Dragi čitaoci, glasajte za Emira

I posle glasanja sa rezultatom od pet prema dva, Kliker.info svojim čitaocima, saradnicima i prijateljima preporučio je da glasaju za Emira Suljagića, kandidata Demokratske fronte za bosanskog člana Predsedništva BiH, jer je „jedini dokazao da se matematički preciznom politikom može mijenjati surova stvarnost“. A što se političkih stranaka tiče, zaključili su „da smo isuviše šaroliko društvo za donošenje jedinstvene odluke po pitanju političke stranke“.

Mada se Kliker.info, jedan dosta uravnotežen i informativan portal, poziva na tradiciju demokratskog sveta, ovakav postupak jednog medija nije baš u skladu sa predstavom o objektivnom novinarstvu kakva se gaji u našem regionu, a u Srbiji posebno. Koliko je poznato piscu ovog teksta, takvu praksu javnog i jasnog opredeljivanja medija u predizbornoj (predsedničkoj) kampanji poznaju SAD, ali nije poznato da se ona praktikuje i u Evropi.

Borka Rudić, generalna sekretarka Udruženja BH novinari, smatra da je „puno poštenije na početku predizborne kampanje kazati publici koga će podržavati određeni medij nego sve vrijeme raditi kampanju određene političke partije ispod žita, a predstavljati se kao nezavisan medij“.

Ona u razgovoru za Danas kaže da je Udruženje BH novinari radilo monitoring medija BiH u tekućoj kampanji i da je došlo do poraznog rezultata da su glavni mediji kampanju u stvari propustili. To, uostalom, uz neke ne baš pohvalne primere, može zapaziti i posmatrač sa strane.

„Mi smo u ovoj izbornoj kampanji imali 23,5 odsto izbornih sadržaja u svim medijskim sadržajima koje monitorišemo, a to je 21 televizija, dnevne novine, magazini i portali. A 2010. za vreme kampanje za opšte izbore imali smo 50,6 odsto izbornih sadržaja u svim medijskim sadržajima“, kaže Borka Rudić. Ovaj reducirani interes glavnih medija za izbore ima se zahvaliti, po njenom mišljenju, tome što su „partije pripremile teren da mediji suviše ne talasaju“, pa se kampanja, nekakav uticaj na birače, preselila na društvene mreže i javne predizborne skupove u BiH, gde „80 posto ljudi ključne informacije dobija preko javnih emitera odnosno velikih televizija koje pokrivaju područje cijele BiH“.

U javnim servisima koji mogu uticati na biračko telo, kaže ona, prave političke debate nije bilo.

„Recimo, javni servis Republike Srpske tek u poslednjoj sedmici predizborne kampanje je počeo organizovati debate, ali ne na način da dovodi predstavnike svih naroda i partija, već bira, recimo, srpski članovi Predsjedništva, bošnjački kandidati za predsjednika i potpredsjednika RS. Tako radi i BIH TV i ostali javni servisi, dakle dovode kandidate samo iz jednog naroda, pristaju da predizbornu kampanju i agendu u medijima diktiraju političke partije i nacionalni lobiji, a ne profesionalni kriteriji“, kaže Rudićeva i dodaje da se na osnovu monitoringa „samo jedna televizija potrudila da napravi raznovrstan televizijski program koji ima debate i specijalne emisije. To je TV 1 iz Sarajeva“.

Ona podvlači da se kompletna kampanja i podrška određenim partijama iz izbornih emisija preselila u centralne dnevnike i na političke stranice štampe kojima često stranke šalju sopstvene snimke predizbornih skupova sa kojih one same biraju šta je ključno, a ne novinari. Ali, u medijskom pristupu, po njenom mišljenju, nije najgore navijanje za jednu stranku, nego korišćenje medija za anatemisanje drugih. I navodi primer lista Dnevni avaz.

„Jedan od ključnih kandidata za bošnjačkog člana predsjedništva Fahrudin Radončić ima u svojoj porodici medij, žena mu je vlasnik Dnevnog avaza jer nije više on. Radončić svoje novine koristi za političke obračune prije svega sa SDP-om i sa SDA, ali njegova meta u toku ove kampanje najviše je zapravo bio Bakir Izetbegović. To je bespoštedna borba.“

Novinari tolerišu mržnju

Analizom 6.542 medijska sadržaja u 21 mediju, Udruženje BH novinari je utvrdilo da je izborima bilo posvećeno 1.538 sadržaja u kojima je pronađeno 230 primera govora mržnje, huškanja, diskriminacije, poziva na nasilje, uvreda, što je udeo od 14,95 odsto. Od ukupno analiziranih sadržaja takve oblike nedopuštenog govora ima 3,51 odsto. U najvećem broju slučajeva se nije radilo o klasičnom govoru mržnje, nego o neprikladnom izboru termina. Neprikladan govor praktikuju u najvećem broju slučajeva političari govoreći jedni o drugima, a ne radi se o tendencioznom i neprofesionalnom pisanju novinara, kojima Udruženje BH novinari prigovara da su prema neprikladnom govoru političara uglavnom neutralni.