je kao obrazloženje zašto joj je stiglo rešenje o razrešenju.

Nije ovo priča samo o Dragani Dejanović Kovačević već i o školi koju krasi jedinstvo, solidarnost i posvećen rad – u prilog tome je i podatak da je tokom prvog mandata direktorke ova osmoletka ovenčana sa više od 1.600 nagrada.

Prosvetna vlast bila je zadovoljna kako rukovodi školom, pa joj je u novembru 2024. dodelila drugi mandat.

Do prvog je pak došla trnovitim putem. Godinu i po dana je trajala borba „Andrićevaca“ koji su se suprotstavljali stranački postavljenim direktorima da bi Ministarstvo prosvete na kraju prihvatilo izbor kolektiva i roditelja koji su želeli da školom rukovodi Dejanović Kovačević.

U proleće 2020, kada su škole u Srbiji bile zatvorene zbog korona virusa o kome u početku niko nije znao mnogo, i kada je na hiljade đaka i nastavnika bilo prinuđeno da pređe na školovanje na daljinu, Dejanović Kovačević se nije libila da „uskoči“ u ulogu TV nastavnice. Bila je deo prve postave koja je „probila led“ sa ovakvom vrstom nastave.

„Srce jako lupa, dlanovi se znoje, razmišljam da li ću reći sve onako kako sam planirala, da li će biti dobro, šta će reći moji đaci, kolege, profesori. Bilo je čudno pričati u kameru i držati čas kada znaš da ispred tebe nema učenika. Kamera, reflektori i tišina sa jedne strane, a ti sa druge. Međutim, sama pomisao da predajem deci širom Srbije dovela je do toga da zamišljam njih, njihove rekacije, čujem pitanja i odgovore, čujem smeh i osećam da su razumeli ono što im predajem. I to me je vodilo svaki put kad stanem pred kameru ili se setim njihovih poruka“, govorila je svojevremeno o časovima književnosti koje je cela Srbija pratila preko malih ekrana.

Rođena je 2. juna 1987. godine.

Diplomirala je na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na smeru srpski jezik i književnost sa opštom književnošću. Ima zvanje pedagoške savetnice.

Od 2019. do 2024. bila je spoljna saradnica Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

Osim u školi „Ivo Andrić“, u kojoj radi skoro 20 godina, predavala je srpski u više beogradskih osnovnih škola.

Udata je, majka dvoje dece.